Фото: Pixabay
Адекватно поступање са фармацеутским отпадом
Шта урадити са старим лековима
Супстанце из лекова након распада постају опасне за животну средину. Опасно и одлагање у контејнер и у сливнике. Потенцијалне последице несагледиве. Једини адекватан начин уништавања је инсинерација сваког фармацеутског отпада
На кутији лекова пише датум који је прошао, медикамент више није помоћ, сада је вишак и најближи пут је корпа, заједно са осталим отпадом. Можда делује логично, али је погрешно на много нивоа.
Последице могу бити глобалне и тешко сагледиве. Од кућне канте преко контејнера и депоније кратак је пут до земљишта, подземних вода и ширих екосистема. Канализационим одводима пут до водених токова је још краћи. Протеком времена лекови се разграђују на активне супстанце које делују на окружење. Кршење законских норми из Закона о управљању отпадом је само једна, у овом случају најмање важна последица.
-Лекови никако не би смели да се нађу у комуналном отпаду због њиховог потенцијално штетног утицаја на животну средину и људско здравље. Активне супстанце из лекова се не могу уклонити у потпуности током стандардног третмана отпадних вода, што може резултирати њиховим присуством у површинским водама, води за пиће, али и у подземним водама – истиче проф. др Александра Буха Ђорђевић, професорка Фармацеутског факултета у Београду.
Било да је реч о аналгетицима, антибиотицима, цитостатицима, хормонима или другим врстама медикамената, сваки носи последице уколико није уништен на адекватан начин.
-Супстанце из лекова, након истека се разграђују на активне супстанце које се дуго задржавају у животној средини и имају потенцијал штетног утицаја на живот различтих организама међу којима је и човек. Уколико заврше у земљи постоји реална могућност загађења одређене териоторије, уколико дође до воде може проблем да се шири до већих водотокова у целом свету – наглашава Павле Зелић из Агенције за лекове и медицинска средства Србије и додаје да посебно опасни могу бити антибиотици.
-Они могу да изазову отпорност миркоорганизама. Антибиотик је ефикасан у борби с бактеријама онолико колико су бактерије осетљиве на њега. Уколико оне дођу у контакт с њим у води или земљишту, уместо у организму човека, могле би научити како да се прилагоде том леку и тако постати отпорне. Развијају се супербактерије. Производња новог антибиотика спремног да савлада организам с новостеченом отпорношћу је дуг процес који може трајати десет и више година. У Индији се догодило да је један дечак заражен купањем у контаминираној води и да 21 антибиотик није деловао.
Најбоље је лекове којима је истекао рок трајања или оне који нису у употреби однети у апотеке или специјализоване центре за прикупљање. Закон о управљању отпадом обавезује грађане да „неупотребљиве лекове предају апотеци која је основана као здравствена установа или апотеци која је основана као приватна пракса“. Истовремено, наводено је у акту „Апотеке које су основане као здравствене установе, као и апотеке основане као приватна пракса дужне су да преузму фармацеутски отпад од грађана и да тај отпад предају лицима која врше сакупљање, транспорт, третман, односно складиштење одлагање или извоз фармацеутског отпада”. Оне, по слову Закона, морају на видном месту поставити обавештење да се у тој апотеци прикупљају неупотребљиви лекови од грађана, као и да за враћање неупотребљивих лекова грађани не плаћају накнаду.
Трошкови управљања медицинским отпадом, укључујући и фармацеутски отпад су на терет произвођача отпада, осим у случају фармацеутског отпада прикупљеног од грађана. Њихови трошкови су на терет призвођача и/или увозника који ставља фармацеутске производе на тржиште Републике Србије.
Ресорном Министарству за заштиту животне средине упутили смо допис с питањима о томе ко је задужен за контролу установа по питању преузимања фармацеутског отада од грађана и шта грађани могу да учине уколико добију у објектима негативан одговор? До закључења броја нисмо добили одговоре на ово, као ни на питање о процени количине лекова који заврше у комуналном отпаду.
Подаци објављени у различитим медијима у претходном периоду говоре да око 90% фармацеутског отпада буде одложено непрописно, односно помешано с комуналним отпадом. У анкети коју смо спровели на друштвеним мрежема већина је одговарајући на питање: Где одлажете лекове којима је истекао рок трајања и оне које више не користите? потврдила је да медикаменте ван рока употребе баца заједно с другим отпадом.
Одговори из анкете
Где одлажете лекове којима је истекао рок трајања и оне које више не користите?
-Однесем у апотеку. Сваки ланац апотека би требало да има најмање једну која може да прими фармацеутски отпад од грађана. Апотеке саме финансирају збрињавање фармацеутског отпада од грађана, због чега се често дешава да неће да преузму лекове које грађани донесу.
