Шабачка гимназија обележила Међународни дан безбедног интернета

Међународни дан безбедног интернета обележава се сваког другог уторка у фебруару, ове године под слоганом „Заједно за бољи интернет“ у више до 180 земаља света. Шабачка гимназија овај датум обележила је предавањем које су у Свечаној сали одржали вршњачки едукатори- матуранти гимназијалцима, али и гостима из других школа- колегама и ђацима Медицинске, Економске и Техничке.

Како је рекла мастер педагог у Шабачкој гимназији Биљана Дробњак, истраживање спроведено на узорку од 974 ученика бавило се управо младима и њиховим навикама на интернету. Осим о навикама младих када су онлајн, говорило се и о предностима коришћења савремених технологија и анализирали добијени одговори.

Фото: "Глас Подриња"

Млади о ризицима на интернету
-Млади сматрају да су у довољној мери информисани о безбедности на интернету, али не доживљавају ризике на интернету превише важним. Свакодневно проводе више од четири сата на интернету, негде чак имамо податак о 12- 13 сата на мрежама. Одређен проценат њих је доживео интернет, односно сајбер насиље- објаснила је Биљана Дробњак, која је и координаторка пројекта заједно са Биљаном Павловић.

Идеја радионице је размена мишљења и искустава кроз дијалог са циљем да се расветли перцепција младих о пожељним и непожељним садржајима, као и о поимању приватности на интернету, истакао је вршњачки едукатор Михаило Јанковић.

-Разговарамо и о томе зашто одређене податке делимо на интернету, шта је то што би требало да задржимо за себе и где је граница у свему томе- рекао је Јанковић.

Кључна улога родитеља
Он је додао да је одрастање данас постало незамисливо без технологија.

Фото: "Глас Подриња"

-Деца расту уз интернет и сами рано постају свесни опасности на интернету. Мој утисак је да средњошколци и млађи нису толико склони изношењу личних података, али насиљу на интернету свакако јесу и на то би требало посебно обратити пажњу. Ту је кључна улога родитеља, који би морали да прате шта деца раде на интернету и које садржаје гледају. Мислим да би неке интернет странице морале да имају јасна ограничења у погледу коментарисања, а алгоритам да не чини непримерене садржаје доступним публици млађег узраста. Лажирање година је посебан проблем који је одговорност администратора друштвених мрежа- навео је Михаило.

Национални центар за безбедност деце на интернету у оквиру Министарства информисања и телекомуникација поводом овог датума организовао је едукативне радионице за најмлађе, уз подсећање да је Контакт центар за безбедност деце на интернету оформљен 2017. године.