Римска вила у Скеланима

Поставка је плод сарадње Народног музеја у Шапцу и ЈУ Археолошког музеја „ Римски Муниципиум“ Скелани у Републици Српској у оквиру манифестације „Година археологије 2025.“ настале на иницијативу Српског археолошког друштва под покровитељством Министарства културе Републике Србије

Археолошки комплекс у Скеланима је културно добро од изузетног значаја на простору Републике Српске и чине га вила урбана, луксузно здање са подним мозаицима међу којима се истиче мозаик са представом Медузе. Вила је подигнута у 3. веку, и била је у употреби током 4. века када је страдала у пожару. Прва археолошка истраживања у Скеланима обавио је аустро-угарски археолог Карло Пач крајем 18. века.

-Прича о овом налазишту пала је у заборав више од једног века јер се мислило да су споменици девастирани и нестали у поплави реке Дрине. На инцијативу археолога мр Мирка Бабића из Музеја Семберије, 2008. године, извршена су археолошка истраживања на простору некадашње базилике 1, односно на локалитету Баба Анкино двориште. Тада је пронађено и ископано 30 споменика, док су остали већим делом и даље испод куће и помоћне зграде. Исте године археолошка истраживања извршена су на четири локације – Задружни дом, Порта српске православне цркве, Анкина кућа и Бранкова њива. На локалитету Задружни дом су откривени фрагменти касноантичких мозаика – истиче Јован Ђајић, археолог ЈУ Археолошки музеј „ Римски Муниципиум“ Скелани, Република Српска који је аутор изложбе посвећене овом значајном археолошком и историјском локалитету.

„Представа Медузе је једна од омиљених у античком свијету. Према митолошкој причи, Медузу, једну од три сестре Горгоне, је казнила богиња Атена због њене везе са богом мора, Посејдоном. Од прелијепе жене претворена је у грозно чудовиште чији сам поглед окамењује и доноси смрт. Херој Персеј је убија тако што гледа не у њу него у њен одраз на свом штиту. Њена одрубљена глава користи Персеју јер и мртва окамењује онога коме је окренута лицем. Из ове епске основе развио се и став да Медузина глава, односно њено лице штити свог носиоца. Мит је преко хеленизма пренешен из времена класичне Грчке до Рима. Медуза је представљана на војној опреми, надвратницима кућа, гемама и камејама. Ношена је као амајлија која има заштитни, апотропејски карактер. Тако је дошла и до наше виле, гдје је на поду требала да пружи заштиту домаћину куће и његовим гостима. Заслугом конзерватора Драгана Томановића, уочени су фигурални дијелови мозаика, односно лијева страна лица Горгоне Медузе. Мукотрпним радом Томановића и колега из Централног института конзервацију је реконструисан изглед читаве композиције.“ (Борис Радић Свјетлана Марковић- Јавна установа ахреолошки музеј „Rimski municipium“)

Изложбу чини 60 паноа са приказом подних мозаика и 3Д реконструкција виле урбане, као и реконструкција мермерне статуе Леде и Лабуда, у дигиталном облику.

-Вила је у потпуности истражена и конзервирана. Имала је 11 просторија, подно грејање, унутрашње двориште, украшене зидове. Оно што је њена посебност су мозаици, око 140 метара квадратних. Мотиви који су заступљени су флорални и геометријски. Ипак, најпознатији је Медузе (крилате Горгоне). Све ово сведочи о богатству римске културе и наслеђа на овим просторима – додао је археолог Ђајић.
Поставка је плод сарадње Народног музеја у Шапцу и ЈУ Археолошког музеја „ Римски Муниципиум“ Скелани у Републици Српској у оквиру манифестације „Година археологије 2025.“ настале на иницијативу Српског археолошког друштва под покровитељством Министарства културе Републике Србије.

-Музеј из Шапца прикључио се овој значајној манифестацији уз још 30 установа културе. Циљ је да се заштити и промовише културна баштина и археолошко наслеђе. Желимо да укажемо на важност научног деловања и истраживања у домену археологије. Поред гостујуће изложбе у оквиру поменутог пројекта реализовали смо и археолошку радионицу са ученицима из Основне школе „Свети Сава“ из Шапца - рекла је музејска саветница Гордана Ковић.