Четврта Међународна конференција „Глобални изазови кроз призму руралног развоја, у секторима пољопривреде и туризма GIRR 2026“

Одсек за пољопривредно - пословне студије и туризам Академије Струковних студија у Шапцу домаћин је Четврте Међународне конференције и сајма „Глобални изазови кроз призму руралног развоја, у секторима пољопривреде и туризма GIRR 2026“. Радове представљају предавачи из Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине, Словеније, Мађарске, Словачке.

-Предавања ће бити из јако широког спектра научних области: биотехнологије, заштите животне средине, менаџмента, медицине... Живимо у времену када се од нас, као научника, не очекује само знање, него и одговорност. На планети Земљи у овом тренутку има 8,3 милијарде становника, а по еколозима планета може да поднесе око 2,5 милијарди становника без оптерећење. Како тај врој расте задатак да решимо проблем хране и потреба становништва управо је постављен пред нас научнике и стручњаке из одређених области.Тако ће се и овај скуп бавити тим питањима - како повећати производњу, а не угрозити природне ресурсе, како применити све технологије, а придржавати се одрживости и како да производимо оно што нам треба и онолико колико нам треба. Очекујем сарадњу, дискусију и из тога закључке, истакла је Љиљана Танасић, руководилац Одсека за пољопривредно - пословне студије и туризам.

Нева Малек Лесковар, директорка Више стручне школе из Марибора имала је занимљиву тему на конференцији. Представила је безалкохолна вина, за која је истакла да нису нов производ, него се праве из обичног вина ком је "одузет" алкохол.

-Ова конференција и наша сарадња са Академијом струковних студија је добра прилика за нас. Потписали смо ЕРАСМУС уговор и верујем да је ово само почетак сарадње која ће се манифестовати у будућности, рекла је Нева Малек Лесковар.

Милан Благојевић координатор GIRR-а истакао је да о значају ове конференције говори то што је на њу послато више од 50 иностраних радова и што на њој има 13 међународних учешћа.

-Конферецнија, иако млада, постепено расте и увећава се. Извесно је да ћемо утемељити пут за глобална питања, о чему њен назив и говори, поготову када је реч о пољопривреди. Конференција је интересантна за учеснике, прилика је за младе истраживаче, не наплаћује се учешће, имају прилику да се консултују о свим темама и проблемима које желе. Надам се да ћемо заједно у 2027. остварити још бољи резултат, рекао је Благојевић.

Проф Бранислав Дудић, долази са Факултета за менаџмент Универзитета Братислава. Уједно ради и у Новом Саду. Истака је значај ове конференције, поготову због тога што се одржава у Мачви, богатој пољопривредним земљиштем и сточарством.

-Овај крај је традиционално пољопривредни и добро је да има високу школу струковних студија из области пољопривреде, како би се млади и додатно образовали и остали на својим огњиштима и наставили да се баве пољопривредном, а истовремено се и усавршавали за тај посао. Ја сам имао пленарно предавање на ком сам упоређивао Словачку и Србију, односно њихове пољопривреде, да видимо у чему смо ми бољи, а у чему Словаци, где се треба усавршавати. Словачка је у Европској унији, имају могућност да користе њихова средства, док ми имамо ИПАРД фондове и причали смо о томе како их правилно користити да би српска пољопривреда била конкурентна са пољопривредом земаља ЕУ и остатка света, рекао је Дудић.

На сајму су се представили произвођачи традиционалних производа. Удружење жена за очување традиције Поцерине "Калиновац" изложило је своје радове од пустоване вуне, али и друге ручне радове, колаче, воћне прерађевине.

-Учестовали смо и ранијих година и, пре свега, нам је драго да поново имамо прилику да се дружимо са чланицама сличних удружења. Акценат нам је на производима од пустоване вуне, али ми сваке године повећавамо овим производа које раде наше жене са села, а кроз све њих ми чувамо нашу традицију. Имамо ванилице, као најстарији колач, друге домаће колаче, али и различите производе од вуне, међу којима су и играче. Неизбежне су прерађевине од воћа у виду џемова, слатка, ликера. Тежимо повећању броја чланица и ширењу и на околна села, па и на Шабац, рекла је Светлана Златарић, чланица Удружења "Калиновац"