Ne postoje lake i teške droge

Upoznavanje javnosti o opasnosti ovog problema i suzbijanje kriminala vezanog za drogu su najvažniji ciljevi svih organizacija koje obeležavaju ovaj dan. Na temu narkomanije za Glas Podrinja govori dr Mira Borčić, spec. psihijatrije u Opštoj bolnici Šabac.

dr Mira Borčić, spec. psihijatrije, Foto: Opšta bolnica Šabac

Kako glasi definicija narkomanije, da li je to bolest ili poremećaj?
-Narkomanija spada u bolesti zavisnosti od neke psihoaktivne supstance (PAS), koja uneta u organizam, menja svest ili druge psihičke funkcije. To je hronična, recidivirajuća bolest mozga. Istovremeno, narkomanija predstavlja veliki psihosocijalni fenomen, sa nizom posledica na telesno, psihološko, porodično, socijalno i radno funkcionisanje pacijenta. Uz bolesti zavisnosti često se osim termina „zavisnost“, sreću i termini „zloupotrebe ili štetne upotrebe“.

Foto: "Glas Podrinja"

- Osoba koja nikada tokom života ne dođe u kontakt sa drogom, neće nikada ni postati zavisnik. Za razvoj zavisnosti potrebna je supstanca, a one su nažalost, široko dostupne -


Da li je moguća „kontrolisana“ upotreba narkotika?
-To je termin pod kojim se danas podrazumeva „rekreativna“ upotreba PAS, kada osoba još uvek misli da ima kontrolu nad upotrebom psihoaktivnih supstanci. Supstancu ponovljeno uzima zbog početnog osećaja relaksiranosti, euforije, povećane budnosti, povećanja energije, ali zavisnost još nije razvijena. Iz ove grupe se regrutuju budući zavisnici. Upotreba PAS započinje kao životni stil, svestan izbor, ulazak u nove vršnjačke grupe u koje mami želja za novim i nepoznatim, ali vrlo brzo, brže od očekivanog, upada se u zamku zavisnosti, i tada je za povlačenje već kasno.

Foto: "Glas Podrinja"

Da li je primetno povećanje broja zavisnika i kakva je njihova starosna struktura?
-U trendu je porast kako broja zavisnika, tako i ranijeg ulaženja u sam problem. Danas se starosna granica spušta na period rane adolescencije. Deca već sa 12-13 godina, dolaze u prvi kontakt sa drogama. Niske cene narkotika i velika dostupnost, dovodi do velikog porasta pre svega konzumenata, a posledično i porasta broja zavisnika. Prema nezvaničnim podacima, čak 70 procenata mladih u Srbiji probalo je neku psihoaktivnu supstancu.

Foto: "Glas Podrinja"

Ne započinju svi u mračnom ćošku školskog dvorišta, i nije u pitanju samo populacija adolescenata, sve više ima i „uspešnih konzumenata“, onih koji posežu za drogom u svrhu stimulacije i smirenja, kao pomoć u trci za ostvarivanjem karijere i zarade novca. Osim starosne strukture koja je šarolika, izmenjena je i socijalna struktura zavisnika. Nekada su oni pripadali samo višim socijalnim staležima. Danas ih je sve više iz nižeg i srednjeg socijalnog staleža. Najmlađi registrovan zavisnik u Srbiji imao je samo 12 godina.

Koje supstance se najčešće koriste?
Najviše korišćena psihoaktivna supstanca, kao prvi kontakt sa PAS na našem terenu je kanabis (marihuana) i ekstazi (tzv.“ekseri“), ali sve manje zaostaje i kokain. Zatim, u žudnji za što jačim efektom prelazi se na opijate. Kod najtežih zavisnika u pitanju je zavisnost od heroina.

Foto: "Glas Podrinja"

„Rekreativno“ drogiranje tz. „lakih droga“, samo povremeno, subotom uveče kada se izađe u grad radi boljeg provoda, nikako nije prihvatljivo. Prvenstveno ne postoji podela na lake i teške droge. Svaka psihoaktivna supstanca je štetna po zdravlje. Marihuana kao najčešća „rekreativna droga“ slabi memoriju. Kod osoba koje imaju predispoziciju za pojavu psihoze, može biti glavni okidač psihotične epizode. Ekstazi se takođe smatra „rekreativnom drogom“, ali kao i kanabis i ekstazi narušava kognitivne sposbnosti, može da izove nalete somato-vegetativne anksioznosti do nivoa paničnih napada, da dovede do pojave sumanutih ideja, nasilnog ponašanja. Kokain se takođe smatra „lakom ili rekreativnom drogom“, ali i kratkotrajna, povremena upotreba, može dovesti do kardioloških i cerebrovaskularnih oštećenja.

