У 2025.години смо имали 29 седница. Самосталних, у редовном поступку, било је девет, док је самосталних по хитном поступку било укупно 20. У будућности морамо покушати да смањимо број телефонских седница, а повећати у редовном поступку. Због хитности, динамике вероватно је то тако у прошлој години морало бити- закључио је секретар Општинског већа
Међу тачкама дневног реда на прошлонедељној седници Општинског већа нашле су се и оне које се односе на рад локалне Владе. О плану и програму за ову годину као и о извештају за прошлу говорио је секретар Бранко Ђурић који је подсетио да се план и програм доносе са намером одређивања рокова и питања која ће се разматрати на седницама, као и предлагача и обрађивача материјала.
–На основу претходних искустава у раду за ову годину планирано је 57 редовних питања, док ће се остала за које се буде наметала потреба, стављати на дневни ред на самим седницама. Наш план је донет на основу плана рада установа и обухвата предлагаче, обрађиваче материјала и рок, тј.динамику њиховог разматрања на седницама- истакао је Ђурић.
Законска обавеза Општинског већа је да извештај о свом раду доставља локалном парламенту на разматрање и верификацију.
У извештају за прошлу годину наведене су седнице, структура материјала по анализама, оценама, информацијама, извештајима, програмима, одлукама, статутима.
–У 2025.години смо имали 29 седница. Самосталних, у редовном поступку, било је девет, док је самосталних по хитном поступку било укупно 20. У будућности морамо покушати да смањимо број телефонских седница, а повећати у редовном поступку. Због хитности, динамике вероватно је то тако у прошлој години морало бити- закључио је секретар Општинског већа.
Са његовом констатацијом сложио се и председник већа Душан Илинчић који сматра да би таква пракса у будуће требала бити избегнута, али да је са друге стране разумљиво да је то било неминовно у прошлој години, с озбиром на проблеме са којима се локална самоуправа суочавала, попут изазова у области водоснабдевања.
Ђурић је подсетио присутне чланове да су у 2025.години разматрали 90 питања, од чега је у редовном поступку било 60, док је путем телефонских седница обрађена једна трећина.
–Од тога смо Скупштини Општине предложили 53, а самосталнно одлучивали о 37 питања. Имали смо 17 извештаја, 18 планова и програма, 13 одлука, 3 решења, закључака као појединачних аката било је два- објаснио је секретар Општинског већа.
Он је искористио прилику и још једном упутио апел обрађивачима и предлагачима да поштују рокове и предвиђену динамику рада Општинског већа, те да благовремено достављају материјале.
ЉУДСКИ НЕМАР УЗРОК ВЕЛИКОГ БРОЈА ПРОБЛЕМА На прошлонедељној седници говорило се, између осталог, и о Оперативном плану одбране од поплава за воде другог реда на територији коцељевачке општине. Ово је једно од веома важних питања јер скоро све текуће воде на овом подручју имају бујични режим, те често плаве објекте и оранице. Највећи део ових вода протекне у виду поплавних таласа, најчешће у пролеће и зиму, док је воде у њиховим коритима веома мало у вегатационом периоду.
–Појава великих вода је последица већих, интензивних падавина, наглог отапања снега, изразитијег нагиба терена, меандрирања свих равничарских токова у речној мрежи, постојања повећаних ерозивних процеса и уништавања шумског покривача, што значи да највећи део ових вода протекне у виду поплавних таласа и то у пролеће и зиму. Нагле поплаве постају све учесталије, интензивније и у стању су да у најкраћем року и мање речне токове претворе у рушилачке бујице и ерозивне процесе које могу угрозити људске животе и материјална добра- наводи се у документу.
Међу водотоцима другог реда највећи је река Расница, притока Тамнаве, дугачка шест километара и углавном својим током протиче кроз село Бресницу и Коцељеву у којој је њено речно корито уређено у дужини од скоро три километра. Мрежу водотокова другог реда чине још река Борина и десет потока. Један од њих, Лукинац, већ дуги низ година, упркос напорима надлежних да реше ово питање, прави проблеме и наноси штете путној инфраструктури, стамбеним и пословним објектима.
Фото: Глас Подриња
–Када причамо о притокама и водама другог реда, имамо специфичан феномен, а то је да су рецимо на Лукинцу сви направили нешто. Па тако имамо направљену кућу на овом потоку. Присутан је немар. Људи пакују уз токове све што им не треба и када наиђу бујичне воде направи се чеп, креће изливање и плављење.
Ограде су постављене уз сам ток. У Сумијевцу смо својевремено извукли два камиона аутомобилских гума. Ми, који живимо уз токове правимо 90 одсто проблема. Можемо имати врхунски оперативни план који ће урадити највећи стручњаци, али ми имамо наш немар, бахатост и то су суштински проблеми за све воде на подручју општине- оценио је Илинчић.
Фото: Глас Подриња
