
Фото: Canva
Полегање жита
Полегање жита одувек је био проблем код наших пољопривредних произвођача. Ево неких основних смерница стим у вези.
Најчешће полежу озима жита: јечам, пшеница, раж ,а ређе права као кукуруз, сирак, просо.
Код стрних жита то се најчешће дешава између класања,цветања и сазревања. Уколико жита раније полегну утолико су штете веће, мада су штете велике и при каснијем полегању услед отежане жетве и губитака који при томе настају. Штете од полегања се испољавају на различите начине:
- може да дође до слабије оплодње,
- до јачег напада гљивичног обољења,
- најчешће је слабије наливање зрна.
Узроци полегања су бројни. Раније се сматрало да је основни узрок слабо стабло,услед недостатка силицијума у ћелијским зидовима. Код савремених сората, са чврстом стабљиком,отпорних на полегање тај недостатак је делимично отклоњен,па ипак и такве сорте могу да полегну под дејством других узрока:
- Услед недостатка светлости код претерано густе сетве, или једностраног и претераног ђубрења азотом. Услед густог усева и претеране бујности долази до недовољне осветљености, па се доњи чланци издужују настаје етиолирање, биљке постају нежне и полежу,
- Услед природних непогода (јаких олујних киша и града)
- услед наводњавања у касним фазама када се жита услед тежине на расквашеном земљишту изваљују,
- услед гљивичних обољења и обољења која нападају доње чланке.
Да би се избегло полегање предузимају се директне и превентивне мере борбе.
Најважније превентивне мере су:
- Избор сорте са чврстом стабљиком,
- Правилан начин сетве (најбољи распоред биљака да се светлост што боље искористи),
- Избегавање једностраног ђубрења азотом,
- Ђубрење калијумовим ђубривима у раним фазама развића.
Најважније директне мере су: дрљање усева у циљу разређивања биљака, ваљање у истом циљу, закашање јако развијених и бујних усева. Све су то старе класичне мере. У новије време се примењују инхибитори раста, који утичу на смањење пораста доњих чланака.
Полегла жита могу се донекле и сама подићи, захваљујући интензивном порасту ћелија и лисним коленцима и исправљању стабла.
Пре сетве стрних жита, најпре направити план сетве, односно обратити пажњу на све горе наведене факторе који се великим делом могу избећи а самим тим смањићемо у старту губитке настале полегањем усева.
Најчешће полежу озима жита: јечам, пшеница, раж ,а ређе права као кукуруз, сирак, просо.
Код стрних жита то се најчешће дешава између класања,цветања и сазревања. Уколико жита раније полегну утолико су штете веће, мада су штете велике и при каснијем полегању услед отежане жетве и губитака који при томе настају. Штете од полегања се испољавају на различите начине:
- може да дође до слабије оплодње,
- до јачег напада гљивичног обољења,
- најчешће је слабије наливање зрна.
- Услед недостатка светлости код претерано густе сетве, или једностраног и претераног ђубрења азотом. Услед густог усева и претеране бујности долази до недовољне осветљености, па се доњи чланци издужују настаје етиолирање, биљке постају нежне и полежу,
- Услед природних непогода (јаких олујних киша и града)
- услед наводњавања у касним фазама када се жита услед тежине на расквашеном земљишту изваљују,
- услед гљивичних обољења и обољења која нападају доње чланке.
Да би се избегло полегање предузимају се директне и превентивне мере борбе.
- Избор сорте са чврстом стабљиком,
- Правилан начин сетве (најбољи распоред биљака да се светлост што боље искористи),
- Избегавање једностраног ђубрења азотом,
- Ђубрење калијумовим ђубривима у раним фазама развића.
Најважније директне мере су: дрљање усева у циљу разређивања биљака, ваљање у истом циљу, закашање јако развијених и бујних усева. Све су то старе класичне мере. У новије време се примењују инхибитори раста, који утичу на смањење пораста доњих чланака.
Полегла жита могу се донекле и сама подићи, захваљујући интензивном порасту ћелија и лисним коленцима и исправљању стабла.
Пре сетве стрних жита, најпре направити план сетве, односно обратити пажњу на све горе наведене факторе који се великим делом могу избећи а самим тим смањићемо у старту губитке настале полегањем усева.
Дипл.инг.Светлана Златарић
Најновији број
7. мај 2026.






















