Људи иза сирена Хитне помоћи: Неке слике се никада не забораве

Вероватно да нико не остане равнодушан када чује звук сирене хитне помоћи. Међутим, већина грађана након неколико секунди и заборави тај звук. Са друге стране, за лекаре и техничаре који излазе на терен, тај тренутак не завршава се одласком са места несреће. Посебно је након тешких саобраћајних несрећа у којима страдају млади људи, а слике остају урезане дуго, често заувек.

Последњих месеци Србију, али и Шабац, потресло је више саобраћајних несрећа са трагичним исходима, у којима су угашени животи младих људи. За породице и пријатеље они нису статистика нити наслови у новинама. Ретко ко размишља о томе како је здравственим радницима који први долазе на лице места и покушавају да спасу оно што се спасти може.

Фото: "Глас Подриња"

-Саобраћајне несреће представљају један од највећих јавноздравствених проблема данашњице, не само због броја повређених и страдалих, већ и због последица које остављају на породице, здравствени систем и друштво у целини. За екипе хитне медицинске помоћи, сваки излазак на терен представља борбу са временом, неизвесношћу и често веома тешким повредама. Лекари и техничари службе хитне помоћи међу првима долазе на место несреће. Тада је најважније брзо проценити стање повређених, препознати оно што непосредно угрожава живот и започети хитно збрињавање већ на лицу места. У тим ситуацијама пресудни могу бити минути. Често говоримо о такозваном „златном сату“ у трауматологији, времену у којем правовремена реакција може направити огромну разлику у исходу лечења и преживљавања пацијента, наводи др Драгана Ристановић из Службе хитне медицинске помоћи Здравственог центра Шабац.

Посао екипе Хитне помоћи на месту несреће не подразумева само медицинско знање и брзину реакције. Потребно је остати присебан и донети праве одлуке за неколико секунди.

-Људи често виде само сирену, возило хитне помоћи и неколико минута интервенције на лицу места. Оно што не виде јесу ситуације које остају здравственим радницима дуго након завршене смене. Постоје сцене које човек не заборавља. Саобраћајне несреће у којима страдају читаве породице, родитељи, деца, млади људи. Некада екипе хитне помоћи долазе на место где више не могу да промене исход, али и тада остаје обавеза да се помогне преживелима, да се сачува присебност и настави рад, каже др Јасмин Османовић, помоћник директора са сектор примарне здравствене заштите.

Важну улогу имају и грађани који се затекну на месту несреће. Начин на који реагују може помоћи екипама, али и додатно отежати њихов посао.
-Важно је истаћи и улогу грађана. Када наиђу на саобраћајну несрећу, најважније је да остану смирени, позову хитне службе и не ометају њихов рад. Нажалост, све чешће смо сведоци окупљања великог броја људи и снимања мобилним телефонима, што додатно отежава рад екипама и нарушава достојанство повређених, каже др Ристановић.

Посебно тешке интервенције су оне у којима страдају млади људи и деца. Тада је готово немогуће направити професионалну дистанцу и искључити емоције.

-Посебно су тешки тренуци када су у питању деца. У таквим ситуацијама здравствени радник не може да буде потпуно равнодушан човек, нити би требало да буде. Иза униформе и процедуре постоји људска реакција коју није могуће искључити. Људи често мисле да се временом навикнете на тешке сцене. Истина је да научите да функционишете у њима, али се човек заправо никада потпуно не навикне, нарочито када су у питању деца и млади људи. Ми морамо да останемо прибрани јер неко од нас очекује помоћ баш у тим тренуцима. Али то не значи да нас те ситуације не погађају. Са друге стране, посао захтева да и у најтежим околностима останете смирени и функционални. Грађани понекад здравствене раднике доживљавају као хладне јер у тим тренуцима нема много емоција у говору и понашању. Међутим, то није недостатак емоција, већ начин да се посао обави најбоље могуће и да се помогне онима којима помоћ још може да спаси живот. Не можемо себи дозволити да се распаднемо на лицу места, али то не значи да ништа не осећамо, истиче др Османовић.

На месту несреће екипе Хитне помоћи често раде заједно са полицијом и ватрогасцима-спасиоцима. Некада сваки минут може бити пресудан, као и добра координација свих служби, али и међусобна сарадња лекара и техничара, како би се разумели без много речи.

-На месту несреће нама је најважније да што брже проценимо шта непосредно угрожава живот и да заједно са полицијом и ватрогасно-спасилачким јединицама омогућимо што брже збрињавање и транспорт повређених. У тим тренуцима свака добра сарадња и сваки минут могу бити важни, каже др Ристановић.

Фото: "Глас Подриња"

Лекари упозоравају да су последице саобраћајних несрећа често много теже него што возачи мисле, чак и када брзина није велика. Подсећају да прописе треба поштовати не због казни, него због сопственoг живота.

-Најчешће повреде у саобраћајним несрећама су повреде главе, грудног коша, кичме, преломи екстремитета и унутрашња крварења. Посебно забрињава чињеница да и при релативно мањим брзинама последице могу бити веома озбиљне уколико се не користе сигурносни појас или заштитна опрема. Сигурносни појас и кацига не могу спречити несрећу, али веома често могу спречити најтеже последице и сачувати живот. Као чест узрок несрећа издвајају се неприлагођена брзина, умор, употреба мобилног телефона током вожње, као и прецењивање сопствених способности. Довољна је секунда непажње да се промени више живота, не само живот возача, већ и путника, пешака и читавих породица. Најбоља траума је она која се није догодила. Зато превенција остаје најважнија - одговорна вожња, поштовање прописа, везивање појаса, коришћење заштитне опреме, избегавање телефона током вожње и свест да ниједна журба није вредна људског живота. Јер иза сваке саобраћајне несреће не стоји само статистика, већ нечији живот, породица и последице које остају годинама, закључује др Ристановић.

Неке ситуације остају заувек урезане у сећање. Нису то само места и учесници саобраћајних незгода, него и чланови њихових породица.
-Многе ситуације остају заувек у сећању, не због саме интервенције, већ због људи које сретнете у тим тренуцима, њихових питања, погледа и наде коју имају док чекају помоћ.
За здравствене раднике сваки тежак удес представља професионални, али и људски изазов. Иза сваке интервенције остају слике које није лако заборавити, нарочито када су у питању млади људи или читаве породице. Ипак, без обзира на тежину ситуације, екипе хитне помоћи морају остати прибране, организоване и усмерене на спасавање живота, каже др Османовић.

Посебно угроженом групом сматрају се мотоциклисти, бициклисти и млади возачи, код којих велику улогу играју неискуство, али и жеља за доказивањем. Повреде код мотоциклиста и бициклиста често су веома тешке или фаталне.

-Посебно су угрожени мотоциклисти, бициклисти и млади возачи. Код мотоциклиста и бициклиста заштитна опрема често прави огромну разлику у тежини повреда, док код младих возача неретко пресудну улогу имају неискуство и жеља за доказивањем. Такође, ноћна вожња, умор, лоши временски услови и празнични периоди додатно повећавају ризик од саобраћајних несрећа, наводи др Ристановић.