Znamenite srpske majke

„Tata, zašto meni niste dali ime Milunka?“, bila je rečenica koja je navela umetnika Đorđa Zečevića da promišlja o znamenitim srpskim majkama. Pre osam godina emotivni razgovor sa ćerkom naveo je šabačkog vajara da analizira svoje detinjstvo, ulogu majke u životu svakog čoveka. Veruje da majke nisu samo one koje donose život, već i one koje ga čuvaju, oblikuju i štite.

Foto: "Glas Podrinja"

-Smatram da postavka prevazilazi lokalne okvire i da može biti izlagana u regionu. Ona je nastala usled dugogodišnjeg razmišljanja, umetničkog i vajarskog rada, posvećenosti -istakla je istoričarka umetnosti Sonja Petrović Jagić.

-Jednog dana sam zapazio svoju ćerku kako sa velikom pažnjom na televiziji prati emisiju o Milunki Savić. Po završetku pogledala me, drhtavog glasa, suznih očiju i upitala: „Tata, zašto meni niste dali ime Milunka?“. Te njene emocije i dečja potreba da se identifikuje sa ličnošću kao što je Milunka, navele su me da se zapitam ko su moji uzori i na kojim vrednostima sam odrastao – priseća se umetnik detinjstva i emocija.

Đorđe Zečević je rođen 1976. godine u Šapcu. Nakon završene gimnazije 1995. godine upisuje Akademiju umetnosti u Novom Sadu u klasi profesora Nikole Koke Jankovića, a diplomira u klasi Gordane Kaljalović Odanović 1999. godine, tom prilikom dobija Nagradu Akademije za vajarstvo. Od tada, svoj rad publici prezentuje na više samostalnih i više od 30 kolektivnih izložbi. Učesnik je više kolonija i ima više izvedenih radova u javnom prostoru- skulpturu Vir - Aneks biblioteke šabačke, monumentalne murale posvećene Dragi Ljočić i Stani Milanović, spomen ploče . Dobitnik je nagrade Igor Belohlavek Šabačkog muzeja kao i nagrade za crtež galerije Kulturnog centra Šabac. Od 1999. godine radi u Školi primenjenih umetnosti u Šapcu na predmetima vajanje, praktičan rad. Živi i radi u Šapcu.

Foto: "Glas Podrinja"

-Tražeći odgovore na to pitanje došao sam i do samog izvora. Majke. U prvoj kapi majčinog mleka je sadržan beskraj ljubavi, dobrote i nežnosti. Majka je sve. Ona je stub, temelj, oslonac, izvor dobrote, znanja, podrške. Iako često krhke građe, nežne, često mogu da podnesu više od muškaraca. Ovo su samo neki od razloga za nastanak dela, a kasnije i izložbe.

-Polazeći od ideje da majka nije samo ona koja ima svoju decu, već i vlastiti narod i smatra ga svojim, neguje ga, voli, brani i podiže, akademski vajar Đorđe Zečević koncipira bogatu i intrigantnu postavku reljefa izlivenih u gipsu, oplemenjenih patinom i povezanih temom „Znamenite srpske majke“. Vešto i znlački, veoma uspešno je objedinio narodno-istorijsko poimanje prošlosti, lično stvaralaštvo i arhetip majke u jedinstvenu, monumentalnu, edukativnu i visoko umetničko-estetsku celinu – pojanila je istoričarka umetnosti Ivanka Trifunović.

Zečević je ovekovečio portrete majki važnih u istoriji Srbije, ali ne samo bioloških majki, već i majki naroda i nacije, onih koji su kroz svoje delo ovenčano majčinskim osobinama bile čuvarke, negovateljice, braniteljke porodice, ali i države.

Foto: "Glas Podrinja"

One su negovale ne samo decu, već i jezik, pamćenje i ideju zajedništva. Bile su stubovi porodica, ali i čuvarice naroda, kulture i slobode. Njihova snaga nije dolazila iz položaja, već iz odgovornosti koju su same preuzele, svesne da bez majčinske brige nijedna zajednica ne opstaje.

Ovo je omaž svim majkama, svim onim osobinama koje majke kao uzvišena bića poseduju i koja su deo bića svakoga od nas. Ovekovečio sam sve ličnosti koje su imale majčinski odnos u burnoj istoriji našeg naroda. Svaka od njih je primer ljubavi i požrtvovanosti prema narodu

-Ovo je omaž svim majkama, svim onim osobinama koje majke kao uzvišena bića poseduju i koja su deo bića svakoga od nas. Ovekovečio sam sve ličnosti koje su imale majčinski odnos u burnoj istoriji našeg naroda. Svaka od njih je primer ljubavi i požrtvovanosti prema narodu. Neke su sačuvale narod od potpune propasti, od Jelene Anžujske do Dijane Budisavljević, druge su toliko volele narod da su mu sve praštale kao Milunka Savić ili doktorka Draga Ljočić. Imale su mnogo prilika da odu, ali su ostale. Zajedničko za sve žene je Hristolikost, spremnost za žrtvu i spremnost da interese drugih stave iznad svojih - rekao je vajar Đorđe Zečević i dodao da je postavka u KC podsetnik na možda neke zaboravljene znamenite majke i žene. Želi da postavka bude poziv na poštovanje, ljubav i zahvalnost.

Izložba “Znamenite srpske majke” dostupna je za javnost u Kulturnom centru do 30. maja.

M.Ž.B.

„Blago prošlosti u očima savremenika“: Projekat ostvaren uz podršku Grada Šapca. Stavovi izneti u podržanim medijskim projektima, nužno ne izražavaju stavove organa koji su dodelili sredstva.