7. март 2026.7. мар 2026.
Фото: Vlada Republike Srbije
Кључни циљ Србије у наредном периоду очување мира и стабилности
едседник Републике Србије Александар Вучић изјавио је данас на представљању националне стратегије "Србија 2030" да живимо у времену највећих и најбржих промена у човечанству и да је најважнији циљ за нашу земљу у наредном периоду очување мира и стабилности.
Вучић је, на представљању ове стратегије у Палати Србија, истакао да је то прва и најважнија тачка за будућност Србије, додавши да морамо да доносимо стратегијске одлуке, брзо размишљамо и учимо, као и да се мењамо, јер у супротном нећемо имати никакву шансу.
Он је најавио да ће Србија наставити да чува своју позицију војне неутралности, коју није мењала под великим притисцима и коју неће мењати ни у наредних десет година.
Председник Републике је нагласио да је неопходно снажити Војску Србије и градити поверење и сарадњу са свим државама и партнерима.
Вучић је прецизирао да Србија издваја више од 2,5 одсто БДП-а за безбедност земље, нагласивши да се не спремамо за рат, већ да све радимо да бисмо сачували мир и стабилност.
Он је најавио и отварање прве фабрике дронова у Србији заједно са једним страним партнером, указавши и на значај дигитализације и примене вештачке интелигенције у војсци и полицији.
Морамо да јачамо специјалне јединице и све службе, правићемо јединице за примену вештачке интелигенције и дигиталну војску, по узору на Израел, а полицијски сектор мора то што пре да прихвати, рекао је председник Републике.
Вучић је рекао да је наша држава на путу напретка, али да он није довољно брз, додавши да ће у будућности бити испред земаља у региону, посебно по питању примене вештачке интелигенције.
Видим Србију у 2035. години као члана Европске уније. Не знам да ли ћемо имати право гласа, комесара, али за то морамо да убрзамо своје реформе, нагласио је председник Републике.
Он је, говорећи о Косову и Метохији, рекао да је у Уставу Републике Србије недвосмислено записано да је то аутономна покрајина у саставу Србије, додавши да је то, такође, записано у Повељи и резолуцији Уједињених нација, без обзира да ли то неки у свету прихватају или не.
Вучић је поновио да су разговори једини начин да се реше проблеми, али да нажалост, данас у Приштини немамо партнера за дијалог и да је њихова једина жеља протеривање Срба са вековних огњишта.
Према његовим речима, Србија мора да оснажи школе, болнице, домове здравља и своје људе, укључујући и стамбено збрињавање као темељ опстанка на Косову и Метохији.
Улагање у образовање и здравствену заштиту мора да се повећа, а финансијска подршка нашим сународницима на Косову и Метохији биће појачана, поручио је он.
Председник Републике је истакао да ћемо радити и на изградњи брзе саобраћајнице до Косовске Митровице, што би значило много за четири општине на северу Косова и Метохије, али и за наш народ у осталим општинама.
Он је навео да ће се даље радити на очувању стубова духовности и идентитета на Косову и Метохији и помагати Српској православној цркви, која је увек била уз наш народ и штитила његов опстанак.
Вучић је представио и пројекције животног стандарда и плата у Србији до 2035. године, наглашавајући да је реч о просечним платама на нивоу целе земље, а не само Београда.
По нашим пројекцијама, просечна плата ће 2030. године бити 1.320 евра, а 2035. године 1.700 евра, рекао је Вучић, напомињући да ће постојати региони са значајно нижим зарадама, што ће захтевати пословни приступ и додатне пројекте.
Према његовим речима, пензије у Србији износиле су 204 евра 2012. године, 484 евра у децембру 2025. године, а процењује се да ће у децембру 2030. године просечна пензија износити 750 евра.
Вучић је указао на то да минимална зарада износи 551 евро, док је 2012. године била 170 евра, додавши да је планирано да до 2030. године износи 760 евра.
