Контрола је у твојим рукама – јер увек дајеш све од себе

Као најважнија тема трибине издваја се значај раног откривања карцином дојке јер се на тај начин може очекивати потпуно излечење од ове опаке болести. О болести дојке, важности самопрегледа, ултразвука и мамографа, говорио је примаријус др Милош Почековац, онкохирург у Клиничко болничком центру „Драгиша Мишовић“ у Београду.

-Карцином дојке има пет стадијума, почев од нултог и општепозната светска статистика показује да када се болест открије у тој почетној фази, излечење је скоро стопроцентно. Како до тога доћи? Најважнији су превентивни прегледи што укључује мамографски преглед када жена не опипава никакве промене на дојкама већ, нарочито између 50. и 69. године старости одлази на редовне прегледе. Тада радиолог описује промене, и у неким случајевима, мамографија може да покаже промену која је милиметарских димензија када ми хирурзи можемо минимално инвазивним техникама да одстранимо само тај делић онога „што не ваља“ и да сачувамо дојку. Нажалост, у Србији, преко 80 одсто жена долази са карциномима који су величине око два сантиметра што је већ други стадијум. Да би ову незавидну статистику побољшали, морамо да подигнемо свест о овом проблему, да дамо на значају превентивним прегледима јер такозвану примарну превенцију, вакцину против карцинома дојке, још увек немамо. Због тога је та секундарна превенција, скрининг, од великог значаја – истиче др Почековац.

примаријус др Милош Почековац, Фото: "Глас Подриња"

На статистику која Србију позиционира на сам врх лествице у Европи по смртности од карцинома дојке, осим свести жена о важности превенције утиче и доступност дијагностичих техника.

-Идеално би било кад би сваки Дом здравља имао ултразвук и мамограф и позивао жене на превентивне прегледе, у заказаном термину, без чекања. У Србији је само 30 општина обухваћено скрининзима.
Недостаје нам и обучених радиолога за ову област – наводи доктор.

У фактору ризика су жене старије од 50 година. Међутим, око два одсто оболелих код нас су жене млађе од 40 година – наводи онколог.

Фото: "Глас Подриња"

- Захваљујући савременим хирушким техникама, трудимо се да сачувамо дојке, у зависности од структуре тумора, захваћености и локалитету, имајући у виду да дојке нису само симбол материнства већ и женствености. Врло се води рачуна и том естетском моменту. Нама као онколозима, на првом месту је свакако здравље али се трудимо да водимо рачуна и о козметском ефекту. Пацијенткињу гледамо и као члана породице, заједнице, неког кога треба што пре вратити у нормалан живот, активности, свом послу. То је јако битно за њен психолошки опоравак. Имам срећу да радим са добрим тимом анестезиолога. Ми смо можда и једина болница у Србији у којој се ради такозвана блок анестезија што значи да пацијенткињу није потребно успавати него је довољно извршити блок раменог дела, грудног коша на страни на којој се оперише. На тај начин заобилазимо постоперативне компликације које се дешавају код опште анастезије – мучнину, повраћање. Приметили смо бржи опоравак код пацијенткиња које су оперисане у блок анестезији. Оно што је такође специфично за КБЦ „Драгиша Мишовић“ јесте да не постоји листа чекања. Од успостављања дијагнозе до момента операције, прође десетак дана, са свим анализама и припремама, што је чак и мање од светског стандарда – каже др Почековац.

Удружење “Хероине” у октобру месецу посетиће Шабац и Шапчанке ће том приликом моћи да добију бесплатан превентивни преглед дојки

Болест не дефинише женин идентитет
На панелу одржаном у Хотелу „Слобода“ у сарадњи са Удружењем „Хероине“ о менопаузи и инконтиненцији говорио је др Бранко Мишић, начелник гинекологије Дома здравља Шабац. Важност менталног здравља и утицај нашег психичког стања на развој болести била је тема предавања Јелене Владисављевић, психолога у Општој болници „др Лаза К. Лазаревић“.

- Здравље јесте у нашим рукама али само ако дамо све од себе. Жене углавном избегавају превентивне и редовне прегледе због страха од дијагнозе и онога што евентуално откривање исте са собом носи. Увек су ту присутна ирационална уверења да нешто не можемо поднети и да је лакше живети у незнању. Многе жене стављају друге испред себе – децу, посао, обавезе па и забораве на себе надајући се да се то неће баш њима десити. Мисао да не можемо поднети ако се нешто открије, па је боље да не знамо нас уводи у велики проблем. Мењање овог обрасца размишљања спасиће много живота. Свим женама поручујем да уместо страха бирају храброст јер брига о себи није себичност. Превентива спашава живот и враћа моћ жени да што дуже буде ту за себе и за оне који је требају и воле – поручује Владисављевић.

Фото: "Глас Подриња"

Дозволити себи емоције
- Психолошки моменат код жена којима је откривен канцер је изузетно комплексан. Први и најважнији корак је да дозволе себи све емоције које се природно јављају: шок, неверицу, страх, тугу, бес, очај. Што се окружења тиче не постоји “рецепт” за правилно поступање јер је ситуација изузетно стресна по све и свако је пролази на свој начин. Оно на шта ближњи треба да обрате пажњу и оно што могу је то да пусте да сама адаптација на новонасталу ситуацију прати темпо пацијенткиње. Савети попут „мораш бити позитивна“ или сажаљење, па и претерана помоћ неће помоћи, чак може бити и контрапродуктивна.

Фото: "Глас Подриња"

Немогуће је размишљати само позитивно када имате канцер. Окружење пацијенткиње треба да јој омогући “сигуран простор” где ће је они који је воле “тихо” ослушкивати и пратећи њен темпо упловити заједно са њом као саборци у битку коју она није бирала. Уместо “мораш бити јака” корисније је рећи “ту сам за тебе” јер то женама даје дозволу да буду аутентичне у свом искуству. Kад кажем да неко треба да има аутентично искуство болести, мислим на то да му треба дозволити да осећа оно што заиста осећа, без притиска да глуми снагу, оптимизам или добро расположење ако то није његова истина у том тренутку. Зашто је то важно? Зато што емоционална аутентичност лечи. Људи се осећају виђено, чују себе, спајају се са собом. Kад им то дозволимо, растерећујемо их улоге “храброг борца”, и дајемо им простор да буду човек, а не “симбол”. Нагласак на женином идентитету као мајке, партнерке и жене изузетно је важан. Рак дојке може озбиљно нарушити слику о себи и телесну перцепцију али рак не дефинише женин идентитет. Подсећање да је и даље вољена, поштована и пожељна помаже у очувању њеног самопоуздања и женског идентитета што директо утиче на њену емоционалну стабилност и квалитет живота током лечења – поручује психолог Јелена Владисављевић.