Свети мученик Јован Владимир - први српски светац

Јован Владимир је светац и мученик, некадашњи српски владар, кога Српска православна црква и православни верници славе 4. јуна по Грегоријанском календару. Био је владар Дукље крајем десетог и на почетку једанаестог века.

Био је добар и правдољубив владар, поштован од поданика. Био је савезник Византије, што је имало цену када је, у рату Византије и Самуиловог царства, цар Самуило освојио Дукљу, а Владимира утакмицчио. Теодора Косара, кћи Самуилова, заљубила се у Јована Владимира, убедивши оца да се уда за њега.
Самуило је ослободио свог зета, вратио га у Дукљу, на престо, али као његовог вазала. Он није учествовао у походима против његовог таста. Када је Византија однела победу против Самуила и када је сам Самуило страдао, његов синовац је наредио да се Јовану одруби глава, што је и учињено 1016. године.

Најпре је сахрањен у Преспи (тромеђа Грчке, Македоније и Албаније данас), а потом је удовица пренела мошти у манастир Пречиста Крајинска, у близини двора у Дукљи. Одатле су у четрнастом веку пребачене у манастир Јована Владимира код Елбасана (данашња Албанија). Од 1995. године Мошти почивају у православном храму у Тирани.

Мошти су чудотворне, а на његов дан се односе у манастир у Елбасану, где долазе многи верници. Свети Јован Владимир је први српски Светац и заштитник града Бара. Крст који је носио на погубљењу се сматра реликвијом. Чува је породица Андровић из околине Бара. Сваке године, на Тројице, износе га на врх планине Румије, литијом.

Установљен је и Орден Светог Јована Владимира.