Он је најавио и улагања у болнице и клиничке центре, прецизиравши да ће од 2028. до 2035. године бити инвестирано 2,5 милијарде евра у инфраструктуру, напоменувши и да је неопходно да се лекари плаћају по учинку.
Председник Републике је најавио и значајна улагања у социјалну политику и подршку породицама, нагласивши да ће држава издвојити 229 милиона евра за пронаталитетне мере.
Вучић је, говорећи о закону о родитељу-неговатељу, навео да држава мора да помогне родитељима који имају тешко болесну децу и због тога нису у могућности да раде.
Он је најавио да ће овај закон бити донет, а подразумеваће увођење посебног права на статус родитељ-неговатељ, при чему ће један од родитеља детета са тешким здравственим стањем моћи да добије овај статус, уз месечну накнаду већу од 65.000 динара, као и уплату доприноса за пензијско и здравствено осигурање, што укупно представља издвајање од скоро 100.000 динара месечно по кориснику.
Председник Републике је рекао и да ће укупно бити издвојено приближно 220 милиона евра за 75 пројеката у области образовања, додавши да је у тој сфери од пресудног значаја дуално образовање.
Он је, такође, поручио грађанима Србије да неће бити несташице нафте и нафтних деривата без обзира на сукоб на Блиском истоку, наводећи да у овом тренутку имамо резерве дизела од 418.000 тона, што је довољно за 74 дана и то да ништа не направи Рафинерија и да ништа не увеземо.
Имамо 94.860 тона бензина, што је довољно за 71 дан, а мазута има за наредних 159 дана, прецизирао је Вучић и додао да керозина имамо 16.123 тоне, што је довољно за редовно функционисање нашег авио-саобраћаја за чак 31 дан.
Вучић је, говорећи о резервама гаса, нагласио да је Банатски двор, са 400 милиона кубика гаса, апсолутно попуњен, док у мађарском складишту Србија има још 155 милиона кубика.
Председник Републике је указао на то да је Србија у претходном периоду постигла значајне резултате у изградњи путне инфраструктуре, али да у наредним годинама мора бити још успешнија.
Он је предочио да држава планира да до 2035. године изгради још 578 километара ауто-путева, што ће, заједно са већ изграђених 622 километра, представљати резултат без преседана у Европи, у односу на величину земље.
Када је реч о железници, председник Републике је најавио изградњу и модернизацију 1.019 километара пруга.
Вучић је указао на велике проблеме у водоводној и канализационој инфраструктури широм земље, наглашавајући да је већина система изграђена пре више деценија.
За решавање проблема водоснабдевања држава је планирала 1,5 милијарди евра инвестиција, што представља највећа улагања до сада у овој области, нагласио је он.
Према његовим речима, држава ће у периоду од 2028. до 2035. године уложити најмање 14,4 милијарде евра у сектор енергетике, од чега ће 6,5 милијарди евра бити искоришћено у производне капацитете.
Вучић је рекао и да је неопходно формирати, не само посебна одељења, већ и факултете за вештачку интелигенцију, јер ће нам, како је истакао, живот зависити од тога и ниједна нација у будућности неће моћи да се развија без вештачке интелигенције.
Он је нагласио да вештачка интелигенција постаје фактор производње и да економски учинак једне земље све више зависи од енергије, рачунарских капацитета, података, њихове доступности и аутоматизације.
Први потпредседник Владе и министар финансија Синиша Мали изјавио је да поменута национална стратегија предвиђа улагање од 48 милијарди евра до 2035. године, истакавши да је то најамбициознији и најобимнији програм усмерен ка убрзању раста и развоја наше економије и земље.
Он је подсетио на то да без убрзаног раста нема ни повећања плата, пензија ни минималне зараде, додавши да смо прошле године имали БДП вредан скоро 90 милијарди евра, а да је циљ да до 2030. године достигне 133 милијарде евра.
