Када промене дођу прерано

Нико ме није припремио за брзину тих промена, нити за њихов интензитет. Свакодневицу су обележили валунзи, несаница и сталан умор, будила сам се више пута током ноћи, а ујутру устајала исцрпљена. Нисам могла да испланирам ни најобичније обавезе, јер никад нисам знала како ћу се осећати сутра

Имам 42 године и у менопаузи сам већ скоро две године. Није дошла природно, већ као последица лечења које ми је спасило здравље, то је чињеница коју сви воле да истакну. Оно о чему се мање говори јесте како живот жене после тога изгледа.

Менопауза у четрдесетим није само медицинско стање, то је нагли прекид једног животног периода. Нико ме није припремио за брзину тих промена, нити за њихов интензитет. Свакодневицу су обележили валунзи, несаница и сталан умор, будила сам се више пута током ноћи, а ујутру устајала исцрпљена.
Нисам могла да испланирам ни најобичније обавезе, јер никад нисам знала како ћу се осећати сутра.

Промене расположења биле су најтеже. Понекад сам отказивала сусрете и обавезе без јасног разлога, једноставно зато што нисам имала снаге да објашњавам. Раздражљивост, туга и осећај празнине смењивали су се без разлога. Имала сам утисак да губим контролу над собом. Ни са ким нисам причала о томе.

Раздражљивост, туга и осећај празнине смењивали су се без разлога. Имала сам утисак да губим
контролу над собом. Ни са ким нисам причала о томе

На послу сам се трудила да све изгледа нормално. Осмехивала сам се, обављала обавезе и крила исцрпљеност. Нисам желела да објашњавам зашто ми је тешко, јер нисам била сигурна да ће ме ико разумети.

Понекад бих се осећала као да сам изгубила контролу над собом, што је остављало последице на односе са породицом и пријатељима. Касније сам често имала осећај кривице због начина на који реагујем.
Моје тело се променило и однос према њему се променио. Промене коже, тежине и енергије утицале су на самопоуздање. Нестала је сигурност коју сам раније имала. Интимност је постала тема коју је лакше избегавати.

Највише боли осећај усамљености, не зато што нема људи око мене, већ зато што се о овоме ретко говори јавно. Кад нема разговора, ствара се утисак да је проблем лични,
а не нешто што погађа велики број жена.

Почела сам да читам искуства других жена и у њима препознајем себе. То ми је донело осећај олакшања, али и бес што се о овоме тако мало говори. Због тога сам одлучила и да изнесем своју причу у јавност, али ипак имам потребу да то урадим анонимно, јер не желим ничије сажаљење.

Менопауза није срамота нити слабост, она је стварност многих жена, посебно оних које су у њу ушле прерано и без избора.