Prihvatilišta nisu rešenje problema

Prvo i, još uvek jedino, privatno prihvatilište za pse na terioriji Šapca, „Meda“ u Jevremovcu, registrovano je 2017. godine. Kroz prihvatilište je od tada prošlo više stotina pasa, veliki broj njih je udomljen, a, nažalost, mnogima je ono bilo i poslednja stanica. Svakog trenutka tu se nalazi stotinak pasa, a većina njih su u trenutku dolaska bili životno ugroženi.

-Kada imate više od stotinu pasa na jednom mestu problemi su, praktično, neprestani. Azil zahteva dvadesetčetvoročasovno angažovanje. Kada nisam tamo pratim šta se dešava na kamerama. Pored hrane koju moram da nabavim, svaki pas mora da bude vakcinisan, očišćen od parazita, zaštićen od krpelja. Pojedini psi su jako stari, neki invalidni, drugi doneti bolesni, a neminovno je da se i zdravi razbole. Desi se i da se potuku pa da neki bude povređen. Zbog svega toga posete veterinaru gotovo svakodnevne, kaže Aleksandar Stanojlović, vlasnik prihvatilišta „Meda“.

Foto: Privatna arhiva

Iako prihvatilište predstavlja privremeno rešenje za napuštene pse, a azil trajno mnogi ne znaju razliku. Nažalost, ni za mnoge pse ne postoji razlika, jer svoj dom zauvek nikada ne pronađu i iz prihvatilišta nikada ne odu.

-Kada imate registrovano prihvatilište ljudi misle da su vam kapaciteti neograničeni i da ste dužni da zbrinete svakog psa koji se nađe na ulici i neko ga više ne želi. Svakodnevno dobijam mnogo poruka od ljudi koji samo fotografišu negde napuštene, povrđene ili bolesne pse i jave mi da odem po njih. Mnogo gore je što me zovu i vlasnici jer žele da se reše svog psa ili štenaca. Niti mogu, niti želim, da na taj način pomažem neodgovornim vlasnicima. Uvek ću pomoći oko sterilizacije, ali neželjena legla ne preuzimam, kaže Aleksandar.

Kao jedan od novijih primera navodi ljude koji su mu pisali zbog toga što hoće da “reše“ svog jedanaestogodišnjeg azijata, jer je mator i smeta im, ali ne znaju kako, te su ga pitali može li on to da obavi. Neretko ga zovu i iz drugih gradova kako bi preuzeo povređenog ili bolesnog psa, jer ne mogu da nađu nikog drugog.

Prvo i, još uvek jedino, privatno prihvatilište za pse na terioriji Šapca, „Meda“ u Jevremovcu, registrovano je 2017. godine, Foto: Privatna arhiva

Problem koji traje godinama ne može se rešiti preko noći.

-Neophodno je da se napravi popis pasa, da se prvo utvrdi koliko ih ima, a zatim da čipovanje i sterilizacija budu obavezni. Lokalna samouprava mora da se uključi, zbog toga što sterilizacija nije jeftina i mnogi ljudi ne mogu da je obezbede, pogotovu ako imaju više od jednog psa. Treba se boriti protiv kotitelja koji nemaju registrovane odgajivačnice, pse drže u izuzetno nehumanim uslovima i služe im samo da se kote, a kasnije ih teško bolesne izbacuju na ulicu. Takođe, moraju se kažnjavati nesavesni vlasnici, kako oni koji zlostavljaju životinje, tako i oni koji ih izbacuju. Povećanje broja prihvatilišta i kapaciteta u njima nije rešenje problema, ističe Aleksandar.

Neophodno je da se napravi popis pasa, da se prvo utvrdi koliko ih ima, a zatim da čipovanje i sterilizacija budu obavezni

Smatra da bi lokalna samouprava trebala da gleda dugoročno kada je rešavanje problema napuštenih pasa u pitanju, a to nije sklanjanje postojećih sa ulice, već pronalaženje modela da novi ne završavaju na ulici. Kao način za to vidi obezbeđivanje besplatnih sterilizacija, što bi, veruje, bilo jeftinije od plaćanja odšteta od ujeda pasa.

-Prema informacijama koje imam Mol i Senta su rešile problem besplatnim sterilizacijama i obaveznim čipovanjem. Situacija u gradskim i opštinskim prihvatilištima po Srbiji je generalno užasna. Nakon promene rukovodstva stanje u šabačkom prihvatilištu je neuporedivo bolje, ali ipak to nije mesto gde treba da završavaju psi samo zbog toga što su vlasnici nesavesni. Prihvatilišta i azili nisu i ne mogu biti rešenje problema napuštenih pasa, zaključuje Aleksandar.

M.M.