17. март 2025.17. мар 2025.
Фото: Pixabay
На данашњи дан 17. март
2004 - На Косову су избиле масовне демонстрације Албанаца, поводом утапања двојице албанских дечака у реци Ибар, код села Чабра, које су потом прерасле у дводневно насиље током којег је 19 људи убијено (11 Албанаца и осам Срба) а повређено више од 900 особа, међу којима и припадници међународне и косовске полиције. Уништено је или оштећено око 800 кућа, 34 цркве и манастира, а више хиљада Срба је напустило своје домове. Због напада на српске енклаве у градовима у Србији избили протести више хиљада људи, а у центру Београда и Ниша запаљене су џамије.
45. п.н.е - Јулије Цезар је, у бици код Мунда у Шпанији, тешко поразио снаге предводјене двојицом синова Гнеја Помпеја Великог, који су изгубили више од 30.000 војника.
180 - Умро је римски филозоф и цар Марко Аурелије, који је током владавине од 161. сузбио германску инвазију на Римско царство, појачао контролу над провинцијама, спровео реформе у градјанском праву и оснивао школе. По делу "Медитације" сврстава се међу најзначајније представнике позног стоичког еклектицизма. Његов бронзани коњанички споменик на Капитолу у Риму једно је од најмонументалнијих дела римске античке скулптуре.
1190 - У Јорку, у Енглеској масакрирано је више од 500 Јевреја.
1526 - Француски краљ Франсоа И (Францоис) ослободјен је из ропства. Краљ је заробљен у фебруару 1525, када је, код италијанског града Павије, шпанска армија предвођена маркизом од Пескаре победила француско-швајцарске трупе под његовом командом.
1649 - Енглески парламент распустио је Дом лордова (Горњи дом) у време владавине Оливера Кромвела (Цромwелл), победника у градјанском рату у којем је 1648. поражен краљ Чарлс И (Цхарлес).
1861 - Парламент уједињене Италије прогласио је краљевину, а Виторија Емануела ИИ (Витторио) краљем Италије.
1921 - У Пољској је проглашен устав којим је уведена парламентарна владавина.
1938 - Родјен је руски балетски играч Рудолф Нурејев, једна од највећих звезда светске балетске сцене 20. века. На Запад је емигрирао после гостовања у Паризу у јуну 1961. Упамћен је по главним улогама у многим балетима, међу којима су и "Лабудово језеро", "Жизела" и "Петрушка".
1944 - Нападом више од 200 бомбардера на циљеве у Бечу почело је савезничко бомбардовање Аустрије у Другом светском рату.
1948 - Велика Британија, Француска и земље Бенелукса (Белгија, Холандија и Луксембург) потписали су Бриселски уговор о 50-годишњем савезу против оружаних напада у Европи и о економској, социјалној и војној сарадњи, што се сматра заметком Европске уније.
1956 - Умрла је француска научница, нуклеарни физичар и хемичар Ирена Кири (Ирене Цурие), ћерка нобеловаца Пјера (Пиерре) и Марије Кири (Мариа). Са супругом Жаном Фредериком Жолио (Јеан Фредериц Јолиот) 1935. поделила је Нобелову награду за хемију. Са српским физичарем Павлом Савићем 1937. и 1938. открила је изотопе познатих елемената бомбардовањем урана неутронима.
1958 - Из Кејп Каневерала САД су лансирале у орбиту око Земље "Вангард И", други амерички сателит.
1963 - У ерупцији вулкана Агунг на индонежанском острву Бали живот је изгубило најмање 1.100 људи.
1968 - Испред америчке амбасаде у Лондону избио је сукоб полиције и демонстраната који су протестовали због Вијетнамског рата. Ухапшено је 300 демонстраната, а 90 полицајаца је повређено.
1969. - Голда Меир, блиска сарадница Бена Гуриона у борби за стварање државе Израел, постала је прва жена премијер Израела. Због несугласица у коалиционој влади 1974. је поднела оставку.
1991 - Већина совјетских градјана изјаснила се на референдуму за очување савеза држава под новим именом Заједница Независних Држава.
