Одржани „Дани Милоша С.Милојевића“

Девети по реду „Дани Милоша С.Милојевића“ организовани су у част великог српског историчара, књижевника и родољуба. Организатори су позвали заинтересоване да им се придруже у молитви, пoштовању и очувању сећања на етнографа рођеног у Црној Бари.

Централни догађај научни скуп
-Манифестација је традиционално започела редовним годишњим поменом на гробном месту Милоша С.Милојевића на Новом гробљу у Београду, надомак Цркве Светог Николе. Након помена и моливе, историчар Миодраг Милановић обратио се присутнима са неколико речи о значају самог Милојевића- истакао је председник Удружења „Милош Милојевић“, организатора скупа, Новица Крезић.

Фото: Приватна архива

Централни део програма „Дана Милоша С.Милојевића“ био је научни скуп на Петровдан, 12. јула, који се у Црној Бари одржава традиционално осму годину заредом, а назив је „Стазама Милоша Милојевића“. Истакнути научници и гости говорили су о делу човека који је живот посветио српској истини и идентитету.

-Покушавамо да расветлимо деловање Милоша С.Милојевића у различитим областима. У почетку смо то радили кроз књижевност, историју, а сада и кроз друге дисциплине, јер је познато да је Милош Милојевић мултидисциплинарна личност. На почетку, у уводном делу, обратио се професор доктор Зоран Милошевић, затим проф. др Милан Младеновић, Ранко Бошњак, који је отворио скуп. Није био велики број учесника колико заинтересованих истраживача и појединаца који су допринели да скуп траје три сата. Након тога, учесници су присуствовали заједничком ручку. Основни циљ нашег друштва је да што више успоставимо сарадњу и са обичним људима како би Милојевића сагладали из више аспеката. Познато је да и данас влада нека прећутна забрана самог проучавања Милојевића, његово представљање, промоција, па и истраживање самог његовог дела- напоменуо је Крезић.

Неупитан значај Милојевића
Манифестација је иницијално настала 2017. у Београду обједињавањем вишедневног програма активности и удружења, тако да је, додаје, ово девета година заредом како се одржава, али у Црној Бари осма.

Фото: Приватна архива

-Милош је најобразованији Мачванин 19. века. Често говоримо о знаменитим културним радницима, Јанку Веселиновићу и другима, али неупитан је његов значај и образовање, поготово ако се узме у обзир да више од 100 година Мачвани нису ни знали ко је он, тек смо се пре пар година упознали са његовим именом, презименом, ликом и делом и то ће трајати и даље. То систематско уништавање, затирање породице Милојевић у нашем селу је трајало и траје и данас. Циљано се радило да лик и дело Милоша не допре до српског народа, не само за Мачву, а Милош је свеопште потребан и данашњем српском роду. Његове последње речи су биле „Браните српство“. Српство мора да се брани и када је мир, не само када стекнемо слободу после рата. Ми морамо српство бранити и у миру, јер стално се на то српство атакује. Милојевић је то говорио кроз своја дела и живео за дан када ће брат препознати брата и када ће Срби сва три закона, да не кажем све три вере, што је говорио Вук Караџић, бити под једним заједничким кровом- закључио је председник Удружења.