Mara LUKIĆ-JELESIĆ (Obilićevo, 1885 – Šabac, 1979)

Slikarka, likovni pedagog. ZavršilaSrpsku slikarsku školu Riste Vukanovića u Beogradu. Učestvuje na Drugoj jugoslovenskoj izložbi u Sofiji (1906), potom odlazi u Minhen na usavršavanje, (1908), a zatim na studijsko putovanje u Pariz (1925). U Šabac dolazi kao nastavnica slikanja.

U Višoj ženskoj školi sa pauzama predaje (1905–1914), a potom u Šabačkoj gimnaziji. Od 1910. do 1914, zajedno sa bratom vajarom Živojinom Lukićem, boravi u ateljeu Koste Miličevića u Beogradu, u kružoku najprogresivnijih mladih umetnika tog vremena. Od 1948. trajno je nastanjena u Šapcu. Član ULUS-a, LADE, jedan je od osnivača Oktobarskog salona u Šapcu (1954) i počasni član ULSŠ-a. U svom stvaralaštvu prošla od ekspresionizma do realističkog slikarstva akademskog crteža i jasne forme. Izražavala se kroz ulja, akvarel, crtež, pastel. Tematski se opredeljivala najviše za portret, potom mrtve prirode i pejzaže. Najveći broj njenih dela čuva se u Narodnom muzeju u Šapcu.

Prikazani autoportet spada u njena najbolja ostvarenja i jasno pokazuje samosvesnu, savremenu mladu intelektualku i umetnicu. Lepota inkarnata, dubina pogleda, zagonetan blag osmeh i razigrana kosa na gotovo monohronoj pozadini, čine ovo ostvarenjem zrelim i u duhu vremena nastalim malim remek delom.

Tatjana Marković
muzejski savetnik

„Blago prošlosti“: Projekat ostvaren uz podršku Grada Šapca. Stavovi izneti u podržanim medijskim projektima, nužno ne izražavaju stavove organa koji su dodelili sredstva.