Будимо људи

Шапчанин мастер ликовни уметник Урош Лукић верује да су за успешног уметника таленат и рад гаранција успеха. Рођен у уметничкој породици од раног детињства био је окренут ка стваралаштву. Отац, стричеви били су му подршка, инспирација, али и подстицај да пронађе свој уметнички израз и потпис.

-Одрастао сам окружен уметношћу и уметницима. Свакако да је то на неки начин одредило и мој животни позив. Не могу да се сетим тренутка када сам одлучио да ћу бити ликовни уметник, то је одувек било пристуно – каже Урош.

На дела посвећена патријарху Павлу Урош се потписао зеленом бојом. Како каже то је још један омаж поглавару Српске православне цркве.
-Патријарх Павле се увек потписивао својим зеленим мастилом, те сам желео да му и на тај начин укажем част и подсетим све на њега као личност. Назив изложбе је његова чувена реченица „Будимо људи“.

Фото: Глас Подриња

По образовању и професији ликовни уметник, Лукић је од пре две године на челу Културног центра Шабац. Труди се да сваког дана у свом атељеу ствара нова дела, но времена му понекад недостаје за све оно што испланира.

Биографија
Урош Лукић рођен је 1991. године у Шапцу. По завршетку основне школе уписује школу Примењених уметности, смер Препаратор културних добара-позлатар, а затим Академију - Вишу школу за уметност и консервацију СПЦ (смер фрескопис) у Београду, а потом и мастер студије у класи професора др Горана Јанићијевића. Неки од пројеката у којима је учествовао су осликавање и рестаурација иконостаса у цркви Силазак Светог Духа у Шашинцима, затим цркви Вазнесења Господњег у Крупњу, конака манастира Милешева, иконостаст цркве у Доњој Љубовиђи, и рестаурација припрате и олтарског дела цркве Светих апостола Петра и Павла у Шапцу. Учествовао је на бројним изложбама. Добитник је Награде „Игор Белохлавек“ за 2023. годину коју додељује Народни музеј Шабац у оквиру Октобарског салона.

Фото: Глас Подриња

-Породица, посао, рад у атељеу. Некада је тешко постићи све. Не бих рекао да је то само у мом случају. У данашње време као да свима недостаје времена. Потребно је да проводимо време са породицом, посебно када су деца мала, посветимо довољно времена себи и хобијима, будемо добри у свом послу. За сада успевам све, рекао бих да је младост у питању.

Изложба посвећена патријарху Павлу
Као млади уметник Лукић је лауреат је Награде „Игор Белохлавек“ за 2023. годину коју додељује Народни музеј Шабац у оквиру Октобарског салона. Као награђени добитник је и самосталне изложбе у Библиотеци шабачкој. Овог новембра, тачније 29, поставка „Будимо људи“отворена је у градском храму књиге до 13. децембра. Поставка је посвећана патријарху Павлу, и како аутор истиче, инспирисана је личношћу која је обележила један период, а чије име и дело и данас обасјава и инспирише.

-Протеклих годину дана сам се бавио циклусом који је посвећен патријарху Павлу. Он се састоји из 14 дела рађених различитим техникама. Желео сам да на најбољи начин представим Павлов лик и дело. Велика је част добити награду на октобарском салону. Сарадња између Библиотеке и Музеја траје годинама– појашњава Урош и наглашава да су заступљени апстрактни портрети, али и они у хиперреализму.

Фото: Глас Подриња

-Фокус је био и на драперијама које су нежних и пастелних боја. На овај начин желео сам да нагласим његов лик. Мислим да сам успео да пренесем жељену поруку. Када се сетим патријарха Павла, асоцијација је на великог духовног вођу, светог човека и неизмерно поштованог лидера Српске православне цркве. Његов живот био је светионик вере, скромности и љубави према свим људима. Патријарх Павле је оставио неизбрисив траг у историји, водећи верни народ кроз тешке године, увек са поруком мира, јединства и духовне снаге. Његова мудрост, људскост и посвећеност Богу и народу биће вечно упамћени. Мислим да не постоји познатији Србин од њега, он је био и остаће светла тачка наше Србије и историје – каже Урош.

Фото: Глас Подриња

Подршка породице и искусних уметника
Признаје да је током процеса рада на делима консултовао оца као старијег и искуснијег уметника.
-Морам да признам да је увек био строг као педагог, али је увек имао добре савете. Вероватно да није био такав раније, можда ни ја не бих био овакав данас. Сигурно сам таленат наследио од њега и стричева. Но, без константног рада није могуће бити добар. То не важи само за уметност, сматрам да је то универзално правило.

Није ми свеједно када дело напуша атеље. У њега сам уткао део себе. Наравно да постоји и радост јер је неко препознао мој рад и одабрао мене као уметника. Ова радост је посебна када је реч о иконама и фрескама

Урош признаје да нема најдражу технику, или рад. Ипак, од својих дела тешко се одваја, чак и када су поруџбине.

-Не могу да одаберем омиљену тему, или технику. Привлаче ме историјске композиције које су веома захтевне у сваком погледу. Није ми свеједно када дело напуша атеље. У њега сам уткао део себе. Наравно да постоји и радост јер је неко препознао мој рад и одабрао мене као уметника. Ова радост је посебна када је реч о иконама и фрескама.