Први потпредседник Владе је указао на то да је БДП по глави становника 2012. године износио 4.000 евра, да смо сада прешли 13.500, а циљ је да до 2030. године пређемо ниво од 20.000 евра.
Према његовим речима, да бисмо то остварили потребно је да инвестирамо, и зато ћемо се потрудити да обезбедимо финансирање за све поменуте пројекте.
Мали је поручио да је важно и да се задржи макроекономска стабилност, јер без тога нема ни раста, додавши да је Србија једина земља у региону Западног Балкана која има инвестициони кредитни рејтинг.
Он је навео да је циљ да Србија настави да унапређује свој кредитни рејтинг, јер то значи и јефтинија средства да бисмо успели да финансирамо све оно што је предвиђено.
Потпредседница Владе и министарка привреде Адријана Месаровић најавила је да ће Србија, како би привукла нове инвеститоре и створила конкурентније пословно окружење, инвестирати у градњу два индустријска парка и четири индустријске зоне до 2035. године, чија укупна вредност је 314,3 милиона евра.
Очекује се да ће то српску привреду одржати јаком, стабилном и отпорном на изазове, рекла је она, додавши да ће индустријски парк "Михаило Пупин" у Београду, који ће се простирати на површини од 320 хектара, бити направљен по моделу најразвијенијих паркова у Кини, а у њега ће бити уложено 163 милиона евра.
Месаровић је предочила да ће у индустријски парк у Инђији, који ће се простирати на 740 хектара, бити уложено 86 милиона евра, а планирана је и изградња индустријских зона у Ћуприји, Лесковцу, Врању и Косјерићу, као и агро-индустријског центра у Чајетини.
Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић рекла је да је предвиђено да 30 одсто свих планираних улагања до 2035. године иде у енергетику, истакавши да енергетска безбедности постаје једнака са националном безбедношћу и да је неопходно да покренемо нови циклус инвестиција у енергетску инфраструктуру.
Она је објаснила да је реч о улагањима у реверзибилне хидроелектране и гасне електране у Нишу, у Новом Саду и у Крагујевцу, где имамо највећи дата центер у овом делу Европе.
Ђедовић Хандановић је нагласила и да морамо да започнемо изградњу прве нуклеарне електране у Србији пре 2035. године, додавши да су за то потребна средства у износу од три милијарде евра.
То је чиста, сигурна енергија и цео свет тежи да три пута повећа њен ниво до 2050. године. Ако радимо посвећено, можемо након 2040. године да то имамо, рекла је министарка.
Директор Канцеларије за информационе технологије и електронску управу Михаило Јовановић најавио је да ће Србија до 2030. године изградити два нова државна дата центра у Нишу и Новом Саду, као и да ће проширити капацитете дата центара у Београду и Крагујевцу.
Јовановић је истакао да је план да се до 2035. године повећа укупна снага дата центара на један гигават, значајно прошире национални суперкомпјутери, као и да се изгради Национални центар за информациону безбедност у Крагујевцу.
Он је указао на то да ће у наредних 10 година вештачка интелигенција бити кључна за енергетику, саобраћај, пољопривреду, здравство и јавну управу ради ефикасности, бољег планирања и транспарентности.
Директор Канцеларије је рекао да је националном стратегијом до 2030. године предвиђено значајно проширење националних суперкомпјутера на више од 2.000 графичких процесора са платформама за приступ најмоћнијим алатима савременог доба, што ће омогућити напредна истраживања и примену вештачке интелигенције.
Јовановић је напоменуо и да се развија велики језички модел за српски језик, како би наш језик, писмо и дијалекти били равноправни у дигиталном добу.
Према његовим речима, циљ је да Србија до 2030. године, захваљујући свом знању и талентима, постане глобални лидер у области дигитализације и примени вештачке интелигенције и иновативно-креативне економије засноване на знању.
