Свака прослава је прича за себе

Венчања, крштења, прославе пунолетства и слични поводи тренуци су намењени радости и слављу. Међутим, иза кулиса окићених ресторана, шатри и свечаних сала крију се бројне занимљиве, комичне приче које често забележе и сведоче им само фотографи, сниматељи, људи задужени за декорацију. Они су ту пре званичног почетка славља, присуствују припремама и бележе осим званичних тренутака и оне спонтане моменте које гости не примете или не региструју.

Један од оних који са фотоапаратом и камером више од двадесет година снима разна весеља прича како су управо ти непланирани тренуци они који остану упечатљиви и по којима се сећа неке прославе, домаћина, места.

- Свакаквих је догодовштина било, за све ове године нагледао сам се и наснимао свега и свачега. Сећам се свадбе у једном селу где су домаћини звали за снимање и тражили да се забележи само ко улази и ко излази из куће, ништа друго. Било ми је скроз чудно да инсистирају само на тим тренуцима који заправо и претходе самом весељу, а још чудније кад сам схватио због чега су то желели. Заправо, они су били оптерећени сумњом да им неко нешто врача, па да виде ко од званица ради нешто сумњиво или уноси у кућу. То ми се никад раније није догодило. Имао сам 5-6 сати видео материјала само уласка и изласка гостију у домаћинову кућу. Предложио сам им да ставе видео надзор а ја да нормално снимам весеље међутим, нису се сложили и остали при своме. Боље кажу да коначно сазнају ко им „ради о глави“ и ко им је „набацио“ нешто лоше. На другој свадби се догодила још једна необична ситуација. Направили су приручни пољски тоалет за госте од дрвених даски, са двоја врата, мушки и женски. И све то изгледа пристојно споља, међутим тек кад се уђе унутра приметиш да између два дела, у средини, нема преграде. То је у најмању руку било чудно, смешно свакако. Памтим и свадбу где су домаћини захтевали да се свадбена колона снима из ваздуха све време од Шапца до једног села надомак Лознице, непрекидно. Прво је то неизводљиво а друго кад сам рекао колико би то снимање коштало, брзо су одустали што ми је и био циљ. Било је тих прослава када су избијале туче, потезало оружје, једном сам једва успео да сакупим сву опрему и да са остатком екипе побегнем – прича саговорник Гласа Подриња.

Нису само прославе догађаји где се ангажују екипе које ће све забележити камером и фотоапаратом, истиче наш саговорник.

-Снимао сам неколико свадби у којима је „купована“ млада и то за прилично висок износ. Разних обичаја сам се нагледао, чак и оних за које се мисли да су давно превазиђени. „Кићење“ музичара на весељима је прича за себе, и ту се, нарочито на ромским прославама, потеже „озбиљан“ новац. Али, не снимају се се само весеља, па сам се тако кроз више од две деценије бављења сниматељским послом, наснимао и доста сахрана. То су увек мучне сцене и није пријатно када треба да снимате поворку, укоп, покојника. Али ето, има и таквих захтева – каже.

Ипак истиче, преовлађују лепи догађаји где је весело, гости расположени, све лепо осмишљено.
-И кад све иде по плану, деси се нека непланирана ситуација, и онда сви прискачу у помоћ, па и ми који смо ту „са стране“. Забораве се бурме, поткачи се неко од сватова, мало више попије..па гледамо да „испегламо ситуацију“, да се на видеу и фотографијама које треба да остану за успомену баш све не примети и не буде уочљиво. Углавном заиста уживамо иако буде напорно сатима радити неко весеље и трудити се да забележиш све оно најбитније са прославе – објашњава.

Посебна екипа која се све чешће подразумева када су свадбена и друга весеља у питању су они који су задужени за декорацију простора. Од свилених карнера за шатру, украса за младеначки сто до богатих цветних аранжмана који одавно не подразумевају само букет свежег цвећа или свадбени венац. Већу ставку буџета за припрему прославе, како би све изгледало на највишем нивоу, сада треба издвојити и за богате цветне аранжмане.

Милорад Ђукановић власник цвећаре, Фото: Глас Подриња

- Имали смо разних захтева кад је цветна декорација у питању и оних уобичајених али и прохтева за посебним врстама цвећа, изгледом аранжмана, распоредом. Долази ми један дан домаћин да заговори аранжман за свадбу у којој жени сина. Тад сам први пут и отишао на ромско весеље. Било је у једном ресторану у околини Шапца и ту сам гледао кад се испред музике простере чаршаф и прозивају сватови, почев од кумова, који на њега стављају новац. Не знам колико је било на гомили, али да младенци лагодно могу себи само од тога да купе стан, нов ауто и још да им претекне, то сигурно. Тада ми је домаћин објаснио да на овај начин сви заједно помогну да млади пар одмах „стане на своје ноге“.

Наравно, није се штедело ни на пропратном: цвећу, декорацијама, ватромету. Најновији тренд је да се на свадби међу разним врстама цвећа, нађе калемљено цветајуће дрво. Осим тога, праве се пакетићи напуњени слаткишима који се онда каче на то дрво. Како који гости долазе, узимају тај пакетић и на његово место каче новац, нарочито најближа родбина. Сутрадан ујутру сви заједно седају за сто и размењују слаткише, садржај пакетића. Тај обичај како су ми објаснили, треба да научи млађе како је заједно све слађе и да је добро не бити себичан већ што имаш, треба да поделиш. Највећи аранжман који смо правили била је једна поруџбина за букет који је чинила 2501 ружа, који сам доставио на кућну адресу - истиче Милорад Ђукановић власник цвећаре.

Неиспричане приче, фотографије које бележе спонтане тренутке и цветне декорације које носе своју симболику су увек драге успомене које, нарочито кад је венчање у питању, најрађе подсећају главне актере на прославу. Сниматељи, фотографи, цвећари, тако постају не лица која су само радно ангажована већ често креативци чији је задатак да славље учине јединственим догађајем којег ће се учесници радо сећати.