10. мај 2026.10. мај 2026.

Фото: Батут
Дан физичке активности - 10. мај
Светска здравствена организација (СЗО) је у циљу унапређења информисаности целокупне светске јавности о значају и важности редовне физичке активности за очување и унапређење здравља, 10. маја 2002. године покренула глобалну иницијативу за обележавање Међународног дана физичке активности.
Овај важан датум се у нашој земљи традиционално обележава под слоганом „Kретањем до здравља”, ради указивања на значај физичке активности као једне од кључних активности за унапређење здравља. Физичка неактивност уз неправилну исхрану, нове технологије и урбанизацију представља важан фактор ризика за настанак хроничних незаразних болести, а код школске деце може да утиче и на неправилан развој тела и настанак деформитета.
На основу резултата Истраживања понашања у вези са здрављем код деце школског узраста у Републици Србији из 2022. године, у свим узрасним групама дечаци су физички активнији од девојчица, а са годинама се запажа смањење броја свакодневно физички активне деце што је посебно изражено код девојчица, па је само 16,0% девојчица у првом разреду средње школе свакодневно физички активно у складу са препорукама. Посебно забрињава овај тренд смањеног кретања код деце и младих, што дугорочно утиче на здравље популације.
У циљу очувања и унапређења здравља Светска здравствена организација препоручује најмање 150 до 300 минута умерене аеробне активности (или 75–150 минута интензивне аеробне активности) недељно за одрасле особе, као и просечно 60 минута умерене аеробне физичке активности дневно за децу и адолесценте.
Овај важан датум се у нашој земљи традиционално обележава под слоганом „Kретањем до здравља”, ради указивања на значај физичке активности као једне од кључних активности за унапређење здравља. Физичка неактивност уз неправилну исхрану, нове технологије и урбанизацију представља важан фактор ризика за настанак хроничних незаразних болести, а код школске деце може да утиче и на неправилан развој тела и настанак деформитета.
Физичка неактивност један од водећих фактора ризика на глобалном нивоу. Недовољна физичка активност повећава ризик од кардиоваскуларних болести, дијабетеса типа 2, малигних болести и превремене смрти. Према подацима Светске здравствене организације 31% одраслих у свету је физички неактивно.
На основу резултата Истраживања понашања у вези са здрављем код деце школског узраста у Републици Србији из 2022. године, у свим узрасним групама дечаци су физички активнији од девојчица, а са годинама се запажа смањење броја свакодневно физички активне деце што је посебно изражено код девојчица, па је само 16,0% девојчица у првом разреду средње школе свакодневно физички активно у складу са препорукама. Посебно забрињава овај тренд смањеног кретања код деце и младих, што дугорочно утиче на здравље популације.
У циљу очувања и унапређења здравља Светска здравствена организација препоручује најмање 150 до 300 минута умерене аеробне активности (или 75–150 минута интензивне аеробне активности) недељно за одрасле особе, као и просечно 60 минута умерене аеробне физичке активности дневно за децу и адолесценте.
Извор: Батут
Актуелно
Најновији број
7. мај 2026.
















