Фото: Приватна архива
Драгица Павловић прва дама из Србије која је савладала ултра триатлон
Нови спортски подвиг
Пливајући, возећи бицикл и трчећи Шапчанка савладала одједном дистанцу од 452 км. Прва из Шапца и Србије која је успела у том подухвату. Изазови почели много пре трке. Инспирација у Аустрији и Шапцу. Трећа међу дамама у Аустрији
Надимак гвоздена дама присвојила је Маргарет Тачер. О делима који су јој исти донели постоје опречна мишљења. Шабац и Србија од недавно имају своју гвоздену даму, али дело које је остварила Драгица Павловић изазива само дивљење. Бројке умеју бити сликовите, те је довољно рећи да је наша суграђанка прва дама из Србије која је савладала ултра триатлон, односно у континуитету прешла 7,6 километра пливајући, 360 км возећи бицикл и 84,4 км трчећи, у збиру 452 км. Све то је трајало 35 сати! Многи су чули за Iron men триатлон. Дистанце ултратриатлона су дуплиране.
У досадашњој каријери Драгица је остваривала различита достигнућа, али наступ у Аустрији, који је најавила као сан почетком пролећа, већи је од свега досадашњег. Савладавање препрека почело је много пре стартне линије у Бад Радскербугу.
-Тренирала сам када се мајка озбиљно разболела. Морала сам да направим паузу и иако то није довело у питање моју жељу, постојала је дилема да ли могу одговорити свему уз непланирани предах. Онда сам једно вече кренула на трчање да разбистрим мисли. У плану је било неколико километара, а потрајало је читава 22, пријало ми је и знала сам онда да нема одустајања - присећа се суграђанка највећег изазова у припреми ултра триатлона.
Отпутовала је самоуверено у Аустрију. Иако је пред њом био изазов са каквим се није суочила, није ниједног тренутка сумњала да ће успети. Трему није осећала, само самоувереност.
-Пољакиња је која је победила у женској конкуренцији имала је тим од девет чланова да брине о њој. Моја другарица Зденка из Славонског брода је била једина асистенткиња код мене. То ме чини још поноснијом на оно што сам постигла.
У екстремним изазовима једина тактика је слушати своје тело, мада су деонице једнако велики психички изазов. Почиње пливањем где постоји адреналин и снага почетка, а онда је неопходно наћи фактор икс, већ док су под стопалима педале.
-Све деонице су кружне. Оно што ми је давало снагу док сам возила бицикл била је нестварна лепота Аустрије. Пролазила сам кроз места која као да су пројектована од писаца бајки. У сваком кругу сам опажала друге детаље, чувала фокус и хранила се естетским што је давало додатну енергију да пређем 360 км.
Трчање је последњи део триатлона. Замислите да пливате 7,6 км, потом возите 360 бицикл и онда добијете задатак да трчите од Шапца до Београда. Постојала је и ту тајна код Драгица, овај пут је снажила спона са својим градом.
-Када сам се ближила крају почела сам да претварам преостале дистанце у једнаке раздаљине у Шапцу. Говорила сам себи “имаш толико до краја, то ти је у Шапцу од те до те локације”. Било је то храбрење и додатни подстрек, нисам имала кризне ситуације, нити сумњу у било којем тренутку да ли ћу стићи на циљ.
Драгица Павловић је прва Шапчанка, али и прав из Србије која је савладала ултра триатлон. Помислили бисте као и потписник ових редова да не постоји ништа више од тога, али то није тачно. На ове дистанце додајте још 50% њихових вренодсти...
-Постоји троструки триатлон. Наравно да ме вуче да се и на њему опробам. Тренутни планови су лагани тренинзи и постепено подизање форме за наредну сезону, али све што чиним, чиним с великим уживањем и немогуће је рећи да ће нека пауза бити дефинитивна. Пратим и процењујем. Сваки изазов је и нова радост. Осећам се добро, имам жељу да тренирам, жељу да учествујем у различитим тркама и то је најважније - закључује Драгица.
У досадашњој каријери Драгица је остваривала различита достигнућа, али наступ у Аустрији, који је најавила као сан почетком пролећа, већи је од свега досадашњег. Савладавање препрека почело је много пре стартне линије у Бад Радскербугу.
-Тренирала сам када се мајка озбиљно разболела. Морала сам да направим паузу и иако то није довело у питање моју жељу, постојала је дилема да ли могу одговорити свему уз непланирани предах. Онда сам једно вече кренула на трчање да разбистрим мисли. У плану је било неколико километара, а потрајало је читава 22, пријало ми је и знала сам онда да нема одустајања - присећа се суграђанка највећег изазова у припреми ултра триатлона.
Отпутовала је самоуверено у Аустрију. Иако је пред њом био изазов са каквим се није суочила, није ниједног тренутка сумњала да ће успети. Трему није осећала, само самоувереност.
-Пољакиња је која је победила у женској конкуренцији имала је тим од девет чланова да брине о њој. Моја другарица Зденка из Славонског брода је била једина асистенткиња код мене. То ме чини још поноснијом на оно што сам постигла.
У екстремним изазовима једина тактика је слушати своје тело, мада су деонице једнако велики психички изазов. Почиње пливањем где постоји адреналин и снага почетка, а онда је неопходно наћи фактор икс, већ док су под стопалима педале.
-Све деонице су кружне. Оно што ми је давало снагу док сам возила бицикл била је нестварна лепота Аустрије. Пролазила сам кроз места која као да су пројектована од писаца бајки. У сваком кругу сам опажала друге детаље, чувала фокус и хранила се естетским што је давало додатну енергију да пређем 360 км.
Трчање је последњи део триатлона. Замислите да пливате 7,6 км, потом возите 360 бицикл и онда добијете задатак да трчите од Шапца до Београда. Постојала је и ту тајна код Драгица, овај пут је снажила спона са својим градом.
-Када сам се ближила крају почела сам да претварам преостале дистанце у једнаке раздаљине у Шапцу. Говорила сам себи “имаш толико до краја, то ти је у Шапцу од те до те локације”. Било је то храбрење и додатни подстрек, нисам имала кризне ситуације, нити сумњу у било којем тренутку да ли ћу стићи на циљ.
Драгица Павловић је прва Шапчанка, али и прав из Србије која је савладала ултра триатлон. Помислили бисте као и потписник ових редова да не постоји ништа више од тога, али то није тачно. На ове дистанце додајте још 50% њихових вренодсти...
-Постоји троструки триатлон. Наравно да ме вуче да се и на њему опробам. Тренутни планови су лагани тренинзи и постепено подизање форме за наредну сезону, али све што чиним, чиним с великим уживањем и немогуће је рећи да ће нека пауза бити дефинитивна. Пратим и процењујем. Сваки изазов је и нова радост. Осећам се добро, имам жељу да тренирам, жељу да учествујем у различитим тркама и то је најважније - закључује Драгица.
Д. Б.
Најновији број
3. октобар 2024.