На међународној сцени ћемо предњачити као дигитално друштво и извозни гигант у области националних патената базираних на вештачкој интелигенцији, а наша земља ће бити сврстана у ред најперспективнијих иновативних нација у будућности, навео је он.
Вучић је, на представљању ове стратегије у Палати Србија, истакао да је то прва и најважнија тачка за будућност Србије, додавши да морамо да доносимо стратегијске одлуке, брзо размишљамо и учимо, као и да се мењамо, јер у супротном нећемо имати никакву шансу.
Он је најавио да ће Србија наставити да чува своју позицију војне неутралности, коју није мењала под великим притисцима и коју неће мењати ни у наредних десет година.
Председник Републике је нагласио да је неопходно снажити Војску Србије и градити поверење и сарадњу са свим државама и партнерима.
Вучић је прецизирао да Србија издваја више од 2,5 одсто БДП-а за безбедност земље, нагласивши да се не спремамо за рат, већ да све радимо да бисмо сачували мир и стабилност.
Он је најавио и отварање прве фабрике дронова у Србији заједно са једним страним партнером, указавши и на значај дигитализације и примене вештачке интелигенције у војсци и полицији.
Морамо да јачамо специјалне јединице и све службе, правићемо јединице за примену вештачке интелигенције и дигиталну војску, по узору на Израел, а полицијски сектор мора то што пре да прихвати, рекао је председник Републике.
Вучић је рекао да је наша држава на путу напретка, али да он није довољно брз, додавши да ће у будућности бити испред земаља у региону, посебно по питању примене вештачке интелигенције.
Видим Србију у 2035. години као члана Европске уније. Не знам да ли ћемо имати право гласа, комесара, али за то морамо да убрзамо своје реформе, нагласио је председник Републике.
Он је, говорећи о Косову и Метохији, рекао да је у Уставу Републике Србије недвосмислено записано да је то аутономна покрајина у саставу Србије, додавши да је то, такође, записано у Повељи и резолуцији Уједињених нација, без обзира да ли то неки у свету прихватају или не.
Вучић је поновио да су разговори једини начин да се реше проблеми, али да нажалост, данас у Приштини немамо партнера за дијалог и да је њихова једина жеља протеривање Срба са вековних огњишта.
Према његовим речима, Србија мора да оснажи школе, болнице, домове здравља и своје људе, укључујући и стамбено збрињавање као темељ опстанка на Косову и Метохији.
Улагање у образовање и здравствену заштиту мора да се повећа, а финансијска подршка нашим сународницима на Косову и Метохији биће појачана, поручио је он.
Председник Републике је истакао да ћемо радити и на изградњи брзе саобраћајнице до Косовске Митровице, што би значило много за четири општине на северу Косова и Метохије, али и за наш народ у осталим општинама.
Он је навео да ће се даље радити на очувању стубова духовности и идентитета на Косову и Метохији и помагати Српској православној цркви, која је увек била уз наш народ и штитила његов опстанак.
Вучић је представио и пројекције животног стандарда и плата у Србији до 2035. године, наглашавајући да је реч о просечним платама на нивоу целе земље, а не само Београда.
По нашим пројекцијама, просечна плата ће 2030. године бити 1.320 евра, а 2035. године 1.700 евра, рекао је Вучић, напомињући да ће постојати региони са значајно нижим зарадама, што ће захтевати пословни приступ и додатне пројекте.
Према његовим речима, пензије у Србији износиле су 204 евра 2012. године, 484 евра у децембру 2025. године, а процењује се да ће у децембру 2030. године просечна пензија износити 750 евра.
Вучић је указао на то да минимална зарада износи 551 евро, док је 2012. године била 170 евра, додавши да је планирано да до 2030. године износи 760 евра.
Он је најавио и улагања у болнице и клиничке центре, прецизиравши да ће од 2028. до 2035. године бити инвестирано 2,5 милијарде евра у инфраструктуру, напоменувши и да је неопходно да се лекари плаћају по учинку.
