Потреба за хранитељима и даље присутна

-Хранитељство је привремена мера породично правне и социјалне заштите деце без родитељског старања. На тај начин обезбеђује се адекватан раст и развој детета у складу са његовим потребама и индивидуалним карактеристикама кроз сигурно и безбедно породично окружење. Дужина хранитељског смештаја зависи од тога колико је времена потребно да се разреши криза у биолошкој породици – може бити краткорочно али и да траје до осамостаљења детета. Интензивна сарадња Центра за социјални рад и Центра за породични смештај и усвојење олакшава препознавање најбољег интереса детета. Породица која је спремна да прихвати бригу о детету може да се јави Центру за социјални рад како би добила смернице за прикупљање неопходне документације и оцену опште подобности за хранитељство.

Тренутно је 91 дете на смештају на територији Шапца – наводи Биљана Мркоњић, директорка Центра за социјални рад Шабац.

Шабац је према развијености услуге хранитељства у врху градова и општина у Србији. Проблем је што се број деце која долазе у ситуацију хитног збрињавања константно повећава, а број хранитељских породица стагнира – истичу у Центру за социјални рад.

Центар за социјални рад је у правном смислу, у највећем броју случајева, старатељ деце која су на хранитељству, односно заступа њихове интересе

- То је најпре један хуман, подстицајан посао. Кад неко прихвати дете још ако је у питању проблематична породична историја из које оно долази и пружи му уточиште, сигурност и љубав, то је велика ствар. Било би добро да је хранитељских породица више. Центар за социјални рад је прва адреса за оне који би желели да уђу у поступак хранитељства. Други корак који се тиче процене личних својстава хранитеља обавља Центар за породични смештај и усвојење. Хранитељи пролазе обуку и добијају лиценцу. Општа подобност преиспитује се на сваке две године – објашњава педагог Катарина Матић, водитељ случаја у Служби за заштиту деце и младих.

Катарина Матић, Фото: Глас Подриња

Пракса је да се на хранитељство једној породици додељује највише троје деце. Држава финансира смештај, односно издржавање деце и плаћа месечну накнаду за рад хранитеља. Хранитељство се сматра једним од најхуманијих по слова, али нажалост ни оно није поштеђено злоупотреба.

-До прекида смештаја може доћи уколико дође до ситуације која није у најбољем интересу за дете и ванредног преиспитивања опште подобности хранитеља. Дешава се да се хранитељу одузме лиценца. Центар за породични смештај и усвојење сваких шест месеци доставља извештаје о функционисању детета у хранитељској породици.

Однос родитељ -дете је тај који би требао да се изгради. Сусрећемо се на срећу доста чешће са случајевима да деца која су била на смештају имају подршку од хранитеља и кад изађу из њихове породице, комуникација не престаје. Има и случаја кад детету престане статус односно мера смештаја а оно остане код хранитеља иако породици у којој је било смештено престаје новчана накнада – истиче педагог Никола Јовичић, руководилац Службе за заштиту деце и младих.

Никола Јовичић, Фото: Глас Подриња

На обуци за хранитеља коју обавља Центар за породични смештај и усвојење у Шапцу се између осталог учи о професионалности која се односи и на чињеницу да ће дете једног дана напустити хранитељску породицу. Сама мера хранитељског смештаја је привременог карактера и она може трајати различит временски период.

Хранитељ остварује право на пензијски стаж и здравствено осигурање

-Најчешћи разлог престанка мере је онај редован - стицање пунолетства детета. И сам хранитељ може поднети захтев за престанак мере уколико постоје одређени проблеми у функционисању. Разлог може бити и усвојење, а дешава се да и сам хранитељ постане усвојитељ детета које је било на смештају.

Прекид хранитељства се догађа и када се отклоне разлози због којег је неко дете измештено из биолошке породице, најчешће када се кроз судски поступак родитељима врати родитељско право – објашњава Јовичић.

Служба за заштиту деце и младих шабачког Центра за социјални рад има само осам запослених од којих је пет водитеља случаја.

-Водитељи случаја су ту да између осталог реагују и на неке специфичне догађаје у животима деце која су на хранитељству, као што су упис у школу, припрема за осамостаљивање, ако се јави нека криза у самој породици – каже Катарина Матић.

„Кућа на пола пута“
Колико може бити специфичан па и стресан сам долазак и прилагођавање на живот у хранитељској породици, толико је другачији и изазован одлазак од хранитеља нарочито кад је у питању престанак права због стицања пунолетства. У Шапцу већ скоро две деценије постоји услуга која помаже младима да лакше препревазиђу време до рецимо, проналаска запослења и осамостаљивања.

Услуга становања уз подршку за младе који се осамостаљују „Кућа на пола пута“ (стан чији је носилац права коришћења Центар за социјални рад) од 2007. године се финансира средствима из градског буџета. Ова услуга обезбеђује се младима без родитељског старања којима престаје право на смештај у хранитељској породици или у установи социјалне заштите до завршетка редовног школовања или оспособљавања за самосталан живот.

Биљана Мркоњић, Фото: Глас Подриња

-Становање уз подршку за младе који се осамостаљују обезбеђује се у трајању од једне године, уз могућност продужења за још три месеца, према процени стручног радника Центра, који прати корисника. До сада смо имали седам младих људи на смештају- каже директорка шабачког Центра за социјални рад.