20. мај 2026.20. мај 2026.

Фото: ЗЗЈЗ Шабац
20. мај – Дан здравих градова
Циљ обележавања 20. маја, Дана здравих градова, јесте промовисање различитих активности и иницијатива које оснажују напоре да урбане средине постану што здравија места за развој друштва и појединца.
„Здрав град“ је онај који континуирано ствара и унапређује своје физичко и социјално окружење, као и ресурсе заједнице који омогућавају људима да се међусобно подржавају у обављању животних функција и развоју до свог максималног потенцијала. Стога се здрави градови дефинишу као процес, а не као једном заувек постигнут исход.
Концепт „Здрави градови“ покренула је Светска здравствена организација (СЗО), са циљем да градови буду прилагођени здрављу и добробити свих грађана. Овај концепт заснива се на три кључна стратегијска принципа:
-мултисекторској сарадњи, имајући у виду да здравље није искључиво одговорност здравственог сектора, већ и других области;
-активној партиципацији становништва кроз самопомоћ, узајамну подршку и укључивање у доношење одлука важних за здравље;
-здравој животној средини (биолошкој, физичкој и социјалној), као основном праву сваког човека.
Према препорукама СЗО, здрав град тежи:
-чистом, безбедном и квалитетном физичком окружењу (нпр. условима становања),
-неговању стабилног и дугорочно одрживог екосистема,
-снажној заједници заснованој на узајамном поштовању и подршци,
-високом степену укључености грађана у процесе доношења одлука које утичу на њихов живот, здравље и благостање,
-обезбеђивању основних животних потреба (храна, вода, безбедност, становање, приходи и др.) за све становнике,
-доступности разноврсних ресурса и искустава, уз могућности за комуникацију и интеракцију,
-развијеној, разноврсној и иновативној економији,
-повезаности са културним наслеђем и историјом града, као и са другим заједницама,
-доступној и квалитетној здравственој заштити,
-добром здрављу заједнице (високе вредности показатеља здравља и ниске вредности обољевања).
Процењује се да ће до 2050. године око 70% светског становништва живети у градовима. Отавска повеља за промоцију здравља препознала је потребу да се људима омогући већа контрола над сопственим здрављем и благостањем, кроз стварање здравијих и одрживих окружења у којима људи живе, раде, уче и проводе слободно време.
Обележавање Дана здравих градова подсећа нас на значај очувања животне средине и на заједничку одговорност свих нас у стварању услова за здрав живот.
„Здрав град“ је онај који континуирано ствара и унапређује своје физичко и социјално окружење, као и ресурсе заједнице који омогућавају људима да се међусобно подржавају у обављању животних функција и развоју до свог максималног потенцијала. Стога се здрави градови дефинишу као процес, а не као једном заувек постигнут исход.
Концепт „Здрави градови“ покренула је Светска здравствена организација (СЗО), са циљем да градови буду прилагођени здрављу и добробити свих грађана. Овај концепт заснива се на три кључна стратегијска принципа:
-мултисекторској сарадњи, имајући у виду да здравље није искључиво одговорност здравственог сектора, већ и других области;
-активној партиципацији становништва кроз самопомоћ, узајамну подршку и укључивање у доношење одлука важних за здравље;
-здравој животној средини (биолошкој, физичкој и социјалној), као основном праву сваког човека.
Према препорукама СЗО, здрав град тежи:
-чистом, безбедном и квалитетном физичком окружењу (нпр. условима становања),
-неговању стабилног и дугорочно одрживог екосистема,
-снажној заједници заснованој на узајамном поштовању и подршци,
-високом степену укључености грађана у процесе доношења одлука које утичу на њихов живот, здравље и благостање,
-обезбеђивању основних животних потреба (храна, вода, безбедност, становање, приходи и др.) за све становнике,
-доступности разноврсних ресурса и искустава, уз могућности за комуникацију и интеракцију,
-развијеној, разноврсној и иновативној економији,
-повезаности са културним наслеђем и историјом града, као и са другим заједницама,
-доступној и квалитетној здравственој заштити,
-добром здрављу заједнице (високе вредности показатеља здравља и ниске вредности обољевања).
Процењује се да ће до 2050. године око 70% светског становништва живети у градовима. Отавска повеља за промоцију здравља препознала је потребу да се људима омогући већа контрола над сопственим здрављем и благостањем, кроз стварање здравијих и одрживих окружења у којима људи живе, раде, уче и проводе слободно време.
Обележавање Дана здравих градова подсећа нас на значај очувања животне средине и на заједничку одговорност свих нас у стварању услова за здрав живот.
Завод за јавно здравље Шабац
Актуелно
Најновији број
14. мај 2026.
