Председник Републике је најавио и значајна улагања у социјалну политику и подршку породицама, нагласивши да ће држава издвојити 229 милиона евра за пронаталитетне мере.
Вучић је, говорећи о закону о родитељу-неговатељу, навео да држава мора да помогне родитељима који имају тешко болесну децу и због тога нису у могућности да раде.
Он је најавио да ће овај закон бити донет, а подразумеваће увођење посебног права на статус родитељ-неговатељ, при чему ће један од родитеља детета са тешким здравственим стањем моћи да добије овај статус, уз месечну накнаду већу од 65.000 динара, као и уплату доприноса за пензијско и здравствено осигурање, што укупно представља издвајање од скоро 100.000 динара месечно по кориснику.
Председник Републике је рекао и да ће укупно бити издвојено приближно 220 милиона евра за 75 пројеката у области образовања, додавши да је у тој сфери од пресудног значаја дуално образовање.
Он је, такође, поручио грађанима Србије да неће бити несташице нафте и нафтних деривата без обзира на сукоб на Блиском истоку, наводећи да у овом тренутку имамо резерве дизела од 418.000 тона, што је довољно за 74 дана и то да ништа не направи Рафинерија и да ништа не увеземо.
Имамо 94.860 тона бензина, што је довољно за 71 дан, а мазута има за наредних 159 дана, прецизирао је Вучић и додао да керозина имамо 16.123 тоне, што је довољно за редовно функционисање нашег авио-саобраћаја за чак 31 дан.
Вучић је, говорећи о резервама гаса, нагласио да је Банатски двор, са 400 милиона кубика гаса, апсолутно попуњен, док у мађарском складишту Србија има још 155 милиона кубика.
Председник Републике је указао на то да је Србија у претходном периоду постигла значајне резултате у изградњи путне инфраструктуре, али да у наредним годинама мора бити још успешнија.
Он је предочио да држава планира да до 2035. године изгради још 578 километара ауто-путева, што ће, заједно са већ изграђених 622 километра, представљати резултат без преседана у Европи, у односу на величину земље.
Када је реч о железници, председник Републике је најавио изградњу и модернизацију 1.019 километара пруга.
Вучић је указао на велике проблеме у водоводној и канализационој инфраструктури широм земље, наглашавајући да је већина система изграђена пре више деценија.
За решавање проблема водоснабдевања држава је планирала 1,5 милијарди евра инвестиција, што представља највећа улагања до сада у овој области, нагласио је он.
Према његовим речима, држава ће у периоду од 2028. до 2035. године уложити најмање 14,4 милијарде евра у сектор енергетике, од чега ће 6,5 милијарди евра бити искоришћено у производне капацитете.
Вучић је рекао и да је неопходно формирати, не само посебна одељења, већ и факултете за вештачку интелигенцију, јер ће нам, како је истакао, живот зависити од тога и ниједна нација у будућности неће моћи да се развија без вештачке интелигенције.
Он је нагласио да вештачка интелигенција постаје фактор производње и да економски учинак једне земље све више зависи од енергије, рачунарских капацитета, података, њихове доступности и аутоматизације.
Први потпредседник Владе и министар финансија Синиша Мали изјавио је да поменута национална стратегија предвиђа улагање од 48 милијарди евра до 2035. године, истакавши да је то најамбициознији и најобимнији програм усмерен ка убрзању раста и развоја наше економије и земље.
Он је подсетио на то да без убрзаног раста нема ни повећања плата, пензија ни минималне зараде, додавши да смо прошле године имали БДП вредан скоро 90 милијарди евра, а да је циљ да до 2030. године достигне 133 милијарде евра.
Први потпредседник Владе је указао на то да је БДП по глави становника 2012. године износио 4.000 евра, да смо сада прешли 13.500, а циљ је да до 2030. године пређемо ниво од 20.000 евра.
