Јовањдан – Сабор Светог Јована Крститеља

Јовањдан или Јовандан, једна је од најчешћих крсних слава код Срба и по броју свечара налази се на трећем месту, одмах иза Никољдана и Аранђеловдана. Тога дана Српска православна црква прославља Сабор Светог Јована Крститеља.


Овај датум је установљен у знак сећања и на догађај када је јеванђелист и апостол Лука пожелео да пренесе тело Светог Јована из Севастије, где је пострадао по наређењу цара Ирода, у Антиохију, његово родно место. Том приликом је измољена и пренета десница Светог Јована, рука којом је крстио Спаситеља.

Десница Светог Јована је до X века чувана у Антиохији, а потом пренета у Цариград. За њу се везују бројна чудеса. По народном предању, на Јовањдан је архијереј Антиохије износио руку пред верни народ: ако би се појавила отворена, то је најављивало родну и берићетну годину, а ако би била згрчена, сматрало се предзнаком глади.

Свети Јован Крститељ заузима посебно место међу личностима Новог завета, како по свом чудесном рођењу, тако и по подвижничком начину живота. Он је проповедао покајање, крстио народ и најављивао долазак Месије, а једини је међу пророцима који је могао да покаже Онога кога је пророковао.

Због своје изузетне моралне и духовне чистоте, Свети Јован се сматра претечом монаштва, које Свето писмо назива анђелским образом. Као што је Пресвета Богородица заштитница мушког монаштва, тако се Свети Јован Крститељ сматра заштитником женског монаштва.

Црква и верни народ на Јовањдан молитвено прослављају Сабор Светог Јована Претече и Крститеља, молећи га да се пред Богом заузме за људе, дарујући им духовно и телесно исцељење.