Deca već sa 12-13 godina, dolaze u prvi kontakt sa drogama

Koliko godina imaju najmlađi pacijenti u šabačkoj bolnici a koliko najstariji?
- Najmlađi pacijnti su u periodu rane adolescencije 14 - 15 godina, uvek ih dovode dežurne ekipe Hitne pomoći ili porodica u stanjima akutne intoksikacije. Najstariji pacijnti su životne dobi oko 60 godina i oni su malobrojniji. To su pacijnti koji su kasnije počeli sa upotrebom psihoaktivnih supstanci i kasnije razvili zavisnost.

Prvenstveno ne postoji podela na lake i teške droge. Svaka psihoaktivna supstanca je štetna po zdravlje

Koji je procenat pacijenata na Odeljenju psihijatrije Opšte bolnice zbog upotrebe narkotika?
- Na Odeljenju psihijatrije OB u Šapcu retko imamo pacijente koji se leče samo zbog problema zavisnosti. Za kontinurano bolničko lečenje ovakvih pacijenta nemamo uslove. U našoj službi postoji ambulantno uvođenje supstitucione terapije i ambulantno praćenje takvih pacijenata. Pacijenti kod kojih postoji neophodnost za bolničkim psihijatrijskim lečenjem upućuju se u specijalizovane ustanove, kao što je Specijalna bolnica za lečenje bolesti zavisnosti „Drajzerova“ u Beogradu. Na našem Odeljenju, na prvom mestu po broju pacijenata koji se leče od bolesti zavisnosti još uvek je zavisnost od alkohola.

Koji su prvi znaci, odnosno šta bi trebalo da alarmira roditelje da posumnjaju da je dete koristilo neku od PAS?
- Najbitnije je da bilo koju promenu u ponašanju deteta ne treba pokušavati pripisati nečem drugom: pubertetu, buntovništvu, letargiji ili prosto „tim godinama“. Svaku promenu u ponašanju deteta, potrebno je dobro analizirati. Ako postoji sumnja na upotrebu neke supstance, uraditi i urin test. Život osobe zavisne od upotrebe PAS, svodi se na jednu jedinu stvar – „kako doći do nove doze“. U toj potrazi neće prezati ni pred jednim sredstvom - lagaće, varati, manipulisati, krasti stvari i novac iz kuće, pribeći i kriminalnim radnjama kada ostali resursi presuše. Zapostavljaju dotadašnje obaveze, odnosi sa porodicom će zahladneti, nivo empatije kod njih pada i neće ih doticati ništa što se oko njih dešava, kao ni posledice koje trpe njihovi najbliži. Potez u kome roditelji najčešće greše, jeste što misle da što više ustupaka i tolerancije učine detetu koje se drogira, ono će shvatiti i urazumiti se, ali neće! To samo dodatno prolongira agoniju. Ne treba čekati da se problem prepozna kada dođe do nivoa zavisnosti, jer lečenje je tada mukotrpno i neizvesno, treba reagovati na prvi kontakt sa psihoaktivnim supstancama!!

Proces lečenja i dostupnost terapeutskih sredstava i metoda kod nas?
- Proces lečenja osim detoksikacije, supstitucione terapije, ostale simptomatske farmakoterapije, zahteva učešće i podršku porodice u lečenju. Bez podrške porodice, uspeh u lečenju se ne može očekivati. Kod narkomanije kao i kod ostalih bolesti zavisnosti, leči se pojedinac, ali i porodica kao sistem.

Značaj prevencije
- Sa prevencijom treba početi od najranijeg školskog uzrasta. Ne podržavati ih u izboru pogrešnih idola. Usmeravati ih na razvoj zdravih životnih stilova. Biti upućen sa kim se druže i provode slobodno vreme. Predočiti im svakodnevno katastrofalne posledice narkomanije i isticati da ne postoje lake i teške droge, bez obzira na široko rasprostranjenu propagandu. I još jednom da ponovim, ne čekati da dođe do razvoja zavisnosti, nego prepoznati prvi kontakt sa psihoaktivnim supstancama i odmah reagovati!