Током тридесетих година прошлог века Раднички се такмичио у другом разреду Новосадског ногометног подсавеза. У групи где су били Шапчани почетком ове деценије били су још и тимови из Бијељине којих је било два, у једном тренутку и три. Шабац су представљали Раднички и Трговачки.
У сезони 1933/34. Раднички је на терену Мачве победио екипу бијељинске Зоре, а тај меч, одигран 29. априла 1934. био је изазов за чула и пажњу присутних. У времену без телевизора, радио апарати су били најбржи извор информација. За све присутне на стадиону клуб се потрудио да обезбеди дупло задовољство.
На терену је трајала одлична утакмица, пре свега добра игра Радничког, док је с разгласа трајао пренос, али не с овог дуела, већ из Букурешта где је Југославија, у том тренутку трећа репрезентација света, играла против Румуније квалификациони меч за Светско првенство у Италији 1934.
Пубилика се радовала победи на утакмици уживо, али са звучника нису стигле добре вести. Румунија је повела у првом полувремену, Крагић је подигао публику на ноге изједначивши у 71. минуту, но уместо гола који би Југославију одвео на Мондијал, Румуни су погодили, себи донели место у Италији, елиминисавши плаве.