1992 - Експлозија аутомобила-бомбе разнела је зграду израелске амбасаде у Буенос Ајресу. Погинуло је 29 људи, а рањено 252.
1992 - На референдуму у Јужној Африци белци су надмоћном већином подржали реформе за окончање система апартхејда.
1995 - Војска Азербејџана је, након жестоких борби, угушила дводневну полицијску побуну у северним предградјима главног града Бакуа. Побуну против председника Гајдара Алијева предводио је заменик министра унутрашњих послова Ровшан Јавадов.
1996 - Талас пљачки и подметнутих паљевина захватио је Грбавицу, два дана пре него што је то последње српско предградје у Сарајеву, у складу с Дејтонским споразумом, предато полицији Федерације БиХ.
1998 - Џу Ронгдји (Зху Ронгји), врхунски кинески економиста и реформатор постао је премијер Кине.
1999 - Шест чланова Медјународног олимпијског комитета избачено је из те институције због примања мита за Зимску олимпијаду 2002.
2000 - У Уганди, 530 људи, чланова секте "Десет божијих заповести" извршило је колективно самоубиство спаљивањем у цркви.
2002 - Умро је Ван Тиен Дунг, командант северно-вијетнамских снага које су освојиле Сајгон, што је била финална победа и крај 30-годишњег америчко-вијетнамског рата.
2003 - Председник Доњег дома британског парламента Робин Кук (Робин Цоок) поднео је оставку, изражавајући тиме протест против захуктавања рата у Ираку.
2003 - У 13-минутном говору из Беле куће председник САД Џорџ Буш (Георге W. Русх) поставио је ултиматум ирачком председнику Садаму Хусеину да у року од 48 сати напусти Ирак са својим синовима, или ће се у противном суочити са ратом.
2004 - Бивши министар унутрашњих послова Пољске Чеслав Кишчак (Цзеслаw Кисзцзак) осудјен је на четири године затвора, условно на две, јер је током слома покрета "Солидарност" 1981. по његовом наредјењу полиција отворила ватру на рударе у катовичком угљенокопу "Вујек", што је изазвало смрт девет и рањавање 25 рудара. Он је први високи функционер комунистичког доба осуђен за неки злочин.
2004 - На Косову су избиле масовне демонстрације Албанаца, поводом утапања двојице албанских дечака у реци Ибар, код села Чабра, које су потом прерасле у дводневно насиље током којег је 19 људи убијено (11 Албанаца и осам Срба) а повредјено више од 900 особа, медју којима и припадници медјународне и косовске полиције. Уништено је или оштећено око 800 кућа, 34 цркве и манастира, а више хиљада Срба је напустило своје домове. Због напада на српске енклаве у градовима у Србији избили протести више хиљада људи, а у центру Београда и Ниша запаљене су џамије.
2005 - У Мадриду је уклоњена једина преостала статуа бившег шпанског диктатора, генерала Франциска Франка. Он је 1936. покренуо оружану побуну против владе републиканаца, а градјански рат у тој земљи трајао је три године. Његовом смрћу 1975. створени су услови за поновно успостављање демократије у земљи и повратак шпанског краља Хуана Карлоса у земљу.
2006 - Умро је Олег Касини (Цассини) чувени модни креатор који се прославио креацијама које су Жаклину Кенеди учинили најгламурознијом првом дамом САД.
2012 - Умро Чалео Јовидија, тајландски бизнисмен, творац енергетског пића "ред бул".
2012 - Умро је поглавар Коптске православне цркве, патријарх Шенуда Трећи, који је ту цркву водио четири деценије. Сматра се најзаслужнијим за изводјење коптске цркве из изолације и њено отварање према другим црквама.
2017 - Током 2016. године страдало је 7.763 миграната, за 27 одсто више него 2015. Посебно је повећан број страдалих миграната у Средоземљу где кријумчари превозе избеглице све опаснијим путевима на све небезбеднијим бродовима.
2020 - Европска унија је затворила своје границе на 30 дана у циљу сузбијања ширења корона вируса. Мера забране уласка не односи се на држављане Швајцарске, Лихтенштајна, Велике Британије и Норвешке.