-Ја сам носила у апотеку, али нису хтели да приме. Рекли су да виде да ли комшијама треба. Да ли то значи да треба да идем од врата до врата да видим да ли су некоме потребни лекови. Лекови су остали од мајке која је преминула.
-Бацим их у канту за смеће, као и сав други свет.
-Нема неискоришћених, штета да се баци.
-Обишао сам неколико апотека у граду, нису преузели, те сам их бацио у канту за смећу. Сматрам да апотеке треба да преузму лекове и да да они који су их донели довију новац за то.
Мит о шест месеци
Свеприсутан код грађана је став да лекови могу бити корисни и до шест месеци након истека рока употребе наведеног на амбалажи.
-То је мит. Рок употребе је рок у коме ће лек, његови састојци, имати максимално дејство. Коришћење након истека може имати последице од недостатка делотворности до много озбиљнијих последица по здравље – појашњава дипл. фармацеут Иван Савић.
Даљи пут фармацеутског отпада
Сваки медикамент је спакован у адекватну амабалажу пре пуштања на тржиште. Када истекне рок трајања, попут лека и она је третирана као контаминирана и мора бити уништена на исти начин.
Правилник о начину и поступању управљања фармацеутским отпадом усвојен 2019. године говори да се и примарна амбалажа, она која је у контакту с леком уништава као и сам медикамент инсинерацијом, односно спаљивањем на тлу. Код већине лекова секундарна амбалажа попут картонске кутије није сматрана опасном и уништава се као класичан отпад. Изузетак су цитотоксични лекови који се посебно пакују и збрињавају јер су канцерогени и мутагени.
Фармацеутски отпад може бити неопасан и опасан, односно цитотоксични као подврста опасног. Категоризацију ближе дефинише Правилник о категоријама, испитивању и класификацији отпада који је у тренутном облику на снази од ове године. Сваки отпад има нумеричку шифру. Опасан отпад уз бројеве на крају има и звездицу као ознаку. Посебна врста опасног отпада је отпад од лекова који садрже психоактивне супстанце. Он се пакује и обележава одвојено, јер је реч о супстанцама с којима се поступа строго контролисано. Без обзира на врсту и категоризацију, отпад се мора уништити спаљивањем на тлу.
Последице могу бити глобалне и тешко сагледиве. Од кућне канте преко контејнера и депоније кратак је пут до земљишта, подземних вода и ширих екосистема. Канализационим одводима пут до водених токова је још краћи. Протеком времена лекови се разграђују на активне супстанце које делују на окружење. Кршење законских норми из Закона о управљању отпадом је само једна, у овом случају најмање важна последица.
Антибиотик је ефикасан у борби с бактеријама онолико колико су бактерије осетљиве на њега. Уколико оне дођу у контакт с њим у води или земљишту, уместо у организму човека, могле би научити како да се
прилагоде том леку и тако постати отпорне
-Лекови никако не би смели да се нађу у комуналном отпаду због њиховог потенцијално штетног утицаја на животну средину и људско здравље. Активне супстанце из лекова се не могу уклонити у потпуности током стандардног третмана отпадних вода, што може резултирати њиховим присуством у површинским водама, води за пиће, али и у подземним водама – истиче проф. др Александра Буха Ђорђевић, професорка Фармацеутског факултета у Београду.
Било да је реч о аналгетицима, антибиотицима, цитостатицима, хормонима или другим врстама медикамената, сваки носи последице уколико није уништен на адекватан начин.
-Супстанце из лекова, након истека се разграђују на активне супстанце које се дуго задржавају у животној средини и имају потенцијал штетног утицаја на живот различтих организама међу којима је и човек. Уколико заврше у земљи постоји реална могућност загађења одређене териоторије, уколико дође до воде може проблем да се шири до већих водотокова у целом свету – наглашава Павле Зелић из Агенције за лекове и медицинска средства Србије и додаје да посебно опасни могу бити антибиотици.
-Они могу да изазову отпорност миркоорганизама. Антибиотик је ефикасан у борби с бактеријама онолико колико су бактерије осетљиве на њега. Уколико оне дођу у контакт с њим у води или земљишту, уместо у организму човека, могле би научити како да се прилагоде том леку и тако постати отпорне. Развијају се супербактерије. Производња новог антибиотика спремног да савлада организам с новостеченом отпорношћу је дуг процес који може трајати десет и више година. У Индији се догодило да је један дечак заражен купањем у контаминираној води и да 21 антибиотик није деловао.
