Prema podacima dobijenim od JKP „Stari grad“-Zoohigijena Šabac, na teritoriji grada je oko 1.000 pasa lutalica. Anketa Udruženja za zaštitu pasa „Pravo na život“ pokazala je da čak 94% naših sugrađana želi da se ovaj problem reši, ali nemaju dovoljno informacija. Lokalni mediji sporadično izveštavaju o ovoj temi, tek ako se dogodi neki incident
-Tema napuštenih pasa u medijima je obrađena, jednom rečju skandalozno. Povod za izveštavanje retko će biti da je neko pomogao psu, ili ga spasao, neće biti naslov da je neko udomio psa, već da je pas nekog napao- kaže novinarka koja se deceniju u nazad bavi pitanjem napuštenih pasa i zaštitom životinja, Milica Mijailović i dodaje:
- Svakodnevno imamo jezive slučajeve zlostavljanja životinja koji nikada ne dođu do centralnih medija. Eventualno se te objave dele po grupama na društvenim mrežama i to onim zatvorenog tipa koji se i bave pitanjem napuštenih životinja. Ali zato ako pas samo laje na nekoga na ulici imamo pune stupce osude i krvave naslove propraćene slikom „opasnih rasa“: pit bula, dobermana, rotvajlera... Verujem da su mediji jedan od najvećih krivaca za satanizaciju pojedinih rasa pasa, kao i za to što se uvek isključivo pas smatra opasnim, a ne i vlasnik- ocenjuje Mijailovićeva.
Rešenje problema su kazne. Imamo zakon, ali on se ne primenjuje
Milica kaže da ne može da izdvoji ni jedan primer koji je odskočio u neprofesionalnosti i insistiranju na skandalu. Svi su podjednako jezivi.
- Kad god se desi neki napad on se preuveliča, imamo ogrebotinu i napise da nekog napao staforda, doberman... Sve se preuveličava i nema druge strane. Nikad nemamo objašnjenje šta je to psa iznerviralo, ispadne da je iz čistog mira nekog napao u šta realno sumnjam. Sa druge strane, mediji često izmišljaju. Kad ponestane informacija iz Farme, pojave se naslovi tipa „Jedanaestogodišnjoj Mariji pas odgrizao ruku...“kad uđeš u tekst vidiš da je to info iz 1890, da je Marija tamo negde a kraja sveta, ali to niko ne čita. Pročitaju samo klik bejt naslov koji posluži za povod za rat na mrežama- izjavljuje Mijailovićeva.
Svakodnevno imamo jezive slučajeve zlostavljanja životinja koji nikada ne dođu do centralnih medija
„Glas Podrinja“ se trudi da bude primer dobre prakse. Često je to borba sa vetrenjačama.
- Koliko god se mi trudili da ukažemo na problem, oni koji jesu problem i koji treba da budu edukovani te tekstove i ne pročitaju, ali se nađu pozvani da komentarišu i smišljaju sve morbidnije načine da poubijaju te pse na ulici. Tragedija je da takvi ljudi postoje, odgajaju i vaspitavaju neku decu- kaže Milica.
Foto: "Glas Podrinja"
Kao veliki problem Milica navodi neobaveštenost građana o brojnim pitanjima, kao i stepen edukovanosti na ovu temu. Smatra da veliki broj njih misli da su psi svojom krivicom na ulici, da su lutalice zato što su tako rođeni, da ne vide da je u pozadini ovog problema glavni krivac zapravo čovek. Veliki broj njih meša pojam vlasničkog i rasnog psa, a o poznavanju ponašanja životinja da i ne govorimo.
-Ljudi generalno, čak i pokušaj psa da se igra sa njima na ulici doživljavaju kao napad, vrište i prave scene.Treba edukovati decu. To jedino ima smisla i nade. Objasniti im da to što tata i deda drže psa na lancu nije normalna pojava, da nije normalno šutirati životinje i hraniti ih korom hleba. Ako ne želiš i nemaš uslove da nešto držiš nemoj da nabavljaš- kategorična je Mijailovićeva koja deo rešenja ovog problema vidi u pooštravanju kazni.
Koliko god se mi trudili da ukažemo na problem, oni koji jesu problem i koji treba da budu edukovani te tekstove i ne pročitaju, ali se nađu pozvani da komentarišu
- Rešenje problema su kazne. Imamo zakon, ali on se ne primenjuje. Možda grešim, ali mislim da konkretno u Šapcu niko nikada nije osuđen zbog zlostavljanja, a da ne spomenem zbog napuštanja životinje. Bilo je mnogo slučajeva da je neko snimljen, da postoje svedoci, ali mislim da to ništa nije do kraja procesuirano. Kada bi neko bio osuđen, a komšija video da je platio kaznu, bilo bi manje ostavljenih pasa. Kada bi se jednom utvrdilo da neko maltretira životinju, da mu bude zabranjeno da nabavi drugu, bilo bi efikasno, ali smo mi svetlosnim godinama daleko od toga-objašnjava Mijailovićeva.
Foto: "Glas Podrinja"
