Svi pogledi uprti u nebo

Naša poljoprivredna proizvodnja iz godine u godinu može biti u jako kritičnom stanju. Dešava se i to da mi ako sada nemamo rod nemamo šta da posejemo sledeće godine. Jako su varjabilni klimatski uslovi. Mislili smo u jednom trenutku i šta će biti sa pšenicom kada su počele visoke temperature u trenutku kada je ona trebala da nalije zrno, ali je uspela da prevaziđe te tople dane, nakon čega je pala kiša koja je doprinela nalivanju zrna. Međutim za prolećne useve kritičan je period da li će uopšte doći do oplodnje i da li će se formirati prinos

Jun bez kapi kiše doneo je dosta problema poljoprivrednim proizvođačima. Žito je jedino dobro rodilo, ali je kukuruz ostao bez vlage kada mu je najpotrebnija, a nije bolje ni soji i suncokretu. Takođe i voće ove godine ima loš prinos, što se može videti i po cenama na pijacama i u marketima.

Kukuruz, soja i suncokret u problemu
-Što se tiče ratarskih kultura, veoma je teška situacija, posebno sada kada su kukuruz, soja, suncokret u fazama kada treba da formiraju regenerativne organe, znači u fazi cvetanja i donošenja ploda. Suša jako utiče na faze razvoja. Kada u pojedinim fazama razvoja ovi prolećni usevi ne dobijaju dovoljno vlage, u jednom trenutku dolazi do stagniranja, tako da biljka ne može da se adekvatno razvije kroz sve faze, odnosno plod koji treba da se formira, kaže Gordana Rehak, savetodavac za ratarstvo Poljoprivredne stručne i savetodavne službe Šabac.

Foto: "Glas Podrinja"

Navodi da su prihranu i druge agrotehničke mere poljoprivrednici dobro uradili, ali da biljka to ne može da iskoristi na pravi način usled nedostatka vlage. Postoji bojazan koliki će uopšte biti prinos kukuruza.

Prinosi će biti dobri samo kod onih koji navodnjavaju, ali je kod nas jako mali procenat takvih parcela

-Što se tiče unošenja đubriva i agrotehnike koju su poljoprivredni proizvođači uradili, to je na zadovoljavajućem nivou, bez obzira na sve poteškoće koje su imali u proleće kada su trebali da pripreme useve i parcele za setvu, pošto je bio kišni period. Tada su ipak uspeli da sve odrade, ali što se tiče prihrane koju su uneli biljka ne može da je usvoji jer nema vlage. Veoma je teška situacija za soju, za kukuruz koji je već počeo da metliči, počeo je da se formira. Da bi došlo do oprašivanja potrebna je i vlaga i temperatura u jednom periodu. Zabrinuti smo i mi i poljoprivredni proizvođači da li će uopšte doći do formiranja klipa, da li će se oploditi neko zrno i koliki će prinos biti. Jedan duži perio nema vlage i zaista se pitam kako kukuruz uspeva da ostane zelen i kako se brani od visokih temperatura, koje utiču na isparavanje vode iz listova, kaže Rehak.

Navodi da će prinosi biti dobri samo kod onih koji navodnjavaju, ali da je kod nas jako mali procenat takvih parcela. Takođe, kaže da će nešto bolje biti i uz Drinu, zbog visokih podzemnih voda i u Posavotamnavi uz reke.

Žao mi je što Ministarstvo uopšte ne doprinosi tome da se formiraju delovi gde će se postaviti pumpe za navodnjavanje. Naša poljoprivredna proizvodnja iz godine u godinu može biti u jako kritičnom stanju. Dešava se i to da mi ako sada nemamo rod nemamo šta da posejemo sledeće godine. Jako su varjabilni klimatski uslovi. Mislili smo u jednom trenutku i šta će biti sa pšenicom kada su počele visoke temperature u trenutku kada je ona trebala da nalije zrno, ali je uspela da prevaziđe te tople dane, nakon čega je pala kiša koja je doprinela nalivanju zrna. Međutim za prolećne useve kritičan je period da li će uopšte doći do oplodnje i da li će se formirati prinos, kaže Gordana Rehak.

Suša i tropske temperature kobne za voće
Voće je takođe u lošoj situaciji. Zbog nepovoljnih vremenskih prilika smanjuje se prinos, kvalitet ploda je znatno lošiji, a postoji mogućnost čak i sušenja čitavog stabla.

-Nedostatak vlage čak može da se nadomesti. Mi u Mačvi imamo dosta pod zasadima voća, zato što je voće skuplje, a ima mogućnost navodnjavanja. Međutim, nedostatak vlage u kombinaciji sa tropskim temperaturama je mnogo veći problem. Skoro sve voćne vrste koje se kod nas gaje izdržavaju temperaturu do 35 stepeni. Sve temperature preko toga dovode do prestanka fizioloških procesa u biljci, biljka biva u stresu i počinje da odbacuje plodove, posebno ako nema mogućnost navodnjavanja. Takođe se dešava da iz plodova pred berbu počinje da se povlači tečnost kako bi biljka preživela, a u plodovima je do 85 odsto vode. Slabiji je i porast mladara i formiranje rodnog potencijala za narednu godinu, kao i skladištenje hranljivih materija u korenov sistem da bi biljka bolje podnela zimu. Tako biljke budu i sklonije izmrzavanju nego inače. Pored toga, direktno sunce stvara ožegotine, kako na listu, tako i na plodu i taj plod više nije za konzum nego samo za preradu, navodi Milorad Jocković, savetodavac za voćarstvo PSSS Šabac.

Koštičavo voće više podnosi nedostatak vlage i više temperature, dok jabučasto traži veću količinu padavina, te da se kod nas uglavnom jabučasto i jagodasto voće navodnjava

Objašnjava da koštičavo voće više podnosi nedostatak vlage i više temperature, dok jabučasto traži veću količinu padavina, te da se kod nas uglavnom jabučasto i jagodasto voće navodnjava. Pomoć su i aminokiseline i zasenjivanje.

-Rešenja su, do nekog, momenta zalivni sistemi, pored toga korišćenje aminokiselina koje služe za stresne situacije i koje potpomažu biljci da to prevaziđe, kao i mreže za zasenu. Protivgradne mreže imaju višestruku ulogu, ne samo da štite od grada nego prave i zasenu od direktnog sunca. Ministarstvo za sve to daje podsticaje, nedostatak je što cenu proizvoda ne može niko da garantuje, jer zavisi od svetskog tržišta i trenutnog tržišta u zemlji, navodi Jocković i dodaje da količina padavina kod nas ostaje, od 400 do 600 milimetara godišnje, ali je loš raspored i sve češće imamo problem sa nevremenom što zajedno stvara velike probleme voćarima koji ni u osiguranje nemaju mnogo poverenja.

Pre zaključenja ovog broja konačno je pala i kiša. Naredni dani će pokazati koliko je pomogla žednim biljkama.

Glas Podrinja/ Milica Miajlović