Александар Васић узгаја гоџи бобице

Недалеко од Шапца, скривена од погледа расту стабла црног гоџија. Њихов власник, Александар Васић, млади Шапчанин, започео је ову малу плантажу због здравственог проблема. Прогноза доктора да ће остати без вида на десном оку навела га је да се крене у потрагу за леком из природе. Након истраживања и препоруке да у исхрану уведе гоџи бобице одлучио се да их узгаја.

-Гајим лековито биље и верујем у алтернативну медицину. Након два месеца и промене животног стила моје око се зацелило. Доктори нису могли да верују да је то могуће без операције и интервенције. У том трентуку сам одлучио да ћу их узгајати. Тренутно имам око 200 биљака – каже Александар.

Фото: Приватна архива

Дар природе из далеке Кине
Гоџи бобице потичу из Кине и Монголије, где се вековима користе у традиционалној медицини. Сматрају се једнима од најздравијих намирница на свету, јер су богате антиоксидансима, витаминима Ц, Б, А и Е, као и есенцијалним аминокиселинама. Верује се да јачају имунитет, побољшавају вид, чувају кардиоваскуларни систем и подстичу дуговечност.

-Кажу да успоравају старење организма и инфламаторне процесе. Поједини истраживачи тврде да су боље чак и од боровнице која важи за једну од најбољих бобица код нас.

Гоџи се данас гаји широм света, посебно у Азији, Европи и Северној Америци. Највећи произвођачи су Кина, Тибет и Монголија, али се плантаже могу наћи и у Србији, где клима одговара гоџију. Неколико расадника у Србији продаје саднице, те није потребно путовати на Тибет по њих.

Фото: Приватна архива

-Колико ми је познато свега пет расадника има гоџи. И могу да кажем да су сви веома добро информисани и желе да помогну. Ипак, сматрам да је најбоље да свако учи на свом искуству. Док нешто не научимо кроз искуство не можемо у потпуности то савладати.

Гоџи воле сви
Ова биљка захтева сунчеву светлост, добро дренирано тло и умерену количину воде. Најбоље успева на надморским висинама између 800 и 2000 метара, али може расти и на нижим подручјима ако су испуњени основни услови. Узгој гоџија није лак. Биљке су осетљиве на екстремне временске услове, захтевају пажњу и редовно орезивање. Поред тога, црни и црвени гоџи имају различите услове узгоја. Црвени боље подноси наше поднебље, док црни захтева више бриге.

Фото: Приватна архива

-Најбоље је да се гаји у земљи, јер у саксији не успева због разгранатог кореновог система. Важно је да земљиште буде алкално. Интересантно је да гоџи воле птице, инсекти, пужеви, домаће животиње. Због тога је тешко сачувати плод. Потребно је да се бере веома пажљиво и стручно, са пинцетом. Једна особа у току дана може да набере килограм до два. Уколико се бере само прстима веома лако пукне опна и бобица више није за јело, ни за продају. Плус њен сок има јак пигмент и боји све.

Органска производња
Производња се може окарактерисати као органска, јер не користи пестициде. Да би добио сертификат органског производа потребно је да испуни одређене услове, што намерава да учнини када прошири засад.

-Ми смо још увек мало тржиште, по производњи и конзумацији. Сматрам да би више произвођача допринело стварању и неког удружења, али и ширењу знања о благодетима гоџија.

Фото: Приватна архива

До ове године сав принос је делио са породицом и пријатељима. Пун род биљка даје у трећој години. Бере се од јула до краја септембра. Најбоље је конзумирати у свежем облику, али замрзнута не губи своја својства.

-Препоручени дневни унос је од 7 до 15 грама. Све зависи од општег здравственог стања. Рекао бих да је просек 10 грама за одраслу особу. Деца могу да такође да једу гоџи, пију чај.

Природа за дуг и срећан живот
Александар је отац троје мале деце и жели да им покаже другачији начин живота, ближи природи. Сматра да деца не могу здраво одрастати уз екране и у загађеном градском окружењу.

Труди се да их научи вредностима, стрпљењу и одговорности кроз бригу о биљкама. За њега, ово није посао већ начин живота. Иако има сталан посао, сваки слободан тренутак проводи међу својим биљкама.
Уверен је да свако може, макар у малој мери, да се врати природи и пронађе унутрашњи мир, далеко од градске вреве и стреса.

Фото: Приватна архива

-У граду се човек лако изгуби у гужви, обавезама и лошим навикама. У природи, ствари су једноставне и јасне. Верујем да свако треба да пронађе свој баланс и повезаност са природом, што у урбаном окружењу често није могуће. Чаробни лек и напитак не постоје. Суштина је у промени навика, стила живота и мирном уму - каже Александар.

Саветује свима да посаде биљку, посебно дрво.

-Може то бити аутохтона сорта воћа, или нешто другачије, егзотично. Треба пробати. Рад са биљкама је лековит.