Stana Milanović (oko 1937) ulje na platnu

Ha­ki­ja KU­LE­NO­VIĆ (Bo­san­ski Pe­tro­vac, 1905 – Sa­ra­je­vo, 1987) bio je aka­dem­ski sli­kar, pot­pred­sed­nik Sa­ve­za li­kov­nih pe­da­go­ga Ju­go­sla­vi­je, pro­fe­sor Vi­še pe­da­go­ške ško­le u Sa­ra­je­vu. Na­kon uče­nja sli­kar­sta­va u Be­o­gra­du u ate­ljeu Jo­va­na Bi­je­li­ća (1923–24) i za­vr­še­ne Umet­nič­ke ško­le (1928), od­la­zi na usa­vr­ša­va­nje u Pa­riz (1928–29), a po­tom u Šap­cu pre­da­je cr­ta­nje i le­po pi­sa­nje, is­pr­va u Ša­bač­koj gim­na­zi­ji, a po­tom u Pod­rinj­skoj uči­telj­skoj ško­li (1930–41).

Na­kon ra­ta u Sa­ra­je­vu se ba­vi li­kov­nom pe­da­go­gi­jom, u sli­kar­stvu so­ci­jal­nim te­ma­ma, bo­san­skim i me­di­te­ran­skim am­bi­jen­tom i pej­za­ži­ma, ve­du­ta­ma Sa­ra­je­va i Po­či­te­lja, po­vre­me­no por­tret­nim sli­kar­stvom. Je­dan od naj­na­čaj­ni­jih nje­go­vih por­tre­ta sva­ka­ko je ce­lo­fi­gu­ral­ni por­tret Sta­ne Mi­la­no­vić, ve­li­ke do­bro­tvor­ke, ro­do­na­čel­ni­ce ško­lo­va­nja žen­ske de­ce u Šap­cu, ko­ja je ne­se­bič­no ce­lo­kup­ni svoj i ime­tak svog bra­ta, za­ve­šta­la upra­vo u tu svr­hu. Za­hva­lju­ju­ći tim sred­stvi­ma, po­čet­kom 20. ve­ka osni­va se pr­va Žen­ska ško­la u Šap­cu, a tri­de­se­tih go­di­na po­di­že zgra­da in­ter­na­ta Uči­telj­ske ško­le u ko­joj da­nas obi­ta­va Eko­nom­ska ško­la, od pre ne­ko­li­ko go­di­na (2018), na­zva­na nje­nim ime­nom.

U znak za­hval­no­sti na pro­če­lju zgra­de sto­ji nat­pis ko­ji go­vo­ri o ne­se­bič­no­sti Sta­ne Mi­la­no­vić, ali nas i pod­se­ća da je raz­u­me­va­nje zna­ča­ja ško­lo­va­nja, sti­ca­nja zna­nja i raz­voj du­ha, ne­mer­ljiv do­pri­nos sve­op­štem na­pret­ku dru­štva, u ko­jem že­ne od po­čet­ka dva­de­se­tog ve­ka za­u­zi­ma­ju sve zna­čaj­ni­je me­sto.
Sli­ka je na­sta­la oko 1937. i is­pr­va se na­la­zi­la, za­jed­no sa Ča­li­će­vim Ve­li­ka­ni­ma Pod­ri­nja, u sve­ča­noj sa­li In­ter­na­ta Uči­telj­ske ško­le.

Pre ne­ko­li­ko go­di­na iz­vr­še­na je kon­zer­va­ci­ja sli­ke i ras­ko­šnog ra­ma, te se sa­da u svo­joj pu­noj le­po­ti na­la­zi iz­lo­že­na na stal­noj po­stav­ci mu­ze­ja.

Tatjana Marković
muzejski savetnik

„Blago prošlosti“: Projekat ostvaren uz podršku Grada Šapca. Stavovi izneti u podržanim medijskim projektima, nužno ne izražavaju stavove organa koji su dodelili sredstava.