Моба у дигиталном добу- апликација за оживљавање заједништва
Подстакнута свешћу о томе, али и искреном жељом да се древни српски обичај мобе прилагоди данашњем начину живота, родила се идеја и из ње та апликација. Осмислила ју је група од осморо младих, од којих петоро води порекло из Шапца
Све је почело на Церу, током реновирања једне викендице. Првог дана- десетак другара, носе цреп узбрдо, подижу кров, шале се, смеју. Другог дана- нешто мање. Трећег- тројица. Четвртог- само Михаило, његов брат и један пријатељ. Тако је изгледала савремена „моба“- лепа у идеји, али неостварива у пракси. Сви негде журе, свако има своје обавезе. Иако постоји друштво спремно да помогне, у стварности, због обавеза и брзог начина живота- нико није доступан када затреба. Та ситуација, иако обична, запалила је искру.
-Људи би помогли, али не знају кад, ни где. Немамо више механизам да се повежемо као некад, а потреба постоји- каже Михаило Окиљевић, директор и један од оснивача фирме GFT Brothers која стоји иза пројекта и апликације „Моба“.
Моба те зове- дигитално, али са душом „Моба“ није само апликација- она је оживљена идеја заједништва, у новом формату. Назив носи по традиционалном обичају- окупљању људи ради обављања већих физичких послова. „Сви у Мобу, Моба за све“ и „Моба се враћа у моду- снага заједнице“- слогани су пројекта, али и порука да дигитална технологија може да врати поверење међу људе. Подстакнута свешћу о томе, али и искреном жељом да се древни српски обичај мобе прилагоди данашњем начину живота, родила се идеја потекла од осморо младих, од којих петоро води порекло из Шапца. Њихов циљ је једноставан: повезати људе којима је потребна помоћ са онима који имају времена и воље да помогну- било волонтерски или уз новчану надокнаду
-Наш фокус је сезонски рад у пољопривреди, јер је ту највећи проблем недостатка радне снаге. Истраживања показују да је потребно и до 600.000 људи да се обере сва малина у западној Србији. С друге стране, постоје читави „резервоари“ радно способног становништва који не знају где и када се траже радници- наводи Окиљевић.
Апликација „Моба“ функционише као дигитална верзија традиционалног позива у помоћ. -Домаћини који траже радну снагу- било за пољопривреду, реновирање куће, копање бунара или селидбу- постављају оглас. Они који желе да раде пријављују се на огласе у складу са својим могућностима, искуством и локацијом. Између њих нема посредника- све је ствар договора. Ми не филтрирамо, нити распоређујемо људе. Омогућавамо сусрет- платформа је алат. Послодавац и радник сами одлучују да ли ће сарађивати, под којим условима и на који начин. Имплементирали смо механизме за заштиту од злоупотреба- профили корисника, оцена након обављеног посла, систем повратне информације- објашњава Окиљевић.
Јединствени модел- за помоћ, рад, или добру намеру Идеја је настала из личног искуства, не из пословног плана. Њени творци живе у Београду и Новом Саду, али су дух солидарности понели из родног краја.
-Сетили смо се прича наших родитеља и бака- како се некад косило, брало грожђе, дизао кров... Помагало се. Сви су знали кад се шта ради. Ми смо данас изгубили ту нит, али је жеља остала. Само треба нов начин повезивања. Са једне стране су људи који имају потребу за радницима- било да је реч о радовима у пољу, берби воћа, кречењу, чишћењу тавана, или пак селидби. Са друге стране су они који желе да раде- млади, студенти, људи из руралних средина, па и пензионери. Послодавац поставља оглас- шта треба урадити, кад, где, под којим условима. Радник се пријављује, без посредника, провизије и додатних трошкова- додаје он.
До сада се пријавило 350 регистрованих газдинстава и више од 1.000 регистрованих сезонских радника. Фокус је тренутно на сезонским пољопривредним пословима. Подаци показују да Србији само за бербу малине годишње треба више од пола милиона људи. С друге стране, многи би радили, али не знају где. -У неким местима људи се сналазе преко кафана, пијаца, порука на огласним таблама. Замислимо само колико је ефикасније кад то може да се уради преко телефона. Основне предности за послодавца су јефтинији и једноставнији начин проналажења радне снаге, јефтније ангажовање радне снаге, могућност за планирање и проширење ресурса, стуктурирање тржишта сезонског рада. За оне који траже посао ово је јединствено место понуде- гарантује једноставност, поузданост, транспарентност, сигурност- напомиње.
Фото: Приватна архива
Један клик за солидарност „Моба“ је више од платформе- то је дигитално позивно писмо за заједништво. Свако може да се укључи- и као неко ко нуди помоћ, и као неко коме је потребна, па и без надокнаде.
-Први оглас је за послодавце бесплатан и трудићемо се да тај тренд одржимо што дуже у будућности. Кумулативно, то ће свакако бити вишеструко пута јефтиније него тренутни посредници у пољопривреди, као што су генерализовани сајтови за оглашавање који неправилно адресирају циљну групу, или оглашавање на радију и телевизијама. Наш циљ није зарада, него ефекат. Хоћемо да вратимо осећај заједништва- истиче Михаило.
Иновација овакве врсте није остала непримећена. Апликација „Моба“ је добила подршку Министарства науке, технолошког развоја и иновација за јединствен концепт у Европи и на Балкану. -Имамо техничку подршку, али желимо да изградимо и мрежу људи који верују у ову идеју. Отворена је и могућност донација за оне који желе да нас подрже, али можда немају времена да лично учествују. Они ће бити означени на зиду захвалности као оснивачи заједнице. Свака донација биће усмерена на одржавање и унапређење платформе- појашњава.
Апликација од 1. до 31. априла у фази активације, а од 2. маја „Моба“ почиње да ради пуним капацитетом. До тада, циљ је да се што више људи упозна са системом и да идеја заживи међу људима, а до сада су имали само позитивне реакције.
Фото: Приватна архива
-Идеја има и дубљи друштвени потенцијал- охрабрити младе да се укључе у сезонске послове, да стекну искуство, можда заволе рад на селу, па чак и одлуче да се врате на имање или купе своје. Циљ апликације није само у томе да се повежу они који траже и они који нуде помоћ. Њен највећи потенцијал лежи у враћању поверења у људе, заједницу, могућност да се заједнички нешто направи, изгради, уради- наглашава Окиљевић.
У времену кад је све ужурбано, кад је солидарност постала луксуз, ова апликација нуди једноставну ствар- прилику да се људи врате једни другима. Једним кликом.