Tamara i Ljilja sa Jovanom i Anitom. Beli gospodin s desne strane, samoinicijativno se pridružio za potrebe slikanja, Foto: "Glas Podrinja"
BUDI PRIJATELj PRIJATELjU
Jovana i Anita od Vranjske
Prema podacima dobijenim od JKP „Stari grad“-Zoohigijena Šabac, na teritoriji grada je oko 1.000 pasa lutalica. Anketa Udruženja za zaštitu pasa „Pravo na život“ pokazala je da čak 94% naših sugrađana želi da se ovaj problem reši, ali nemaju dovoljno informacija. Lokalni mediji sporadično izveštavaju o ovoj temi, tek ako se dogodi neki incident
Ovonedeljna priča je iz prakse. Jedna od onih sa srećnim krajem. Jedna od onih koje pokazuju da kada se kockice slože i svi rade svoj deo posla rešenje može da se nađe.
Sve je počelo prethodnog proleća. Ispred vraštanske škole pojavila su se dva crna šteneta. Dve sestrice „bačene“ u nadi da će ih deca zavoleti i udomiti. To bi bila najbolja verzija opravdanja neodogovornih vlasnika, o drugim motivima sada ne bi teoretisali.
Učenici ih nisu prigrlili, ali su crnke našle utočište ispred „Vumove“ prodavnice. Dobre radnice su ih redovno hranile i menjale vodu. Brinule o njima. Za uzvrat, „Vum“ je dobio jedan od najboljih alarma u istoriji trgovine. Noću, kada meštani utihnu, vrata se zabrave, pored prodavnice nije mogao proći niko nezapažen.
Početkom leta, nesrećnim slučajem, jedna od sestrica je poginula. Ona koje je preživela nije dugo bila usamljena. Redovni obroci i maženje privukli su još jednog „drugara“, za kojeg se na kraju ispostavilo da je „drugarka“ i to plavuša. Radnice „Vuma“ su ih iz šale prozvale Jovana i Anita, po učesnicama jednog rijalitija.
Dobre radnice su ih redovno hranile i menjale vodu. Brinule o njima. Za uzvrat, „Vum“ je dobio jedan od najboljih alarma u istoriji trgovine. Noću, kada meštani utihnu, vrata se zabrave, pored prodavnice nije mogao proći niko nezapažen
Preokret se desio pre nekih mesec i po dana. Šinteri su došli po crnku i plavušu, ili Jovanu i Anitu. Neko od komšija je prijavio da mu smeta lavež u toku noći i „složio priču“ da napadaju prolaznike. Ljubitelji navedenih njuškica bili su tužni i zatečeni. Njima se niko nije žalio, dok su za ponašanje pasa, uglavnom imali pohvalne reči. Oni koji su ih voleli mislili su da je to kraj.
Međutim, nikad ne završavajte priču pre istinskog kraja. Ovo je još jedan od dokaza. Često i kada mislite da je, nije sve izgubljeno. Slučaj je hteo da je baš jedan od aktera ovih naših sedmičnih priča, novinarka „Glasa Podrinja“ i osvedočena zaštitarka M.M. baš iz Vranjske. Plavuša i Crnka su joj se debelo uvukle pod kožu. Nije mogla da se pomiri sa tim da su izgubljene i počela je strpljivo da okreće brojeve telefona. Pronašla ih je u gradskom Prihvatilištu. Žive, ali ne i najsrećnije.
Uz pomoć ljudi iz udruženja „Pravo na život“ krenula je misija spašavanja. Nadležni iz Grada obezbedili su besplatnu vakcinaciju i sterilizaciju kučića. Nakon oporavka, Jovana i Anita su ponovo transportovane do Vranjske. Prvo jedna, a onda je stigla i druga, obe dočekane sa istom radošću.
Dok čitate ovaj tekst Jovana i Anite uživaju na jesenjem suncu ispred „Vuma“. S obzirom da idu neki kišovitiji i hladniji dani, ista ekipa koja ih je vratila kući radi na tome da im obezbedin adekvatne kućice za zimu. Umeju noću da budu bučne, to se sve komšije slažu, ali i tad samo vode njihova pseća posla i rade ono što najbolje znaju: laju. S druge strane, kada bi ostatak sela brinuo o svojim psima na adekvatan način, njih dve tokom noći ne bi imao ko bespotrebno da provocira jer bi svaki pas čuvao samo svoje dvorište. Ali, dok se stvari ne srede, i ljudi ne shvate da je odgovorno vlasništvo nešto što je u interesu ne samo životinja, već i njih samih, molimo sve „ugrožene“ bukom za razumevanje i strpljenje.