2024 - На председничким изборима у Русији, који су трајали три дана, убедљиву победу је остварио Владимир Путин. Путин је по пети пут председник Руске Федерације, а ту дужност је први пут обављао 2000. године.
45. п.н.е - Јулије Цезар је, у бици код Мунда у Шпанији, тешко поразио снаге предводјене двојицом синова Гнеја Помпеја Великог, који су изгубили више од 30.000 војника.
180 - Умро је римски филозоф и цар Марко Аурелије, који је током владавине од 161. сузбио германску инвазију на Римско царство, појачао контролу над провинцијама, спровео реформе у градјанском праву и оснивао школе. По делу "Медитације" сврстава се међу најзначајније представнике позног стоичког еклектицизма. Његов бронзани коњанички споменик на Капитолу у Риму једно је од најмонументалнијих дела римске античке скулптуре.
1190 - У Јорку, у Енглеској масакрирано је више од 500 Јевреја.
1526 - Француски краљ Франсоа И (Францоис) ослободјен је из ропства. Краљ је заробљен у фебруару 1525, када је, код италијанског града Павије, шпанска армија предвођена маркизом од Пескаре победила француско-швајцарске трупе под његовом командом.
1649 - Енглески парламент распустио је Дом лордова (Горњи дом) у време владавине Оливера Кромвела (Цромwелл), победника у градјанском рату у којем је 1648. поражен краљ Чарлс И (Цхарлес).
1861 - Парламент уједињене Италије прогласио је краљевину, а Виторија Емануела ИИ (Витторио) краљем Италије.
1921 - У Пољској је проглашен устав којим је уведена парламентарна владавина.
1938 - Родјен је руски балетски играч Рудолф Нурејев, једна од највећих звезда светске балетске сцене 20. века. На Запад је емигрирао после гостовања у Паризу у јуну 1961. Упамћен је по главним улогама у многим балетима, међу којима су и "Лабудово језеро", "Жизела" и "Петрушка".
1944 - Нападом више од 200 бомбардера на циљеве у Бечу почело је савезничко бомбардовање Аустрије у Другом светском рату.
1948 - Велика Британија, Француска и земље Бенелукса (Белгија, Холандија и Луксембург) потписали су Бриселски уговор о 50-годишњем савезу против оружаних напада у Европи и о економској, социјалној и војној сарадњи, што се сматра заметком Европске уније.
1956 - Умрла је француска научница, нуклеарни физичар и хемичар Ирена Кири (Ирене Цурие), ћерка нобеловаца Пјера (Пиерре) и Марије Кири (Мариа). Са супругом Жаном Фредериком Жолио (Јеан Фредериц Јолиот) 1935. поделила је Нобелову награду за хемију. Са српским физичарем Павлом Савићем 1937. и 1938. открила је изотопе познатих елемената бомбардовањем урана неутронима.
1958 - Из Кејп Каневерала САД су лансирале у орбиту око Земље "Вангард И", други амерички сателит.
1963 - У ерупцији вулкана Агунг на индонежанском острву Бали живот је изгубило најмање 1.100 људи.
1968 - Испред америчке амбасаде у Лондону избио је сукоб полиције и демонстраната који су протестовали због Вијетнамског рата. Ухапшено је 300 демонстраната, а 90 полицајаца је повређено.
1969. - Голда Меир, блиска сарадница Бена Гуриона у борби за стварање државе Израел, постала је прва жена премијер Израела. Због несугласица у коалиционој влади 1974. је поднела оставку.
1991 - Већина совјетских градјана изјаснила се на референдуму за очување савеза држава под новим именом Заједница Независних Држава.
1992 - Експлозија аутомобила-бомбе разнела је зграду израелске амбасаде у Буенос Ајресу. Погинуло је 29 људи, а рањено 252.
1992 - На референдуму у Јужној Африци белци су надмоћном већином подржали реформе за окончање система апартхејда.
