Програм обележавања обухватиће свечану академију и пратеће садржаје којима ће промовисати хуманост, али и исказати захвалност онима који су им током периода изазова били безрезервна подршка
Светски дан Црвеног крста, 8. мај, за наш град је посебно значајан, будући да Црвени крст Шабац слави јубилеј- 150 година постојања. Програм обележавања обухватиће свечану академију и пратеће садржаје којима ће промовисати хуманост, али и исказати захвалност онима који су им током периода изазова били безрезервна подршка.
Историја коју су исписали хумани људи Давне 1876. године, упоредо са оснивањем Црвеног крста Србије, основано је 35 пододбора, међу њима и шабачки. Како истиче секретар Црвеног крста Шабац Славко Радовановић, историјска грађа и документација до Првог светског рата нису сачуване, а претпоставка је да је све прогутала ватрена стихија.
Фото: "Глас Подриња"
-У Шапцу је за време Првог светског и турских ратова била ратна болница. Црвени крст је имао пуно посла око смештаја, збрињавања рањених и обавештавања породица војника који су били на фронту о њиховој локацији, тренутном стању и, нажалост, и о погинулима- прича Радовановић.
После Другог светског рата, организација је такође имала велики значај. Како истиче, једно време су је водили родитељи покојног народног хероја Вере Благовић- Јова и Ана Благојевић. До 1965. године, Црвени крст је био на локацији у Карађорђевој улици, да би потом прешао у садашњу зграду у насељу Камичак.
-Тада је Црвени крст добио свој простор заједно са Центром за социјални рад. У почетку смо имали две канцеларије и мало магацина, временом се то ширило. Седамдесетих година, велики активисти Црвеног крста, доктор Милета Милановић, професор Селимир Томић и Мирослав Мика Живановић успешно су водили Црвени крст, да би се осамдесетих година поново проширио. Тада је прим. др Стева Станковић био председник, а Милутин Шестић секретар- додаје он.
Недеља Црвеног крста Недеља Црвеног крста обележава се од 8. до 15. маја. У плану је да 8. маја дочекају истакнуте волонтере и сараднике. У понедељак, 11. маја, биће одржано градско такмичење из прве помоћи, где ће учествовати сви ученици основних и средњих школа, док ће 13. маја бити обележен Дан добровољних давалаца у Културном центру, где је и редовна акција. Биће подељена признања за све наше даваоце, који су дали крв 10, 20, 35, 50, 75 и 100 пута крв. Након тога следи сусрет са најмлађим и посета најстаријим волонтерима.
Крајем осамдесетих и почетком деведесетих председници били Радивоје Туфегџић и Борисав Живановић. Управо су деведесете биле време када је Црвени крст примио велики број избеглих, прогнаних и расељених. На чело установе враћа се прим. др Станковић.
-Званично их је регистровано више од 20.000 овде код нас у граду. Углавном су то били наши људи који су примљени по породичним домовима. Врата су широм отварана, да би 1994. године био отворен и колективни центар у Варни, где је било смештено у почетку и до 200 избеглих и расељених. Пружена им је комплетна услуга- три оброка смештај у Центру. Хала спортова „Зорка“ била је пуна. Сећамо се редова од Павловића моста до Шапца, до Црвеног крста. Шапчани су долазили и износили су и храну, одећу, обућу, кували кафу, чај. Многи од тих људи остали су да живе овде, посећују нас редовно, захвални су нам. Остали смо добри пријатељи, помажемо онима којима је то потребно. Центар у Варни је 2019. године затворен- наводи.
Подршка кад је најпотребније Др Миодраг Бата Џиновић као председник и покојни Драгиша Ковачевић као секретар уписали су се у историју ове хуманитарне организације после 2000. године. Подсећа на 2014. годину, када су биле поплаве. Сава је претила да угрози град, дежурало се даноноћно три- четири недеље, а у спашавање града од непредиве ћуди природе укључили су се и бројни суграђани.
-Дошли су да помажу, како на првој линији одбране, тако и овде. У том тренутку смо имали више од 2 000 волонтера који су се одазвали нашем позиву, што је за сваку похвалу. Можемо само да се поносимо тиме- напомиње.
Фото: "Глас Подриња"
Данас, суочени са другачијим изазовима, са председником др Мирославом Поповићем, настављају са истом снагом и ентузијазмом.
