Saveti u potrazi za povoljnim kreditom

Marketing banaka kreditno zaduživanje neretko predstavlja nerealno bajkovito, gotovo kao početak novog, boljeg života. Logika je na drugoj strani dovoljna da znamo kako ovaj korak nije želja, već za mnoge nužnost u rešavanju važnih životnih pitanja. Proces je dug, neizbežno donosi promene i u njemu je najvažnije naći put da se do cilja, odnosno otplate dođe što bezbolnije.

Uzimanje kredita je proces koji počinje odlukom o uzimanju kredita kao odlukom kakva se najčešće donosi samo jednom u životu. Nema nevažnih koraka, beznačajnih detalja i bezopasnih zamki. Savet je zlata vredan, a do važnih nas, iz ugla tražioca kredita, u petom nastavku feljtona “Kako do stana” vodi glavni i odgovorni urednik najznačajnijeg finansijskog portala u Srbiji Dušan Uzelac.

Dušan Uzelac,
foto: Radovan Rosić

- Prvi korak je lična procena koji je nivo žrtve smo spremni da podnesemo zbog krajnjeg cilja, odnosno nekretnine. Potrebno je definisati iznos rate koji je prihvatljiv i ne remeti značajno dosadašnje funkcionisanje finansija. Uvek kažem da je idealan iznos koji na kraju meseca preostane nepotrošen. Znam da mnogima ne ostane ništa ili ni približno dovoljno i tu je suština. Ukoliko je tako, onda rata znači da nečega moramo da se odreknemo, nešto na šta smo navikli više ne možemo sebi da priuštimo, a to ume da pokvari mnogo toga. Suština je u proceni koji nivo komfora smo spremni da damo za stan koji želimo – pojašnjava nam urednik “Kamatice”.

Tri važne cifre u odluci
Kada definišemo pomenuti iznos, tek onda, predlaže Uzelac, odlazimo u filijale banaka. Kako naglašava, u svakom trenutku u glavi moramo imati tri cifre ili tri pitanja.

Rata znači da nečega moramo da se odreknemo, nešto na šta smo navikli više ne možemo sebi da priuštimo, a to ume da pokvari mnogo toga. Suština je u proceni koji nivo komfora smo spremni da damo za stan koji želimo

-Koliko me košta da kupim kredit, a tu govorimo i o potrebnom učešću, troškovima poput: overe ugovora, agencijskih provizija i sl. Reč je o troškovima koji ne pripadaju direktno troškovima kredita, ali pripadaju finansijskoj strani. To neko mora da plati, a to smo mi. Banke će se uvek ograđivati da to nije iznos koji je deo kredita, ali i to je na teret našeg budžeta. Druga cifra je iznos mesečne rate, a treća koliko će to u zbiru iznositi na kraju. To su cifre i pitanja kroz koja ćemo posmatrati matematički ponudu svake banke i koja nas štiti od grube bankarske terminologije kao što su efektivna, minimalna kamatna stopa, jedni, drugi troškovi i sl. U svakoj banci treba insistirati na ovim ciframa i onda procenjivati koja opcija je bolja. Bolja ne znači nužno jeftinija.

Kredit ne dobijamo, već kupujemo
Banku treba posmatrati kao bilo koju prodavnicu, naglašava naš sagovornik. Svaka se trudi da privuče kupca lepim i primamljivim ponudama, međutim...

-Za razliku od kupovine artikala gde imate samo jednu stavku, a to je cena, kod kredita postoje cena i uslovi. Na bilbordima i flajerima su ispisane povoljne ponude, ali dešava se da to nije primenjivo na slučaju pojedinca koga je takva ponuda privukla i to je onda manipulacija ili marketinški trik – kaže Uzelac i dodaje da iako terminološki koristimo reč dobijanje kredita, ona nije istinita i realna.

Foto: Pixabay

-Kredit se kupuje, on se ne dobija. Dobija se nešto što ne moramo da vratimo, a kredit plaćamo i to našim parama, a bankama nam samo unapred daje taj naš novac i na ime tog avansa naplaćuje svoju kamatu. Mi kupujemo kredit i ne postoje, upotrebiću jaku reč, glupa pitanja, jer je često veća želja bake da nam kredit proda, nego naša da ga kupimo.

Neko ko krene u potragu za kreditom mora da zna da ništa ne mora da zna, da se ništa ne podrazumeva da zna i sve ima pravo da pita, ukoliko treba i mnogo puta.

-Proces je, kao takav, psihološki neprijatan. Tražimo novac od nekog drugog, taj drugi odlučuje o našoj sudbini, u ovom slučaju da li ćemo biti vlasnik nekretnine ili ne. Bombarduju nas informacijama za koje ne znate da li su matematičke ili pravne. Ne razumemo i zbog toga se možemo osećati inferiorno. Logično, želimo da što pre okončamo sve. Uvek moramo imati u svesti da se ne podrazumeva da bilo šta znamo ili razumemo, imamo pravo da sve pitamo. Ukoliko prodavac kredita ne ume da nam objasni na razumljiv način, zašto bismo mu poklonili poverenje? – ohrabruje Dušan Uzelac.

