Шуте игле су део женског накита за главу

Шуте игле су део женског накита за главу. На простору Мачве и Поцерине биле су заступљене у младиној ношњи, као и у свечаној ношњи удатих жена. Поред своје основне, практичне функције да причврсти убрадач за конђу, ова игла имала је и своју декоративну функцију (служила је као украс на глави). Истовремено је представљала и обележје друштвеног статуса жене, тј. она је била знак да је женска особа која је носи - удата.

Игле за главу, у народу познатије као шуте игле, које се чувају у етнолошкој збирци Народног музеја у Шапцу су углавном непознатог порекла (не може им се са сигурношћу утврдити тачно место налаза), али се са сигурношћу може рећи да су их носиле жене у Мачви и Поцерини. Могу се везати за временски период XIX и почетка XX века. Израђене су од месинга, бакра и сребра, у техникама ливења, филиграна, гранулације, псеудофилиграна и псеудогранулације.

Састоје се из два дела главе и тегла (игле) за забадање у конђу. Главе су углавном лоптастог типа, у виду мање или веће лопте (правилне, нешто издужене или спљоштене), шупље или испуњене. Орнаментисане су, углавном геометријски стилизованим флоралним орнаментом или су богато декорисане бројним гранулама или спирално увијеном жицом. Дужина игле је око 10 cm.

Александра Јовановић, етнолошкиња-антрополошкиња Народног музеја у Шапцу

„Благо прошлости у очима савременика“: Пројекат остварен уз подршку Града Шапца. Ставови изнети у подржаним медијским пројектима, нужно не изражавају ставове органа који су доделили средства.