Ненад Јевтић и Томислав Гаврић, Фото: Приватна архива
ПРОБЛЕМИ ПРОИЗВОЂАЧА ТОВЉЕНИКА У ШАБАЧКОМ КРАЈУ
Неконролисан увоз, ниске цене и несигурност
Цена свиња на нашем тржишту већ неко време није исплатива за произвођаче товљеника. Цена је од 150 до 160 динара по килограму. Како наводи Ненад Јевтић, узгајивач свиња из Бадовинаца, они који купују прасад на губитку су 3.000 до 4.000 динара. Као други проблем истиче то што се често на исплату продатих свиња чека и до три месеца.
-Имам своје прасиће и да би прасе од 25 килограма стигло до 120 оно кошта око 12.000 динара, дакле без цене прасета и уложеног рада. Утовљено га продам за 18.000 – 19.000 и ја сам на неком добитку. Међутим, они који купују прасад за тов плаћају само прасе 11.000 – 12.000 динара и они су на губитку, наводи Ненад који има 60-ак крмача и годишње произведе око 1.500 прасади, од којих један део продаје, а један тови.
Наш саговорник наводи да је у децембру цена била 180 до 190 динара за килограм, међутим од Нове године је пала, а била је чак и нижа.
Ситуација није добра ни када су прасад у питању, која се за тов продају за 450 динара по килограму, а за клање 350 динара.
-Прасади нема због тога што је број крмача претходних година смањен. Увожена су из Европске уније, највише Данске и била су јефтинија од домаћих. Цена производње прасета у ЕУ је нижа због тога што је храна јефтинија и дозвољена је ГМО соја. Иронија је што наш Закон не дозвољава увоз ГМО сојине сачме, која знатно мање кошта, а дозвољава увоз меса и прасади храњених њом, прича Ненад Јевтић.
Наводи да постоји још проблема када је увоз у питању. Један од њих је, каже и то што је дозволе за увоз, поред кланица и маркета, могу да добију и фирме које немају везе са месном индустријом.
-Такође, у ЕУ је рок трајања за неке производе три месеца, а код нас шест месеци и код нас легално увозе то што је код њих пред истеком рока. Много би значило када би се закони усагласили и око ових рокова и око ГМО соје. Уколико је нешто забрањено код нас, да се забрани и увоз тога или обрнуто, ако је дозвољен увоз да се дозволи и код нас, каже Ненад.
Произвођачи указују и на проблем тога што доста меса уђе „на црно“, односно, подаци ЕУ показују да је Србија од њих увезла знатно мање меса него што је то приказано у нашим званичним подацима. Такође, не постоји план на нивоу државе колико меса треба увести, него се оно увози неконтролисано, због чега настају вишкови и залихе.
Томислав Гаврић, такође из Бадовинаца, у још је незавиднијем положају, јер купује прасад за тов. Када у цену урачуна и храну, струју, лекове и вакцине, а при том је у свакој тури проценат угинућа 2-3 одсто, рачуница је у минусу.
-Чињеница је да Србија нема довољно свиња, али увози се вишеструко више него што нам је потребно. При том, месо које се увози је лошијег квалитета. Нигде у месарама нема означено које месо је из увоза, да би народ знао шта купује. Сајт Еу показује да је током прошле године од њих у Србију увезено готово дупло више меса, него што је званично код нас увезено. Због тога смо поднели пријаву против Н.Н. лица како би се утврдило где је та разлика, наводи Томислав.
Недавно је као представник Уније произвођача свиња био на састанку у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде. Међутим, до значајнијих и конкретнијих помака није дошло.
Наши саговорници као додатне проблеме наводе и то што када продају товљенике чекају на новац и до 100 дана, а ни у субвенције не могу да се поуздају, јер се ни оне не исплаћују на време.
-Имам своје прасиће и да би прасе од 25 килограма стигло до 120 оно кошта око 12.000 динара, дакле без цене прасета и уложеног рада. Утовљено га продам за 18.000 – 19.000 и ја сам на неком добитку. Међутим, они који купују прасад за тов плаћају само прасе 11.000 – 12.000 динара и они су на губитку, наводи Ненад који има 60-ак крмача и годишње произведе око 1.500 прасади, од којих један део продаје, а један тови.
Наш саговорник наводи да је у децембру цена била 180 до 190 динара за килограм, међутим од Нове године је пала, а била је чак и нижа.
Ситуација није добра ни када су прасад у питању, која се за тов продају за 450 динара по килограму, а за клање 350 динара.
-Прасади нема због тога што је број крмача претходних година смањен. Увожена су из Европске уније, највише Данске и била су јефтинија од домаћих. Цена производње прасета у ЕУ је нижа због тога што је храна јефтинија и дозвољена је ГМО соја. Иронија је што наш Закон не дозвољава увоз ГМО сојине сачме, која знатно мање кошта, а дозвољава увоз меса и прасади храњених њом, прича Ненад Јевтић.
Наводи да постоји још проблема када је увоз у питању. Један од њих је, каже и то што је дозволе за увоз, поред кланица и маркета, могу да добију и фирме које немају везе са месном индустријом.
-Такође, у ЕУ је рок трајања за неке производе три месеца, а код нас шест месеци и код нас легално увозе то што је код њих пред истеком рока. Много би значило када би се закони усагласили и око ових рокова и око ГМО соје. Уколико је нешто забрањено код нас, да се забрани и увоз тога или обрнуто, ако је дозвољен увоз да се дозволи и код нас, каже Ненад.
Произвођачи указују и на проблем тога што доста меса уђе „на црно“, односно, подаци ЕУ показују да је Србија од њих увезла знатно мање меса него што је то приказано у нашим званичним подацима. Такође, не постоји план на нивоу државе колико меса треба увести, него се оно увози неконтролисано, због чега настају вишкови и залихе.
Томислав Гаврић, такође из Бадовинаца, у још је незавиднијем положају, јер купује прасад за тов. Када у цену урачуна и храну, струју, лекове и вакцине, а при том је у свакој тури проценат угинућа 2-3 одсто, рачуница је у минусу.
-Чињеница је да Србија нема довољно свиња, али увози се вишеструко више него што нам је потребно. При том, месо које се увози је лошијег квалитета. Нигде у месарама нема означено које месо је из увоза, да би народ знао шта купује. Сајт Еу показује да је током прошле године од њих у Србију увезено готово дупло више меса, него што је званично код нас увезено. Због тога смо поднели пријаву против Н.Н. лица како би се утврдило где је та разлика, наводи Томислав.
Недавно је као представник Уније произвођача свиња био на састанку у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде. Међутим, до значајнијих и конкретнијих помака није дошло.
Наши саговорници као додатне проблеме наводе и то што када продају товљенике чекају на новац и до 100 дана, а ни у субвенције не могу да се поуздају, јер се ни оне не исплаћују на време.
М.М.
Најновији број
24. април 2025.
