4. јануар 2026.4. јан 2026.

Препорука за недељни ручак:Посна сарма са семенкама
Недељни ручак без меса: посна сарма која прија
У време поста, кухиња често постаје место малих прилагођавања и великих открића. Управо тада се види колико су стара јела флексибилна и колико умеју да се промене, а да не изгубе свој идентитет. Сарма је један од најбољих примера за то. Иако је већина везује за месо и зимску трпезу, посна варијанта, припремљена са семенкама, показује да и без меса може да буде пуна, укусна и достојна недељног ручка.
Посна сарма са семенкама ослања се на оно што пост и подразумева – умереност, али не и празнину. Кисели купус даје јелу препознатљиву киселкасту ноту, пиринач и лук чине основу, док семенке уносе текстуру и хранљивост, замену за оно што се у посту свесно изоставља.
Састојци (за 4–6 особа):
1 већа главица киселог купуса
200 г пиринча
1 већа главица црног лука
2 чена белог лука
100 г сунцокретових семенки
50 г семенки бундеве
3–4 кашике уља
1 кашичица млевене слатке паприке
со и бибер по укусу
суви зачин (по жељи)
2–3 ловора
мало алеве паприке
вода или блага повртна чорба
Припрема:
Семенке се најпре кратко пропрже на сувом тигању, тек толико да пусте мирис и благо порумене. Оставе се са стране да се прохладе. Црни лук се ситно исецка и динста на уљу док не омекша и постане стакласт, затим се додаје бели лук и млевена паприка. У тако припремљену основу убацује се опран пиринач, промеша се и одмах склони са ватре. Потом се додају семенке, со и бибер, па се све још једном лагано измеша.
Листови киселог купуса се пажљиво одвајају и, по потреби, оперу од вишка соли. На сваки лист ставља се кашика–две фила и сарме се увијају чврсто, али без стезања, како би пиринач имао простора да набубри.
Сарме се ређају у ширу шерпу, једна уз другу, додаје се ловор и мало алеве паприке, па се све прелије водом или благом повртном чорбом тек да огрезне. Кувају се на тихој ватри најмање сат и по, полако, без журбе – јер и посна сарма тражи време.
Како се служи:
Посна сарма са семенкама најбоља је када мало одстоји. Служи се топла, уз парче домаћег посног хлеба. У недељној варијанти, довољна је сама за себе, јер је заситна и пуна укуса, иако у њој нема ни трунке меса.
Напомена:
Ова сарма није замена за „праву“ сарму, већ посебно јело са својим карактером. Управо у томе је њена вредност. У време поста, она показује да традиција није крута, већ жива – спремна да се
Посна сарма са семенкама ослања се на оно што пост и подразумева – умереност, али не и празнину. Кисели купус даје јелу препознатљиву киселкасту ноту, пиринач и лук чине основу, док семенке уносе текстуру и хранљивост, замену за оно што се у посту свесно изоставља.
Састојци (за 4–6 особа):
1 већа главица киселог купуса
200 г пиринча
1 већа главица црног лука
2 чена белог лука
100 г сунцокретових семенки
50 г семенки бундеве
3–4 кашике уља
1 кашичица млевене слатке паприке
со и бибер по укусу
суви зачин (по жељи)
2–3 ловора
мало алеве паприке
вода или блага повртна чорба
Припрема:
Семенке се најпре кратко пропрже на сувом тигању, тек толико да пусте мирис и благо порумене. Оставе се са стране да се прохладе. Црни лук се ситно исецка и динста на уљу док не омекша и постане стакласт, затим се додаје бели лук и млевена паприка. У тако припремљену основу убацује се опран пиринач, промеша се и одмах склони са ватре. Потом се додају семенке, со и бибер, па се све још једном лагано измеша.
Листови киселог купуса се пажљиво одвајају и, по потреби, оперу од вишка соли. На сваки лист ставља се кашика–две фила и сарме се увијају чврсто, али без стезања, како би пиринач имао простора да набубри.
Сарме се ређају у ширу шерпу, једна уз другу, додаје се ловор и мало алеве паприке, па се све прелије водом или благом повртном чорбом тек да огрезне. Кувају се на тихој ватри најмање сат и по, полако, без журбе – јер и посна сарма тражи време.
Како се служи:
Посна сарма са семенкама најбоља је када мало одстоји. Служи се топла, уз парче домаћег посног хлеба. У недељној варијанти, довољна је сама за себе, јер је заситна и пуна укуса, иако у њој нема ни трунке меса.
Напомена:
Ова сарма није замена за „праву“ сарму, већ посебно јело са својим карактером. Управо у томе је њена вредност. У време поста, она показује да традиција није крута, већ жива – спремна да се
Редакција: Гласа Подриња
Актуелно
Најновији број
16. април 2026.
