Foto: Pixabay

Dve vrste komunikacije sa bankama
U procesu kupovine kredita postoje dve vrste komunikacije. Prva je razgovor sa predstavnikom filijale.

- Preko puta nas je nasmejani prodavac koji pokušava da deluje veselo, prijemčivo. Oni sebe nazivaju savetnicima za stanovništvo, ali to su zapravo prodavci. Pitajte ih za savet kako da obezbedite sredstva bez uzimanja kredita ili da li da odete u konkurentsku banku i videćete da li ćete dobiti odgovor ili će i dalje prodavati svoje. Takođe, oni su prodavci koji ne odlučuju da li ćemo dobiti kredit ili ne – pojašnjava sagovornik dodajući da tek kada izaberemo kredit počinje komunikacija sa pravim bankarima.

-Kada kupimo kredit onda komuniciramo sa pravim bankarima. Njih ne vidimo, već komuniciramo u pisanoj formi. To su kruti, terminološki zahtevni ugovori koje ni prodavci ne razumeju. Kupujemo to što piše na papiru, a prodavac samo ponudu ulepšava. Osoba ispred nas ne odlučuje, već samo skuplja podatke o nama i to prosleđuje na odbor Banke koji odlučuje da li ćemo dobiti dozvolu da kupimo kredit ili ne.

Fiksna ili promenljiva rata?
Uvek postoji opcija sa fiksnom i promenljivom ratom. Nije moguće predvideti finansijske tokove ni u značajno kraćem vremenskom periodu od onog na koji se najčešće kupuje kredite, samim tim ne može da se sa sigurnošću govori koja opcija je bolja, smatra sagovornik.

-Ukoliko je nizak nivo otpornosti na stres, ukoliko je neko pesimista po prirodi i teško se bori sa neizvesnošću, fiksna rata je bolja opcija. Možda platiti više, možda ne, ali će biti miran san i nema dodatnog stresa i potrebe praćenja finansijskih parametara na globalnom nivou i pojedinosti na koje nema uticaja.

Kako navodi Uzelac, neizvesnost donosi euribor (dnevna međubankarska kamatna stopa koju određuje Evropska bankarska federacija i na koju pojedinačno banke ne mogu uticati) i devizno indeksiran kredit.

-Ne znamo da li će dinar i evro oscilirati u korist ili protiv nas i ne znamo kakav će biti euribor. Ukoliko novac zarađujemo u dinarima, najpraktičnije bi bilo da se zadužimo u dinarima, po fiksnoj kamati, jer u dinarima primamo platu i plaćamo ratu, nema preračunavanja u drugu valutu. Ukoliko je plata vezana za evro i onda pad vrednosti dinara ne utiče na platu, možete i evro iznos, ali to su još sitniji detalji o kreditu koji odu u drugi plan.

Kredit kao strogi trener
Uzimanje kredita neizostavno ima reprekusije i na druge segmente svakodnevice, kao i druge krucijalne odluke. Tu je lična finansijska rezerva važna zaštita.

-Ako kupimo stambeni kredit, uz ratu, recimo od 400 evra, radimo na poslu koji ne volimo, kasni plata, direktor je grozan, nestručan i logično imamo želju da promenimo posao, ograničeni smo tim kreditom, prinuđeni da trpimo. Borba protiv te situacije je rezerva od tri do šest rata spremnih negde u slučaju promene životnih puteva koje sada ne možemo da predvidimo, a mogu da dođu. Uz tu rezervu imamo komfor odlučivanja i kredit nas ne ograničava u promeni posla i svega što život donosi.

Iako mnogi zanemaruju dobro promišljanje na temu kredita kao prvi korak u odlučivanju, to je izuzetno važno. Postoji i druga strana procesa otplate kredita.

-Morate poznavati sebe i kako funkcionišete sa novcem. Kod nas se najčešće religiozno uzima kredit. Pomoli se, potpiše u nadi da će sve biti kako treba. Važno je razmisliti na tu temu. Kredit može da značajno poveća nivo stresa, može da unazadi pojedinca, da na loš način utiče na kvalitet života.

Ipak, ima i druga strana. Neretko se dogodi da krediti podstaknu građane da pronađu put do nove, veće zarade. Svi želimo veću zaradu, nosimo to u podsvesti, ali nedostaje motivacije, rizici deluju preveliki. Kredit u tim situacijama kod nekih, ne svih naravno, postaje strogi trener koji vodi napred. Kredit može da podigne na viši nivo. Neko nakon kreditnog zaduženja uspe da promeni struku, radno mesto, otplati kredit i zaradi mnogo više. Važno je upoznati dobro sebe u svim segmentima, a potom zakoračiti u čitav proces – zaključuje glavni i odgovorni urednik portala “Kamatica” Dušan Uzelac.