Инфо

18. март 2026.18. мар 2026.
Југославија у Уругвају 1930 - М. Арсенијевић, четврти с десне стране у горњем реду (фото: reprezentacija.rs)

Југославија у Уругвају 1930 - М. Арсенијевић, четврти с десне стране у горњем реду (фото: reprezentacija.rs)

Балерина - фудбалер, универзитетски професор, полиглота

На данашњи дан, пре тачно тридесет и девет година, у Београду је преминуо један од најпознатијих предратних фудбалера из Србије, универзитетски професор и аутор универзитетских уџбеника, Милорад Микица Арсенијевић.

Арсенијевић је рођен у Смедереву 1906. године, но с правом га Шапчани присвајају, јер је као врло мали с породицом дошао у Шабац, где је одрастао и шкоовао се све до одласка на студије. Фудбалску каријеру је почео у једном од мањих фудбалских клубова из Шапца, а потом прелази у Мачву. У почетним годинама постојања Мачве се истиче, одатле одлази у славни БСК из Београда, где стиже до статуса репрезентативца. Наступа за Краљевину СХС на Олимпијским играма 1928. године, а потом је стандардан у екипи Краљевине Југославије на Светском првенству у Уругвају 1930. године.

М. Арсенијевић у дресу националног тима (Аутор: Непознат - Nationaal Archief/Collectie Spaarnestad (cropped)Image number SFA008001985, Јавно власништво, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=96073013)


Због грациозности и лакоће покрета прозвен је „Балерина“. Фудбал је био његова страст, а живот је посветио образовању. Стекао је диплому на ондашњем Електромашинском факултету, односно одсеку Техничког факултета, затим је наставио школовање, стекао статус професора, касније је предавао и на Саобраћајном факултету, аутор је и два уџбеника, као и више научних радова.

Фудбалом се бави и као тренер, био је селектор или члан селекторске комисије. Самостално водио Југославију на Светском првенству 1950. године, на Олимпијским играма 1948. и 1952. део је селекторске комисије која води до сребра. Водио је и ФК Железничар из Београда.

Арсенијевић је осим константно високог успеха у школи и на студијама и великог дара за математику и природне науке, био и полиглота. Говорио је пет језика, енглески, француски, мађарски, руски и румунски.

Преминуо је у Београду 1987. године, где је и сахрањен.
Д. Б.

Најновији број

30. април 2026.

Најновији број

Временска прогноза

Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa