15. август 2025.15. авг 2025.
Исплативије штедети у динарима – најновија анализа НБС
Штедња грађана у Србији наставила је да расте и у 2025. години, достижући нове рекордне износе, показују најновији подаци Народне банке Србије (НБС). Према полугодишњој анализи исплативости динарске и девизне штедње за период од јуна 2012. до јуна 2025. године, у претходних 13 година исплативије је било штедети у домаћој валути – без обзира на рок орочења.
Према подацима, динарска штедња је у првој половини године повећана за 4,5 милијарди динара, односно 2,4%, и крајем јуна износила је 195,7 милијарди динара. Већ у јулу премашила је 200 милијарди, што је историјски максимум. Девизна штедња је у истом периоду порасла за 313 милиона евра (2,0%) и достигла скоро 16 милијарди евра. Удео динарске штедње у укупној штедњи сада је близу 10%, док је 2012. био мањи од 2%.
Зашто је динарска штедња исплативија?
НБС наводи три главна разлога: више каматне стопе на динарску штедњу у односу на девизну, повољнији порески третман прихода од камате на домаћу валуту и стабилност динара према евру. Управо комбинација ових фактора учинила је да штедиша који је од јуна 2012. године уложио 100.000 динара на годину дана и редовно реорочавао штедњу, у јуну 2025. има око 58.000 динара више него онај који је исти износ чувао у еврима.
Чак и у краћим периодима, предност је на страни динара. На пример, штедиша који је од јуна 2024. уложио 100.000 динара на годину дана, у јуну ове године добио би око 1.800 динара више него да је исту суму орочио у еврима. Анализа показује да је у готово свим посматраним потпериодима – без обзира на дужину орочења – домаћа валута била исплативија.
Раст штедње и стабилна економија
Осим раста штедње, Србија бележи и позитивне економске показатеље. Просечна инфлација у првих шест месеци износила је 4,3%, у оквиру циља НБС, а курс динара према евру остао је стабилан упркос депрецијацијским притисцима почетком године. Девизне резерве крајем јула достигле су 28,3 милијарде евра, што покрива готово седам месеци увоза робе и услуга – знатно изнад међународних стандарда.
Пад учешћа проблематичних кредита на рекордно ниских 2,3%, као и задржавање кредитног рејтинга Србије на нивоу ББ+ уз позитивне изгледе, додатно потврђују стабилност финансијског система.
Порука штедишама
НБС наставља да промовише динаризацију, истичући да динарска штедња нуди већу зараду и сигурност, посебно у условима стабилне домаће валуте и повољних каматних стопа. Порука грађанима је јасна – у претходних 13 година, готово без изузетка, више се исплатило штедети у динарима.
Према подацима, динарска штедња је у првој половини године повећана за 4,5 милијарди динара, односно 2,4%, и крајем јуна износила је 195,7 милијарди динара. Већ у јулу премашила је 200 милијарди, што је историјски максимум. Девизна штедња је у истом периоду порасла за 313 милиона евра (2,0%) и достигла скоро 16 милијарди евра. Удео динарске штедње у укупној штедњи сада је близу 10%, док је 2012. био мањи од 2%.
Зашто је динарска штедња исплативија?
НБС наводи три главна разлога: више каматне стопе на динарску штедњу у односу на девизну, повољнији порески третман прихода од камате на домаћу валуту и стабилност динара према евру. Управо комбинација ових фактора учинила је да штедиша који је од јуна 2012. године уложио 100.000 динара на годину дана и редовно реорочавао штедњу, у јуну 2025. има око 58.000 динара више него онај који је исти износ чувао у еврима.
Чак и у краћим периодима, предност је на страни динара. На пример, штедиша који је од јуна 2024. уложио 100.000 динара на годину дана, у јуну ове године добио би око 1.800 динара више него да је исту суму орочио у еврима. Анализа показује да је у готово свим посматраним потпериодима – без обзира на дужину орочења – домаћа валута била исплативија.
Раст штедње и стабилна економија
Осим раста штедње, Србија бележи и позитивне економске показатеље. Просечна инфлација у првих шест месеци износила је 4,3%, у оквиру циља НБС, а курс динара према евру остао је стабилан упркос депрецијацијским притисцима почетком године. Девизне резерве крајем јула достигле су 28,3 милијарде евра, што покрива готово седам месеци увоза робе и услуга – знатно изнад међународних стандарда.
Пад учешћа проблематичних кредита на рекордно ниских 2,3%, као и задржавање кредитног рејтинга Србије на нивоу ББ+ уз позитивне изгледе, додатно потврђују стабилност финансијског система.
Порука штедишама
НБС наставља да промовише динаризацију, истичући да динарска штедња нуди већу зараду и сигурност, посебно у условима стабилне домаће валуте и повољних каматних стопа. Порука грађанима је јасна – у претходних 13 година, готово без изузетка, више се исплатило штедети у динарима.
Актуелно
Најновији број
23. октобар 2025.
