Profesor pesničkog srca
Markova umetnost
Dvadesetsedmogodišnji Marko Momirović iz Svileuve za sebe kaže da se svakodnevno bavi stvaralaštvom. Pre nekoliko godina, još kao đak Poljoprivredne škole u Šapcu i stanar Doma učenika, napisao je i izdao prvu zbirku pesama pod nazivom “Najtamnije pred svitanje“.
- Naziv zbirke je jedan dobar moto u životu i nosi jaku poruku, a to je da kada ti je najteže kažeš sebi da je ostalo još ono brdašce koje treba preći, pa posle ideš nizbrdo. Kada je najgore, tada treba da se raduješ jer nema ništa više gore, već će doći bolje, a kada ti bude previše dobro onda tuguj jer će sigurno doći gore. Prva zbirka sadrži 39 pesama. Ima u njoj ljubavne poezije, ima životne, mada ljubav je život tako da možemo reći da su to sve životne pesme. Gotovo da imam pripremljene pesme i za drugu, ali nedostaje tu jedan deo mene u ovim godinama - kaže Marko i dodaje da bi i druga zbirka bila odavno objavljena, ali mu nedostaje mesec dana bez drugih obaveza kako bi se potpuno prepustio stihovima za koje veruje da bi sada bili još kvalitetniji.
- Onaj ko ne pati, teško da može da piše poeziju. Čovek kada je tužan piše najlepše stihove. Svaku pesmu sam napisao u dahu i svaka ima u sebi poruku. Uvek je najlakše napisati prvu knjigu, a posle ide sve teže jer iscrpiš to što imaš iz sebe, što si dao iz srca, pa je zato druga knjiga već zanatska priča za koju ti treba samo vreme. Čovek što je stariji i zreliji koristi drugačiju formulaciju, temu, fond reči, drugačiju poruku i možda su te pesme zanimljivije za neku analizu nego one koje u mladalačkom dobu dolaze iz srca- smatra pesnik. Međutim, za njega nit stvaralaštva nije prekinuta.
- Stvaralaštvo samo menja oblik. Profesor sam u Srednjoj školi u Koceljevi i to je neka vrsta stvaralaštva. Obrazujete mlade ljude, utičete na njihovo oblikovanje, sve češće morate da budete umetnici da bi ste decu naučili nešto jer je prevaziđen metod nastave da kažete učeniku da treba nešto da nauči. Danas moraš da se posvetiš tom poslu, da animiraš decu. Stalno im pričam da je obrazovanje njihov posao i da moraju da rade, da dolaze u školu kao što i ja dolazim na posao - objašnjava profesor pesničkog srca.
Malo u šali, a više u zbilji poručuje da se pisanje stihova odlično slaže sa biznisom njegove porodice, proizvodnjom rakije pod imenom “Vojvoda“.
- Registrovani smo 2005. godine. To nam je porodičan posao. Proizvodimo šljivu, kajsiju, medovaču, a odnedavno i dunju. Sve voće koristimo iz svojih voćnjaka i na godišnjem nivou proizvedemo 3-4 hiljade litara šljive, oko hiljadu litara kajsije- priča Marko za koga je stvaralaštvo energija koju možete pretakati u drugi oblik, pa tako, kaže ono može biti pretočeno u flašu ili u stih.
- Naziv zbirke je jedan dobar moto u životu i nosi jaku poruku, a to je da kada ti je najteže kažeš sebi da je ostalo još ono brdašce koje treba preći, pa posle ideš nizbrdo. Kada je najgore, tada treba da se raduješ jer nema ništa više gore, već će doći bolje, a kada ti bude previše dobro onda tuguj jer će sigurno doći gore. Prva zbirka sadrži 39 pesama. Ima u njoj ljubavne poezije, ima životne, mada ljubav je život tako da možemo reći da su to sve životne pesme. Gotovo da imam pripremljene pesme i za drugu, ali nedostaje tu jedan deo mene u ovim godinama - kaže Marko i dodaje da bi i druga zbirka bila odavno objavljena, ali mu nedostaje mesec dana bez drugih obaveza kako bi se potpuno prepustio stihovima za koje veruje da bi sada bili još kvalitetniji.
- Onaj ko ne pati, teško da može da piše poeziju. Čovek kada je tužan piše najlepše stihove. Svaku pesmu sam napisao u dahu i svaka ima u sebi poruku. Uvek je najlakše napisati prvu knjigu, a posle ide sve teže jer iscrpiš to što imaš iz sebe, što si dao iz srca, pa je zato druga knjiga već zanatska priča za koju ti treba samo vreme. Čovek što je stariji i zreliji koristi drugačiju formulaciju, temu, fond reči, drugačiju poruku i možda su te pesme zanimljivije za neku analizu nego one koje u mladalačkom dobu dolaze iz srca- smatra pesnik. Međutim, za njega nit stvaralaštva nije prekinuta.
- Stvaralaštvo samo menja oblik. Profesor sam u Srednjoj školi u Koceljevi i to je neka vrsta stvaralaštva. Obrazujete mlade ljude, utičete na njihovo oblikovanje, sve češće morate da budete umetnici da bi ste decu naučili nešto jer je prevaziđen metod nastave da kažete učeniku da treba nešto da nauči. Danas moraš da se posvetiš tom poslu, da animiraš decu. Stalno im pričam da je obrazovanje njihov posao i da moraju da rade, da dolaze u školu kao što i ja dolazim na posao - objašnjava profesor pesničkog srca.
Malo u šali, a više u zbilji poručuje da se pisanje stihova odlično slaže sa biznisom njegove porodice, proizvodnjom rakije pod imenom “Vojvoda“.
- Registrovani smo 2005. godine. To nam je porodičan posao. Proizvodimo šljivu, kajsiju, medovaču, a odnedavno i dunju. Sve voće koristimo iz svojih voćnjaka i na godišnjem nivou proizvedemo 3-4 hiljade litara šljive, oko hiljadu litara kajsije- priča Marko za koga je stvaralaštvo energija koju možete pretakati u drugi oblik, pa tako, kaže ono može biti pretočeno u flašu ili u stih.
V. Bošković
Najnoviji broj
18. april 2024.
