Stana Milanović svetlost dobročinstva

Druga polovina XIX stoleća, godina 1867, šabačkom gradu donela je ključeve dugo očekivane slobode, a porodici imućnog trgovca Ostoje Filipovića poseban dar, ženskog potomka, Stanu. Iako pisana istorija nije zabeležila detalje iz života mlade Šapčanke ostavila joj je epitet dobrotvorke. U vreme kada je obrazovanje bilo privilegija u Kraljevini Srbiji, Stana svoj imetak daruje za opismenjavanje ženske dece. Iza prvih osnovnih škola namenjenih devojčicama, osnovanih sredinom XIX veka, nije stajala država, već retki predstavnici tadašnje građanske elite. Ipak, pojam obrazovanja znatno se razlikovao od savremenih poimanja. Školovana devojka je bila pismena (znala da čita i piše), poznaje strani jezik, ples, crtanje, ručni rad i osnove istorije i zemljopisa, što je predstavljalo retkost i ideal novog građanskog društva. Stana Filipović, udajom za trgovca Mijata stiče prezime Milanović, ali ne i formalno obrazovanje. No, to nije uticalo na njenu svest o značaju školovanja i sticanja znanja.

Integralni tekst Staninog testamenta
„Znajući da svaki, ko se rodi, mora umreti, i želeći da moje imanje posle moje smrti upotrebi se na dobrotvorne celji, što je i želja mog jedinog brata Stanka Ostojića bivšeg trgovca bila, od koga sam to imanje i nasledila, ja hoću da učinim poslednju naredbu o upotrebi toga imanja moga, pa prizvavši potrebne svedoke i pisca testamenta, ovde izjavljujem i zapisujem da je moja poslednja volja, da posle moje smrti imanje ovako upotrebi se kao što ću ovde zapisati.
Ja imam kuću i plac u Šapcu do Stane Ostojićke, Sime Trojanovića i ulice, magacin u Šapcu kraj Save i zemlju u Belotiću, koju je moj brat kupio kao imanje braće Gligorića, i dve hiljade dukata, koje je moj brat mome mužu dao u radnju, kao i četiri stotine dukata, koje je moj brat dao mome mužu za miraz.
Sve to imanje, osim ranije prodatih zemalja Josifoviću, hoću da do svoje smrti uživa moj muž Mijat, a čim ja i moj muž umremo, hoću da to imanje upotrebi se na zidanje jedne Više ženske škole u Šapcu, koja će imati natpis: Zadužbina Stanka Ostojića iz Šapca i njegove sestre Stane, supruge Mijata Milanovića, trgovca iz Šapca”.

Postoje navodi da nije poznavala veštinu čitanja i pisanja i da je to bio jedan od motiva da budućim naraštajima šabačkih devojaka obezbedi tu privilegiju. Shvatajući važnost školovanja testamentom u junu 1891. godine, svoju pokretnu i nepokretnu imovinu u Šapcu i mačvanskom selu Belotiću, zaveštala je “na više vaspitanje i školovanje ženskog podmlatka”. Ubrzo nakon ispunjenja želje tog leta na Preobraženje Gospodnje, preminula je u 24. godini. Prema podacima iz lokalne štampe, vrednost zadužbine procenjena je na tadašnjih 100.000 dinara.

Ime dobrotvorke dugovečnije od samog života
Školske 1904/1905. godine doneta je odluka da u Šapcu sa radom počne Viša ženska škola. Na dan 19. avgusta 1905. godine, kuća Milanovita u Ulici kralja Aleksandra, adaptirana je, a na fasadi postavljena je mermerna ploča sa natpisom: „Srpska kraljevska Viša ženska škola. Zadužbina Stanka Ostojića i njegove sestre Stane, supruge Mijata Milanovića iz Šapca.“

Foto: "Glas Podrinja"

Škola je bila otvorena sve do Prvog svetskog rata, kada su grad, kao i škola pretrpeli značajna razaranja. Šabac nakon toga nema žesku školu sve do 1925. godine kada je otvorena Podrinska učiteljska škola. Prema Zakonu o učiteljskim školama iz 1929. bilo je neophodno da Šabac ima i internat. Zbog nedostatka sredstava uključen je Fond Stane Milanović. Plac za izgradnju obezbedila je tadašnja opština na nekadašnjem Topuzovića imanju, a novac je bio iz pomenutog fonda. Izgradnja je počela u jesen 1933, a završena u leto 1934. godine.

Novo dvospratno zdanje, sa uvučenim centralnim delom, imalo je u suterenu kuhinju, magacin namirnica, perionicu, peglernicu i prostor za uređaje centralnog grejanja. U visokom prizemlju nalazila se prostrana trpezarija, ambulanta, lekarska ordinacija, kancelarije uprave i magacini. Na prvom spratu bile su muške spavaonice i učionice, a na drugom, po istom rasporedu, devojačke. (Branko Šašić, Znameniti Šačani i Podrinci, Šabac 1998. i Šabac u prošlosti)

Foto: "Glas Podrinja"

Na zadužbini postavljena je ploča sa natpisom „Zadužbina Stane Milanović“. Nakon Drugog svetskog rata (1947.) zgrada internata postaje današnja Ekonomska škola, koja od 2017. godine nosi ime po svojoj pokroviteljki. U njenoj zadužbini i danas školuju se mladi, ne samo devojke kako je bila njena prvobitna želja. U holu škole nalazi se kopija protreta i testamenta.

O ličnosti Stane Milanović znamo na osnovu njenih dela, a zahvaljujući slikaru Hakiji Kulenoviću sačuvan je jedini postojeći sačuvani portret šabačke dobrotvorke. Reč je o ulju na paltnu, velikog formata, a delo je nastalo oko 1937. godine i nedavno je restaurirano, a original se čuva u Narodnom muzeju u Šapcu. Nedaleko od škole je i Ulica Stane Milanović, stambena zgrada na kojoj je oslikan mural posvećen poznatoj Šačanki.

Nasleđe Stane Milanović i danas živi i podseća na značaj doboričinstva, zajedništva, obrazovanja i vere da su mladi budućnost svakog društva.

M.Ž.B.

„Blago prošlosti u očima savremenika“: Projekat ostvaren uz podršku Grada Šapca. Stavovi izneti u podržanim medijskim projektima, nužno ne izražavaju stavove organa koji su dodelili sredstva.