Најбоље је лекове којима је истекао рок трајања или оне који нису у употреби однети у апотеке или специјализоване центре за прикупљање. Закон о управљању отпадом обавезује грађане да „неупотребљиве лекове предају апотеци која је основана као здравствена установа или апотеци која је основана као приватна пракса“. Истовремено, наводено је у акту „Апотеке које су основане као здравствене установе, као и апотеке основане као приватна пракса дужне су да преузму фармацеутски отпад од грађана и да тај отпад предају лицима која врше сакупљање, транспорт, третман, односно складиштење одлагање или извоз фармацеутског отпада”. Оне, по слову Закона, морају на видном месту поставити обавештење да се у тој апотеци прикупљају неупотребљиви лекови од грађана, као и да за враћање неупотребљивих лекова грађани не плаћају накнаду.
Трошкови управљања медицинским отпадом, укључујући и фармацеутски отпад су на терет произвођача отпада, осим у случају фармацеутског отпада прикупљеног од грађана. Њихови трошкови су на терет призвођача и/или увозника који ставља фармацеутске производе на тржиште Републике Србије.
Ресорном Министарству за заштиту животне средине упутили смо допис с питањима о томе ко је задужен за контролу установа по питању преузимања фармацеутског отада од грађана и шта грађани могу да учине уколико добију у објектима негативан одговор? До закључења броја нисмо добили одговоре на ово, као ни на питање о процени количине лекова који заврше у комуналном отпаду.
Подаци објављени у различитим медијима у претходном периоду говоре да око 90% фармацеутског отпада буде одложено непрописно, односно помешано с комуналним отпадом. У анкети коју смо спровели на друштвеним мрежема већина је одговарајући на питање: Где одлажете лекове којима је истекао рок трајања и оне које више не користите? потврдила је да медикаменте ван рока употребе баца заједно с другим отпадом.
Где одлажете лекове којима је истекао рок трајања и оне које више не користите?
-Однесем у апотеку. Сваки ланац апотека би требало да има најмање једну која може да прими фармацеутски отпад од грађана. Апотеке саме финансирају збрињавање фармацеутског отпада од грађана, због чега се често дешава да неће да преузму лекове које грађани донесу.
-Ја сам носила у апотеку, али нису хтели да приме. Рекли су да виде да ли комшијама треба. Да ли то значи да треба да идем од врата до врата да видим да ли су некоме потребни лекови. Лекови су остали од мајке која је преминула.
-Бацим их у канту за смеће, као и сав други свет.
-Нема неискоришћених, штета да се баци.
-Обишао сам неколико апотека у граду, нису преузели, те сам их бацио у канту за смећу. Сматрам да апотеке треба да преузму лекове и да да они који су их донели довију новац за то.
Мит о шест месеци
Свеприсутан код грађана је став да лекови могу бити корисни и до шест месеци након истека рока употребе наведеног на амбалажи.
-То је мит. Рок употребе је рок у коме ће лек, његови састојци, имати максимално дејство. Коришћење након истека може имати последице од недостатка делотворности до много озбиљнијих последица по здравље – појашњава дипл. фармацеут Иван Савић.
Даљи пут фармацеутског отпада
Сваки медикамент је спакован у адекватну амабалажу пре пуштања на тржиште. Када истекне рок трајања, попут лека и она је третирана као контаминирана и мора бити уништена на исти начин.
Правилник о начину и поступању управљања фармацеутским отпадом усвојен 2019. године говори да се и примарна амбалажа, она која је у контакту с леком уништава као и сам медикамент инсинерацијом, односно спаљивањем на тлу. Код већине лекова секундарна амбалажа попут картонске кутије није сматрана опасном и уништава се као класичан отпад. Изузетак су цитотоксични лекови који се посебно пакују и збрињавају јер су канцерогени и мутагени.
Лекове којима је истекао рок трајања или оне који нису у употреби однети у апотеке или специјализоване центре за прикупљање. Закон о управљању отпадом обавезује грађане да „неупотребљиве лекове предају апотеци која је основана као здравствена установа или апотеци која је основана као приватна пракса“
Фармацеутски отпад може бити неопасан и опасан, односно цитотоксични као подврста опасног. Категоризацију ближе дефинише Правилник о категоријама, испитивању и класификацији отпада који је у тренутном облику на снази од ове године. Сваки отпад има нумеричку шифру. Опасан отпад уз бројеве на крају има и звездицу као ознаку. Посебна врста опасног отпада је отпад од лекова који садрже психоактивне супстанце. Он се пакује и обележава одвојено, јер је реч о супстанцама с којима се поступа строго контролисано. Без обзира на врсту и категоризацију, отпад се мора уништити спаљивањем на тлу.
М.Ж.Б./Д. Б.
Најновији број
7. новембар 2024.