Fotografija kralja Aleksandra Obrenovića iz 1896. godine

Alek­san­dar Obre­no­vić (1876 —1903), bio je sin kra­lja Mi­la­na i kra­lji­ce Na­ta­li­je Obre­no­vić, i po­sled­njivla­dar iz di­na­sti­je Obre­no­vić. Ubi­jen je u Maj­skom pre­vra­tu 29. ma­ja/11. ju­na 1903. go­di­ne.

In­te­re­sant­no je da je on bio pr­vi srp­ski kralj ko­ji je ro­đen u Be­o­gra­du, a ime je do­bio po svom ku­mu ru­skom ca­ru Alek­san­dru II. Bio je je­di­no de­te kra­ljev­skog pa­ra či­ji je brak bio pri­lič­no tur­bu­len­tan i uti­cao je ne sa­mo na mla­dog pre­sto­lo­na­sled­ni­ka, ne­go i na od­no­se u dr­ža­vi.

Na­kon raz­dva­ja­nja kra­lji­ce i kra­lja, 1886. go­di­ne, mla­di pre­sto­lo­na­sled­nik od­la­zi u ino­stran­stvo da ži­vi sa maj­kom. Pre­ma uslo­vi­ma ne­zva­nič­nog raz­vo­da, njih dvo­je su ži­ve­lu u Vis­ba­de­nu u Ne­mač­koj. Ipak, dve go­di­ne ka­sni­je kralj Mi­lan je zah­te­vao da se Alek­san­dar vra­ti kod nje­ga, što je Na­ta­li­ja od­bi­la, ali je dva­na­e­sto­go­di­šnji kra­lje­vić uzet od maj­ke, i po­slat u Sr­bi­ju. Kra­ljev­ski par se zva­nič­no raz­veo 1888. a vla­dar Sr­bi­je je po­čet­kom 1889. go­di­ne iz­ne­na­da pod­neo ostav­ku na me­sto kra­lja i pre­neo kru­nu na si­na. S ob­zi­rom da u tom tre­nut­ku Alek­san­dar ni­je imao ni pu­nih 13 go­di­na, do pu­no­let­stvau nje­go­vo ime je vla­da­lo Na­me­sni­štvo ko­je su či­ni­li: Jo­van Ri­stić, Jo­van Be­li­mar­ko­vić i Ko­sta Pro­tić. Go­di­nu da­na pre zva­nič­nog pu­no­let­stva kralj se pro­gla­sio pu­no­let­nim, 1893. go­di­ne, uki­nuo Na­me­sni­štvo i pre­u­zeo vlast.

Dru­gi dr­žav­ni udar iz­veo je uki­da­njem Usta­va Sr­bi­je iz 1888. i vra­ća­njem na sna­gu usta­va iz 1869. go­di­ne, ma­ja 1894. Svog oca, kra­lja Mi­la­na, po­zvao je 1897. da pre­u­zme po­lo­žaj vr­hov­no­ga ko­man­dan­ta voj­ske. Ono što je obe­le­ži­lo vla­da­vi­nu kra­lja Alek­san­dra je brak sa dvor­skom da­mom kra­lji­ce Na­ta­li­je. Ova ve­za je na­i­šla na op­šte neo­do­bra­va­nje, a ne­za­do­volj­stvo nje­go­vom vla­da­vi­nom i kra­lji­com Dra­gom do­ve­lo je do ofi­cir­ske za­ve­re i Maj­skog pre­vra­ta, u ko­me su ubi­je­ni kralj i kra­lji­ca.

Me­đu­op­štin­ski is­tor­ij­ski ar­hiv u Šap­cu po­se­du­je fo­to­gra­fi­ju kra­lja Alek­san­dra Obre­no­vi­ća iz 1896. go­di­ne ko­ja je na­sta­la u fo­to­stu­di­ju u Bi­ja­ri­cu. Mla­di kralj je to­kom 1895. go­di­ne bo­ra­vio u Bi­ja­ri­cu kod maj­ke gde je i upo­znao svo­ju bu­du­ću su­pru­gu Dra­gu Ma­šin i pret­po­sta­vlja se da je ta­da za­po­če­la nji­ho­va ve­za za ko­ju su svi ve­ro­va­li da će bi­ti sa­mo avan­tu­ra.

M.Ž.B.

Ia­ko je vla­da­vi­nu po­sled­njeg kra­lja iz lo­ze Obre­no­vić te­ško opi­sa­ti u ne­ko­li­ko re­če­ni­ca, ovaj pe­ri­od srp­ske isto­ri­je obe­le­ži­le su unu­tra­šnje ne­su­gla­si­ce, raz­mi­ri­ce, če­ste pro­me­ne vla­da i pri­bli­ža­va­nje Ru­si­ji.