-Сарађујемо са школама, предузећима, установама, компанијама, сеоским и градским месним заједницима, одељењем за ванредне ситуације, Војском Србије. Едукатори из прве помоћи спроводе обуке по основним и средњим школама, предузећима, установама, а поверена им је и обука возача. Бринемо о социјално угроженима. Имамо 800 корисника народне кухиње, од чега 260 оброка свакодневно са два аута испоручујемо на сеоско подручје. Делимо хигијенске, породичне и беби пакете. Са Банком хране Војводине сваке среде иза „Макси“ дисконта делимо 110 пакета за сиромашне становнике и свака три месеца мењамо кориснике. Сваког радног дана у магацину делимо одећу, обућу и друге потрепштине за све грађане којима је то неопходно- каже.
Четири године заредом постижу успех у области давалаштва крви освајајући титулу Шампиона солидарности- Дијамантску плакету Црвеног крста Србије и Института за трансфузију крви Србије. Годишње скупе око 3.500 јединица крви и реализују 82 акције добровољног давалаштва, како у Културном центру (сваке среде), тако и у месним заједницама, предузећима и установама. Од истакнутих добровољних давалаца још увек је име Душана Благојевића Дулаћа непревазиђено у историји овог хуманог чина. Од актуелних, Миодраг Марјановић је крв дао 150 и више пута.
Црвени крст Шабац има регистрованих 860 волонтера, од чега је 280 њих већ узимало активно учешће и помаже у свакодневном раду. Велики број њих је у организацији склопио бројна пријатељства. У време кад су постојале летње школе Црвеног крста и кампови у Тршићу, Соко граду и на Церу, најбољи ученици основних школа су их похађали.
-Тад су се оформила та бројна пријатељства, и они су и дан данас наши волонтери. Имамо жељу да обновимо, да поново покренемо ту нашу школу. Тренутно нисмо у ситуацији, надам се да ћемо ускоро и то урадити- верује Радовановић.
Фото: "Глас Подриња"
Тренуци који се не заборављају Постоје тренуци који се памте, живе слике у сећањима које остављају болне уздахе и ране које не зацељују. За Радовановића деведесете су оставиле највећи ожиљак на срцу.
-Деведесетих година проживели смо најтеже тренутке који не могу да се забораве. Тад није ни постојао Павловића мост, само скела у Бадовинцима, па смо дочекивали људе и преко те скеле. Имао сам прилике да се сусретнем са девојком која је остала без родитеља и баке за коју је веровала да је мртва. Сместили смо је на Летњиковац, тада су тамо били студенти. Једног дана се појавила бака која је тражила своју унуку, а то је била та девојчица. Тај сусрет између њих две је био толико дирљив да смо сви плакали. Причао ми је човек да је његова мајка умрла успут и да је ставио у тракторску приколицу, покрио церадом и покушао да дође до Шапца. Успут му је нестало гориво и отишао је да га потражи. Кад се вратио, неко је украо приколицу и никад више није нашао тело мајке- сећа се потресних и језивих сцена које су у раду оставиле и трауме.
Требало је све то преживети, дежурати у хали спортова дан и ноћ, дочекивати људе. Становници су доносили све од куће, водили људе кући да се истуширају, нахране.
-И сада у канцеларији имам и најдраже су ми те дописнице са свих континента- из Америке, Аустралије, Канаде, европских земаља где су људи касније отишли у потрази за бољим животом. То ћу чувати као успомену док сам жив- истиче.
После четири деценије професионалног ангажмана у Црвеном крсту, Славко Радовановић уверен је да тај посао захтева квалификације које не укључују диплому, већ људскост.
-Не може свако да ради у Црвеном крсту и у Центру за социјални рад. То би пре свега требало да буду људи који су хумани, који имају осећаја и потребу да помогну једни другима. Некада је људима довољна и лепа реч, уколико не можемо да им пружимо више- сматра.
Као помоћни орган Црвеног крста Србије, шабачки Црвени крст високо се котира по поверењу становништва које уживају и подршци грађанима и то им је највреднији залог за наредни век и по.
Фото: "Глас Подриња"
Фото: "Глас Подриња"
Фото: "Глас Подриња"
