Невероватан путопис и историјско сведочанство

Путопис „Африка“ је деценијама инспирисао, не само писце и оне који су живели између два светска рата, већ и сада нове младе читаоце који изнова откривају Африку. Дело Растка Петровића, српског књижевника, дипломате, првог Београђанина који је посетио Африку и забележио своје утиске о култури, животу и обичајима

Растко Петровић био је први Београђанин који је посетио афрички континент пре једног века. Ова необична авантура српског књижевника, уметника, дипломате Краљевине Југославије остала је записана у путопису „Африка“. Дело настало 1928/29. године привлачи пажњу својим уметничким и литерарним садржајем.

Дело је јединствен ликовно-књижевни путопис који по први пут обједињује уметнички опус Растка Петровића настао током његовог путовања у Африку и савременом читаоцу, поред оригиналног текста Африке из 1930. године, нуди тумачење историјског оквира, књижевног и ликовног стваралаштва и заоставштине једног од наших најзначајнијих авангардних стваралаца.

Растко Петровић
Растко Петровић био је српски књижевник, романописац, приповедач, есејиста, сликар и дипломата. Рођен је 1898. године у Београду где је похађао основну школу и ниже разреде гимназије, али већ као гимназијалац одлази на фронт, преко Албаније одлази у Француску. У Паризу уписује право и током студија се дружи с уметницима, те почиње да пише песме и приповетке. Објавио је хуморескни роман “Бурлеска господина Перуна, Бога Грома”, збирку песама “Откровење”. Путује по Европи и Африци, а Други светски рат проводи у Сједињеним Америчким државама. Његова друга значајна дела су: романи “Људи говоре” и “Дан шести”, путопис “Африка” и збирка песама “Косовски сонети”. Преминуо је 1949. године у Вашингтону, док је радио на збирци песама “Поноћна делија”. Растко Петровић рођен је као девето дете оца Димитрија и мајке Милеве. Он је млађи брат Надежде познате ликовне уметнице и Милице, песникиње.

Африка у новом руху
Књига је након скоро једног века угледала светлост дана у овом облику, јер прво издање штампарије “Геца Кон” није обухватало цртеже, аквареле и фотографије настале током путовања у Африку.
Необична прича крије се иза старог издања. Иако је Растко као дипломата могао да путује кроз Африку и борави тамо, по повратку у Југославију многи су сумњали у његов опис и боравак на далеком континенту.

Дело је понудио тада најпознатијој штамаприји „Геца Кон“, али нису били заинтересовани да објаве путопис. Од Петровића је тражено да гарантује са меницом од 30.000 тадашњих динара (прим. аут. данашња вредност куће на Дедињу). Меницу је потписао Растков пријатељ Александар Дероко. У Београду су веровали да је књига плод маште и утицај надреалиста, те је само једна фотографија настала током путовања објављена и то као насловна на корицама.

Мултимедијално дело испред свог времена
По завршетку Другог светског рата и дипломатске службе у Чикагу, Растко Петровић, остаје да живи у Америци, а поменуте фотографије остају непознаница све до његове смрти 1949 године. Како није имао директних потомака заоставштина из САД-а пристигла је на адресу његових сестара. Пажљиво чувани албуми у породичној архиви, на иницијативу Милоша Коларжа, потомка по женској линији Петровића, унука Милице (Петровић) Мишковић, сестре Растка и Надежде Петровић доступни су јавности. Ново издање путописа садржи 195 илустрација, од којих су 92 оригиналне Расткове фотографије и 68 његових акварела, пастела и цртежа.

Промоција Африке у Шапцу
У Међуопштинском историјском архиву Шабац представљена је књига “Африка” Растка Петровића. На промоцији путописа говорили су Милош Коларж и Гордана Милосављевић Стојановић.
-Путопис „Африка“ је деценијама инспирисао, не само писце и оне који су живели између два светска рата, већ и сада нове младе читаоце који изнова откривају Африку. Морам да напоменем да су дипломате када су се спремале на пут за Африку читале Растков путопис. Ново издање је другачије, а баш као што је Винавер записао о Растку, да је лелујави лик са фреске, тако је и ово дело ново откровење за мене. Оно није само путопис, већ и зачетак антрополошке студије, мултимедијално дело, другачије и можемо слободно рећи авангардно за период у ком је настало. Растко је био визионар, јер је пре једног века схватио колико је ваизелни моменат важан. Мислим да је његова идеја била потреба да се пронађе оно исконско у човеку. Нешто чему ће се вратити читава цивилизација у једном тренутку. Треба узети у обзир да је он као младић учествовао у Првом светском рату и да је преживео повлачење преко Албаније, а затим наставио школовање у Француској. Имао је страшне успомене на тај период и због тога потрага – рекла је уредница издања је Гордана Милосављевић Стојановић.

-Читајући Африку стекао сам визуелну представу о ономе што је доживео. Но, када сам видео два албума и оригиналне фотографије, потпуно сам променио доживљај. Мислим да сам као младић и дечак описе измшатао. Интересантно је да се у албумима поред фотографија налазе цртежи, мапе, исечци из новина без неког посебног реда и редоследа. У тој маси уочио сам фотографије из Африке, и дошао на идеју да могу бити допуна тексту – нагласио је Милош Коларж и најавио нову књигу из породичне историје.
У припреми су лична писма Надежеде Петровић настала током њеног боравка у Минхену на студијама која је слала родитељима. Коларж верује да ће писма пружити нов поглед на личност познате српске сликарке.

М.Ж.Б.

* „Благо прошлости у очима савременика“: Пројекат остварен уз подршку Града Шапца. Ставови изнети у подржаним медијским пројектима, нужно не изражавају ставове органа који су доделили средства.