Шабац за пример другим градовима

Са 500 мртвих паса годишње дошли до шест
-Иако некада нисмо задовољни постигнутим, морамо да признамо да је дошло до великог напретка, првенствено када се сетимо какву смо ситуацију тамо затекли. Боксови су били препуни, било је по 15 паса у боксовима у којима је по правилнику о прихватилиштима и Закону о добробити животиња дозвољено да буде четири до пет паса. Ти пси су били изгладнели, угинућа су била свакодневна. Подаци кажу да је било више од 500 мртвих паса годишње. Сада је ситуација драстично другачија. Прошле године је било само шест угинућа. Највећа промена је дошла због тога што имамо комуникацију са руководиоцем Прихватилишта Милошем Јекићем који такође схвата да је удомљавање приоритет и никада немамо проблем око тога. Немамо проблем ни да пас буде послат код ветеринара када му је то потребно, реагује се када сугеришемо да се пси у боксу не слажу, прича Весна Теодоровић из Удружења „Право на живот“.

Весна Теодоровић, Фото: "Глас Подриња"

Милош Јекић је на овој функцији од 2020. године. Стотине паса у Шапцу сачувало је живот променом политике у ЈКП „Стари град“ и Зоохигијени. Дошао је на ово место након неког периода који је премостио најгоре време.

-Када сам ја дошао ситуација није била тако страшна. Ипак, константно смо радили на побољшању услова. Тренутно је у Прихватилишту око 180 паса, а ове године смо повећали капацитете за тридесетак места. Трудимо се да сви буду сити и здрави. Највише нам значи када пси нађу дом. Стално понављамо да Прихватилиште није решење и да се мора радити на спречавању избацивања паса, неконтролисаном коћењу и да се пси морају чиповати, наводи Милош.

Огромна подршка директора ЈКП „Стари град“
Волонтери су за много тога постигнутог захвани и директору ЈКП „Стари град“ Мирку Игњатовићу. Имао је слуха и једини разумео који су прави начини за решавање проблема напуштених паса.
-Град је у овој години издвоји три милиона динара за бесплатне стерилизације власничких паса, јер је то једини начин да спречи прилив нових паса на улице. Овај износ био је довољан за око 400 стерилизација и њих ради Ветеринарска станица Шабац, а одзив грађана је очекивано добар. Разумели смо да људи за то не могу да одвоје 6-7.000 динара, поготову они који имају више од једног пса и желели смо да им помогнемо. Планирамо да овај програм наставимо и наредне године. Такође смо зимус поставили и кућице за напуштене псе на пет локација у граду. Волонтери брину о кућицама, али поново смо се сусрели са несавесним и бахатим понашањем појединаца. Једна кућица је запаљена и одмах смо је заменили новом, док је једна пре неколико дана украдена. ЈКП „Стари град“ не може само решавати проблем напуштених паса и очекујемо да се и друге службе укључе како би смо имали евиденцију власничких паса на нашој територији, каже Мирко Игњатовић.

Фото: "Глас Подриња"

Значај волонтера
Значај волонтера у Прихватилишту је огроман. Ипак, није свако спреман да се одрекне свог времена и посвети га псима. Када би више љубитеља животиња схватило колико то овим псима значи вероватно би променили мишљење и уместо лајкова и шерова на друштвеним мрежама бар пар сати недељно одвојили да им пруже мало љубави и пажње.

-На почетку су се многи одазвали волотирању и када је био велики број волонтера пси су свакодневно извођени у шетњу. Одлазили смо задовољни кућама. Сада нас је остало пет жена и један младић. Није лако све то поднети ни психички, ни емотивно, ни физички. Трудимо се да сваког дана бар једна волонтер оде у Прихватилиште, али док се прегледа да ли су пси здрави, да ли има нових паса... Изгуби се доста времена и за шетњу не остане много. Није нам довољна само онлајн подршка на страници, него људи који би дошли и физички помогли. Довољни је један дан седмично, а псима ће то много значити. Контакт са људима много значи за њихову социјализацију и наравно да се такви пси много лакше удомљавају, каже Весна.

Милош истиче да им много значи помоћ волонтера и да би било добро да их буде и више. Каже да некада и њихови захтеви буду нереални, али углавном нађу компромис.

Катастрофално стање у другим градовима
Прихватилиште у Лозници поново је привукло пажњу јавности, у негативном контексту. Најновије је сведочење власника који је тражио свог изгубљеног пса, али му није омогућен улазак у ово прихватилиште, а при том је сведочио и малтретирању паса.
-Многе ситуације излазе у јавност. Улаз је свима забрањен. Људи немају могућност ни да дођу до свог пса ако буде ухваћен. Понашање је крајње нехумано, постоје снимци малтретирања, мртвих паса у и око прихватилишта. Често се виђају и возила са Лозничким таблицама која на територији Шапца истоварају велики број паса, тако да се проблем код њих и нереаговање надлежних на њих, прелива и на Шабац, каже Весна.
Пре пар месеци оваквав третман имао је и новинар Јован Мемедовић. Забрањен му је улазак у градско прихватилиште у Лозници. Након тога ненајављен је дошао у шабачко где су га дочекали раширених руку. Након емисије „сасвим природно“, у којој је прилог емитован, један од најупечатљивијих коментара на друштвеним мрежама је био да сваком прихватилишту у Србији треба један Милош.

-Значајно је за псе када волонтери дођу да их прошетају, увек примете ако је неки болестан, ако постоји неки проблем. Трудимо се да увек реагујемо. Њихова велика помоћ се огледа и у томе што је захваљујући њима велики број паса нашао свој дом. Познато је да се црни пси најтеже удомљавају, као и они који имају неки инвалидитет. Деси се и да људи узму неког великог расног пса, али да касније схвате да немају услове за њега и врате га. Такве ситуације су нам најтеже. Апелујем на све који размишљају да набаве пса да прво дођу код нас. Неки ће сигурно придобити њихову наклоност. Имамо малих, великих, дугодлаких и краткодлаких, у свим бојама, каже Милош.

Неопходно да се укључе и друге службе
Ипак, да би све функционисало како треба Весна апелује и на друге службе да се укључе. Неопходно је санкицонисати неодговорне власнике, јер нигде још није направљено толико прихватилиште, нити постоји толико удомитеља који могу збринути све псе које власници избаце на улицу, поготову када се ради о штенцима.

-Фали нам укључивање других служби, јер проблем напуштених паса не почиње и не завршава се у Прихватилишту. Потребно је да се укључе и друге службе и да се почне са контролом власника. Пси се свакодневно избацују на улицу. Врши се притисак и да се хватају пси, а у Прихватилишту нема места. Надамо се да ће надлежни увидети где је проблем. Највише се надамо да више никада нећемо имати проблем са кршњем закона у Прихватилишту, истиче Весна.

Највећи притисак је на Зоохигијени. Не само да их зову људи који имају да пријаве псе који им сметају на улици, него неретко и они који не знају шта ће са својим псом или штеницима. За позиве таквих неодговорних власника немају слуха и псе од њих не узимају.

-На нама је огроман притисак. Ако се питају љубитељи паса и заштитари пси уопште не би требали да се доводе у Прихватилиште, док са друге стране постоје грађани који сматрају да ниједан пас не треба да буде на улици и да све треба да их сместимо у Прихватилиште. Ми нисмо права адреса за незадовољство ни једних, ни других. Неодговорни власници су ти који псе остављају на улицим, а ми поступамо по Закону и градским одлукама, каже Милош Јекић.