Адреналин шабачког Спартанца

Трајале су припреме кајакаша на Борковцу, те 2019. године, а у видокруг Немање Рајиновића ушли су неки спортисти који су вежбали, али није било јасно шта. Деловало је и као игра, а опет се одвијао прави тренинг.

-Питао сам се ко су ови који трче, скачу, прескачу препреке, ваљају се у блату. Упркос свим непознаницама осетио сам привлачну силу. Сазнао сам за OCR трке, односно трке са препрекама. Одлучио сам да се пријавим за трку две седмице касније, баш у Руми, детаље сам сазнао од пријатеља. Нисам знао шта могу да очекујем, али на стази сам осећао велики адреналин у коме сам уживао. Завршио сам четврти, већи део трке сам био други. Схватио сам да желим изнова тај адреналински удар – присећа се ондашњи и садашњи кајакаш из Шапца, а данас један од десет најбољих такмичара у Србији у OCR надметању Немања Рајиновић.

Фото: WILD WEST

У спортској биографији има и трке од готово 30 км и трке на један километар. Под стопалима били су: бетон, трава, песак, камење, лишће, вода...

-Адреналин је чудо. Само претходне године сам имао 45 ОЦР трка, а организују се само викендом, најчешће трчим једно надметање суботом, друго недељом. Сезона траје од марта до почетка јула и од септембра до краја новембра. Трке са препрекама имају експанзију популарнсоти код нас, календар је препун. Укупно сам истрчао више од 140 трка, све сам их завршио, неке и са повредама. То нису само трке, а свака је различита, то су нови људи, природа, бројна подручја која упознате.

Имате само једну прилику да савладате препреку, судије су поред сваке. Уколико не успете следи казна, ношење терета предвиђеног за ту препреку. Носите кроз пролаз предвиђен за то, одређене дужине

Виши ниво ОЦР трка су спартан трке. На подручју древне Спарте, полиса који је синоним за дисциплину и физичку спремност наш суграђанин је претходне године наступио на Светском првенству. Освојио је 16. место у својој категорији, а имао је 43. време укупно од 500 учесника.

-То су три трке у три дана, такозвана Спартан трифекта. Да би се квалификовали морате било где у свету у две године да завршите три трке, пет, десет, двадесет плус км. Ја сам се квалификовао у Загребу где сам трчао 21 плус километар, потом другог дана десет плус па пет плус километара, трка за трком – приближава нам Немања апострофирајући дистанце и реч „плус“ у километражи.

Самофинансирање
Наступ на свакој трци плаћа учесник. На највећим међународним котизације су неколико стоина евра, све трошкове путовања и боравка на терет су учесника.
-Кажу ми плаћаш да се мучиш. Није лако, али се сналазимо, тражите јефтинији превоз, смештај. Организатор обезбеђује пакет, медаљу за оне који заврше и имате време када морате да се јавите. Ништа друго их не занима.

-Кад кажемо 21 плус, значи да трка има најмање 21 км, а ми смо трчали 27 на Светском у Спарти, трку пет плус смо трчали седам километара, а десет плус 12 км. Нико од нас не зна чак ни на старту колико је дугачка стаза. На тај начин је теже правити тактику, распоређивати снагу. Доживљавам и то као драж - правила су јасна и стриктна, збори Раја, нама поправног, само казненог.

-Имате само једну прилику да савладате препреку, судије су поред сваке. Уколико не успете следи казна, ношење терета предвиђеног за ту препреку. Носите кроз пролаз предвиђен за то, одређене дужине. Може бити тег, канта или ланац, како на којем изазову, тежина је између 40 и 50 кг, када прођете настављате даље. Ко се повреди, дисквалификован је, ко од такмичара покуша да му помогне, такође је дисквалификован. Није дозвољено да се испробају препреке, упознате их када треба да их савладате.

Фото: Немања Jовановић (Invictus)

Подршка свима
-Амбасадор сам ОЦР трке на Церу која је претходне године проглашена другом у Србији и Ултимејт у Београду. Волим да учествујем на треил тркама, маратонима, испоштујем сваку трку у Шапцу, сваки полумаратон. Ми смо једна заједница која треба да се подржава. Наш спорт подразумева велики ентузијазам свих и најмање што можемо је да будемо ветар у леђа једни другима.

Пред њим је почетком јула најтежа трка Ултра Спартан у Француској, најтежа стаза и највећи спартан изазов. Стаза тешка, препреке захтевајуће, правила сурова. Завршити овај изазов је врхунац спорта којим се Рајиновић бави. Претходне године победнику је до циља требало осам и по сати, у просеку траје око десет часова.

-Близу границе Француске и Швајцарске, у Алпима. Стаза је дугачка 52 плус километара, не знамо колико ће заиста бити, 60 препрека, укључује и пливање кроз језеро, што је и велика промена температуре, изазов за мишиће, тада су најчешћи грчеви. Након изласка из воде трчите мокри. Акумулација висине је 3,2 км, ваздух разређен. Пењемо се на два врха са којих следе стрми силази. Заврши је око 60% оних који стартују. Постоји временски лимит, први пролазна станица је на 32 км, коју морате да прођете у одређеном времену како не би били дисквалификовани, а потом следи низ чекпоинта до циља – набраја све задатке за учеснике наш представник наглашавајући и обавезну опрему.

То су три трке у три дана, такозвана Спартан трифекта. Да би се квалификовали морате било где у свету у две године да завршите три трке, пет, десет, двадесет плус км

-Морамо сви да имамо ранчеве, вреће за спасавање, пиштаљке, наравно лекарски преглед, али се на свакој трци у свету потписује одрицање од одговорности. Постоје окрепе, али на њима су вода и електорлити, храну морамо ми да носимо. Нема штапова, имате ноге и руке као једина помагала. Можете да станете, а потом наставите, но то је губљење времена. Мало ко жели да наступи на оваквој трци, јер је преизазовна. Мени више одговарају дуже трке.

Свака трка је посебна прича, свака има свју драж и изазов, а у сећању се посебно издваја престоница Хрватске.

-Језиво тешко је било у Загребу, трци коју сам већ помињао. Био је јул месец, темепратура екстремна, део стазе је један узак канал, у води сте, дно се мења, негде је и муљ, а имате терет од 40 км на леђима који ако испадне у воду додатно отежа. На једном делу је казнено ношење ланца, тешког металног који је стајао на јулском сунцу. Рукавице чувају дланове, али ништа не чува леђа од те врелине. Завршио сам са опекотинама.

Фото: ТribalionOCR

Могућност повреда је велика сваки пут, често је тло клизаво, спуст незгодан, под ногама лишће, камење. Рајиновић није доживљавао најтеже озледе, али је гледао како други такмичари доживљавају прелом ноге, зглоба...

Пред њим је почетком јула најтежа трка Ултра Спартан у Француској, најтежа стаза и највећи спартан изазов. Стаза тешка, препреке захтевајуће, правила сурова

-То увек имате у свести. Морате бити тактични и смирени, а опет морате и да се ослоните на адреналин, без превише размишљања. Многе препреке код нас сам прелазио на трци, а да нисам могао да их савладам на загревању. Што више сагледавате тежину препреке, оне су теже и имате већи проблем.
Шапчанин има 33 године, једине границе које поставља су оне врменске на стази, не и у годинама док када ће наступати.

-Још ме држи адреналин, жеља, не попушта више од пет година. Док је тако, ја ћу се такмичити, када постане терет, то ће бити крај, када год да се деси – поручује Немања.