Према његовим речима, да бисмо то остварили потребно је да инвестирамо, и зато ћемо се потрудити да обезбедимо финансирање за све поменуте пројекте.
Мали је поручио да је важно и да се задржи макроекономска стабилност, јер без тога нема ни раста, додавши да је Србија једина земља у региону Западног Балкана која има инвестициони кредитни рејтинг.
Он је навео да је циљ да Србија настави да унапређује свој кредитни рејтинг, јер то значи и јефтинија средства да бисмо успели да финансирамо све оно што је предвиђено.
Потпредседница Владе и министарка привреде Адријана Месаровић најавила је да ће Србија, како би привукла нове инвеститоре и створила конкурентније пословно окружење, инвестирати у градњу два индустријска парка и четири индустријске зоне до 2035. године, чија укупна вредност је 314,3 милиона евра.
Очекује се да ће то српску привреду одржати јаком, стабилном и отпорном на изазове, рекла је она, додавши да ће индустријски парк "Михаило Пупин" у Београду, који ће се простирати на површини од 320 хектара, бити направљен по моделу најразвијенијих паркова у Кини, а у њега ће бити уложено 163 милиона евра.
Месаровић је предочила да ће у индустријски парк у Инђији, који ће се простирати на 740 хектара, бити уложено 86 милиона евра, а планирана је и изградња индустријских зона у Ћуприји, Лесковцу, Врању и Косјерићу, као и агро-индустријског центра у Чајетини.
Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић рекла је да је предвиђено да 30 одсто свих планираних улагања до 2035. године иде у енергетику, истакавши да енергетска безбедности постаје једнака са националном безбедношћу и да је неопходно да покренемо нови циклус инвестиција у енергетску инфраструктуру.
Она је објаснила да је реч о улагањима у реверзибилне хидроелектране и гасне електране у Нишу, у Новом Саду и у Крагујевцу, где имамо највећи дата центер у овом делу Европе.
Ђедовић Хандановић је нагласила и да морамо да започнемо изградњу прве нуклеарне електране у Србији пре 2035. године, додавши да су за то потребна средства у износу од три милијарде евра.
То је чиста, сигурна енергија и цео свет тежи да три пута повећа њен ниво до 2050. године. Ако радимо посвећено, можемо након 2040. године да то имамо, рекла је министарка.
Директор Канцеларије за информационе технологије и електронску управу Михаило Јовановић најавио је да ће Србија до 2030. године изградити два нова државна дата центра у Нишу и Новом Саду, као и да ће проширити капацитете дата центара у Београду и Крагујевцу.
Јовановић је истакао да је план да се до 2035. године повећа укупна снага дата центара на један гигават, значајно прошире национални суперкомпјутери, као и да се изгради Национални центар за информациону безбедност у Крагујевцу.
Он је указао на то да ће у наредних 10 година вештачка интелигенција бити кључна за енергетику, саобраћај, пољопривреду, здравство и јавну управу ради ефикасности, бољег планирања и транспарентности.
Директор Канцеларије је рекао да је националном стратегијом до 2030. године предвиђено значајно проширење националних суперкомпјутера на више од 2.000 графичких процесора са платформама за приступ најмоћнијим алатима савременог доба, што ће омогућити напредна истраживања и примену вештачке интелигенције.
Јовановић је напоменуо и да се развија велики језички модел за српски језик, како би наш језик, писмо и дијалекти били равноправни у дигиталном добу.
Према његовим речима, циљ је да Србија до 2030. године, захваљујући свом знању и талентима, постане глобални лидер у области дигитализације и примени вештачке интелигенције и иновативно-креативне економије засноване на знању.
На међународној сцени ћемо предњачити као дигитално друштво и извозни гигант у области националних патената базираних на вештачкој интелигенцији, а наша земља ће бити сврстана у ред најперспективнијих иновативних нација у будућности, навео је он.
Влада Републике Србије
Актуелно
Најновији број
30. април 2026.