1995 - Војска Азербејџана је, након жестоких борби, угушила дводневну полицијску побуну у северним предградјима главног града Бакуа. Побуну против председника Гајдара Алијева предводио је заменик министра унутрашњих послова Ровшан Јавадов.
1996 - Талас пљачки и подметнутих паљевина захватио је Грбавицу, два дана пре него што је то последње српско предградје у Сарајеву, у складу с Дејтонским споразумом, предато полицији Федерације БиХ.
1998 - Џу Ронгдји (Зху Ронгји), врхунски кинески економиста и реформатор постао је премијер Кине.
1999 - Шест чланова Медјународног олимпијског комитета избачено је из те институције због примања мита за Зимску олимпијаду 2002.
2000 - У Уганди, 530 људи, чланова секте "Десет божијих заповести" извршило је колективно самоубиство спаљивањем у цркви.
2002 - Умро је Ван Тиен Дунг, командант северно-вијетнамских снага које су освојиле Сајгон, што је била финална победа и крај 30-годишњег америчко-вијетнамског рата.
2003 - Председник Доњег дома британског парламента Робин Кук (Робин Цоок) поднео је оставку, изражавајући тиме протест против захуктавања рата у Ираку.
2003 - У 13-минутном говору из Беле куће председник САД Џорџ Буш (Георге W. Русх) поставио је ултиматум ирачком председнику Садаму Хусеину да у року од 48 сати напусти Ирак са својим синовима, или ће се у противном суочити са ратом.
2004 - Бивши министар унутрашњих послова Пољске Чеслав Кишчак (Цзеслаw Кисзцзак) осудјен је на четири године затвора, условно на две, јер је током слома покрета "Солидарност" 1981. по његовом наредјењу полиција отворила ватру на рударе у катовичком угљенокопу "Вујек", што је изазвало смрт девет и рањавање 25 рудара. Он је први високи функционер комунистичког доба осуђен за неки злочин.
2004 - На Косову су избиле масовне демонстрације Албанаца, поводом утапања двојице албанских дечака у реци Ибар, код села Чабра, које су потом прерасле у дводневно насиље током којег је 19 људи убијено (11 Албанаца и осам Срба) а повредјено више од 900 особа, медју којима и припадници медјународне и косовске полиције. Уништено је или оштећено око 800 кућа, 34 цркве и манастира, а више хиљада Срба је напустило своје домове. Због напада на српске енклаве у градовима у Србији избили протести више хиљада људи, а у центру Београда и Ниша запаљене су џамије.
2005 - У Мадриду је уклоњена једина преостала статуа бившег шпанског диктатора, генерала Франциска Франка. Он је 1936. покренуо оружану побуну против владе републиканаца, а градјански рат у тој земљи трајао је три године. Његовом смрћу 1975. створени су услови за поновно успостављање демократије у земљи и повратак шпанског краља Хуана Карлоса у земљу.
2006 - Умро је Олег Касини (Цассини) чувени модни креатор који се прославио креацијама које су Жаклину Кенеди учинили најгламурознијом првом дамом САД.
2012 - Умро Чалео Јовидија, тајландски бизнисмен, творац енергетског пића "ред бул".
2012 - Умро је поглавар Коптске православне цркве, патријарх Шенуда Трећи, који је ту цркву водио четири деценије. Сматра се најзаслужнијим за изводјење коптске цркве из изолације и њено отварање према другим црквама.
2017 - Током 2016. године страдало је 7.763 миграната, за 27 одсто више него 2015. Посебно је повећан број страдалих миграната у Средоземљу где кријумчари превозе избеглице све опаснијим путевима на све небезбеднијим бродовима.
2020 - Европска унија је затворила своје границе на 30 дана у циљу сузбијања ширења корона вируса. Мера забране уласка не односи се на држављане Швајцарске, Лихтенштајна, Велике Британије и Норвешке.
2024 - На председничким изборима у Русији, који су трајали три дана, убедљиву победу је остварио Владимир Путин. Путин је по пети пут председник Руске Федерације, а ту дужност је први пут обављао 2000. године.
Актуелно
Најновији број
17. април 2025.
