Кристина де Санти: првакиња и дива опере старог и новог континента

Кристина де Санти, рођена као Љубица Станковић, била је српска оперска и концертна певачица која је највећи део своје уметничке каријере остварила у иностранству. Рођена је 1885. године у Шапцу, у породици Пејновић, где је завршила основно образовање. Рано показавши таленат за музику, наставила је школовање у Београду, а затим и на престижним музичким академијама у Бечу, Берлину и Милану.
Испрва је студирала клавир у Берлину, али се под утицајем италијанских и немачких професора брзо преусмерила на соло певање. На београдској сцени дебитовала је 1914. године, када је одржала два концерта с оперским репертоаром. Наступи су били запажени и похваљени, а приход је, у духу времена, био намењен хуманитарним циљевима.

Аида у Милану
Прву оперску улогу одиграла је 1918. године у Милану, у чувеном театру Дал Верме, наступивши као Аида. По препоруци импресарија, променила је своје име у Кристина де Санти – користећи име своје ћерке Кристине и италијанизовано име члана породице, тече Свете који јој је помагао, како би се приближила италијанској публици.

Наредних година остварила је низ значајних улога у Италији – у Римском Teatro Costanzi (Римска опера), у Лећеу, Ливорну, Напуљу, па чак и на Корзици. Репертоар јој је обухватао велика дела италијанског и немачког оперског наслеђа, од Пучинијеве Тоске до Вердијеве Амелије и Леоноре, али и Вагнерове Сиглинде.

Године 1921. вратила се у Београд и у Народном позоришту певала главне женске улоге у операма Тоска, Трубадур и Кавалерија рустикана. Међутим, упркос искуству и међународном успеху, њен повратак није наишао на потпуно признање. Суочила се с оштром критиком и колегијалним несугласицама, што је записала и у личним белешкама. Разочарана, поново је напустила земљу.

Наступи широм Европе
У наредним годинама наступала је широм Европе, а 1924. године гостовала је у Амстердаму. Ипак, највећи део каријере провела је у Сједињеним Америчким Државама, где се преселила. Иако није наступила у чувеном Метрополитену, остварила је бројне концертне наступе, изводила оперске арије, соло песме и учествовала у извођењу великих ораторијума у протестантским црквама.

Кристина де Санти остала је верна свом пореклу и често наступала на концертима југословенских исељеника, изводећи дела домаћих композитора попут Бајића, Биничког и Јенка. Уз извођачку каријеру, посветила се и педагошком раду. Предавала је певање у музичким школама и водила приватне школе широм Америке, од Њујорка и Бостона, преко Чикага, све до Лос Анђелеса и Сијетла.

Подацима о њеном каснијем животу и смрти нема довољно трага. Ипак, Кристина де Санти остаје значајна фигура у историји српске оперске уметности, пример уметнице која је гласом прешла границе и пронашла своје место у светској музичкој заједници.

Њено име данас можда није познато широј публици, али захваљујући записима музиколошкиње Стане Ђурић Клајн, посебно из књиге Акорди прошлости и бројних текстова објављених у листу Политика, њена уметничка прича сачувала је своје место у историји.

Кристина де Санти остаје пример уметнице која је, вођена упорношћу и љубављу према музици, прелазила границе, проживела епохе, али никада није заборавила одакле је потекла.

Преминула је у Њујорку 17. априла 1978. године.

Приредила М.Ж.Б.
Извор: Акорди прошлости, Стана Ђурић Клајн, Просвета Београд, 1981.

„Благо прошлости у очима савременика“: Пројекат остварен уз подршку Града Шапца. Ставови изнети у подржаним медијским пројектима, нужно не изражавају ставове органа који су доделили средства.