Развијање креативности и изражавања, ослобађање од напетости, учење и спознаја, само се неки од позитивних резултата читања
Kњиге су благо које проширује знања, обогаћује речник, води у свет маште. Успављују децу, теше, засмејавају. Утичу на ментално здравље а могу да се користе и као метод ка његовом побољшању. - Библиотерапија односно терапијска употреба књижевности је планирана и методолошки припремљена употреба књижевних дела као помоћне методе у психотерапији. Развојна библиотерапија се користи углавном у образовним окружењима, како би се помогло деци или одраслима да се баве заједничким животним проблемима (нпр. изазови пубертета, тешкоће у комуникацији са вршњацима исл.).
Стручњаци сматрају да се библиотерапија може успешно применити у лечењу поремећаја исхране, анксиозности, промена расположења, агорафобије, злоупотребе алкохола и супстанци и психичких поремећаја који су проузроковани стресом
Она доприноси успостављању здравих односа у групи и узајамног поверења између њених чланова. Kлиничка или терапијска библиотерапија је употреба књига у контексту професионалне терапије за лечење дијагностикованог емоционалног поремећаја или умањење његовог негативног утицаја – истиче психолошкиња Ивана Миловановић-Томашевић.
Процес библиотерапије пролази кроз неколико фаза. У првој фази, читалац идентификује проблеме и циљеве ликова са којима се среће.
-Циљеви библиотерапије су: повећање разумевања самог себе и самоопажање; повећање осетљивости за међуљудске односе; освешћивање животних вредности; развијање креативности и вербалног изражавања, унапређење вештина комуникације - каналисање снажних, узнемирујућих емоција и ослобађање психичке напетости; развијање новог мишљења кроз нова знања, идеје и увиде; оплемењивање духа писаном речју-
Сезона годишњих одмора идеално је време за читање литературе које је одлагано због превише обавеза или мањка времена. Свако штиво које се одабере је добро без обзира да ли спада у „лаку“ литературу или научни рад.
-Kатарза настаје док читалац прати ликове кроз текст, доживљавајући са безбедне удаљености њихове емоције, сумње, превирања, борбе и тежње док они раде на евентуалном решавању. Увид је свесно препознавање сличности између ликова или ситуација у тексту и читаочевих особина и околности и одлука да се идеје или лекције из текста пренесу на сопствено искуство. Неки аутори додају и универзализацију, фазу у којој текст помаже читаоцима да схвате да нису сами, да многи други деле сличне дилеме, унутрашње конфликте и забринутости и да су пронашли начине како да се са њима носе - наводи психолошкиња.
Фото: Canva
Стручњаци сматрају да се библиотерапија може успешно применити у лечењу поремећаја исхране, анксиозности, промена расположења, агорафобије, злоупотребе алкохола и супстанци и психичких поремећаја који су проузроковани стресом.
Фото: Canva
- Ипак, мора се бити опрезан. Библиотерапија неће бити корисна код људи који пате од тежих поремећаја-психоза, код људи са ограниченом менталном способношћу или код оних који су у отпору према лечењу. Терапија читањем има неограничено поље деловања – од вртића, преко школа, домова за стара лица, чак и у палијативној нези. Материјална улагања су мала, а добробити које можемо имати су непроцењиве – објашњава Томашевић.
Фото: Canva
Фото: Canva
