Летње олује – нова реалност?

ве чешће и снажније олује последњих година постале су једно од главних обележја лета у Србији. Краткотрајне, али изузетно интензивне непогоде доносе обилне падавине, град, снажне ударе ветра и значајну материјалну штету, нарочито у пољопривреди. Грађани се све чешће питају – да ли су овакве временске прилике постале наша нова свакодневица?

Метеоролози потврђују да климатске промене имају кључну улогу у појави екстремних временских догађаја. „Пораст просечних температура доводи до нагомилавања енергије у атмосфери, што повећава ризик од краткотрајних, али изузетно јаких невремена“, објашњаваају климатолози.

У Шапцу и околним општинама мештани сведоче да је „некадашња летња киша“ данас постала олуја која за само десет минута може уништити усеве, порушити стабла и изазвати прекиде у снабдевању електричном енергијом. Пољопривредници све теже штите воћњаке и њиве, док осигуравајуће куће бележе раст захтева за надокнадом штете.

Сектор за ванредне ситуације МУП-а Србије редовно упозорава грађане да прате прогнозу и упозорења, али и да сами предузму мере заштите – да обезбеде прозоре, балконе, склону возила, и избегавају боравак на отвореном током грмљавинских невремена.

Психолози додају још један аспект – страх од изненадних олуја постаје све израженији, нарочито код деце и старијих. „Људи осећају несигурност јер не могу да предвиде када ће невреме ударити пуном снагом. То ствара додатни стрес у свакодневном животу“, кажу стручњаци.

Оно што је некада било изузетак, изгледа да постаје правило. Стручњаци упозоравају да ће лета у будућности вероватно бити још нестабилнија, а да је једини одговор – прилагођавање. То значи бољу инфраструктуру, осигурање пољопривреде и, што је најважније, већу свест грађана да се на време заштите.