Прегача

Прегача је део народне ношње удатих жена у Мачви, Поцерини и Посавотамнави у 19. и првој половини 20. века. Други дан свадбе, када је млада убрађивана, свекрва јој је опасивала и прегачу коју је носила као задњу кецељу (знак да је удата). Прегаче су рађене у домаћој радиности или код занатлија – терзија.

Најчешће су израђиване од црне вуне „стреке“, црног атласа и плиша. Украшаване су најчешће флоралном орнаментиком везом памучним или вуненим концем у боји, златном или сребрном нити у комбинацији са златним и сребрним шљокицама и разнобојним перлицама. На ивице прегаче често је нашивана црна, ручно рађена или куповна чипка фабричке израде. Прегача је изашла из употребе половином 20. века. Део Етнолошке збирке Народног музеја у Шапцу је прегача мајке Драгана Баћановића из Мачванског Причиновића који је даровао предмет.

Александра Јовановић етнолог-антрполог и музејска саветница Народног музеја Шабац

„Благо прошлости у очима савременика“: Пројекат остварен уз подршку Града Шапца. Ставови изнети у подржаним медијским пројектима, нужно не изражавају ставове органа који су доделили средства.