Berza

  • aero 828 ▲ 0,36%
  • dinnpb 4.350 ▲ 6,10%
  • enhl 652 ▼ -5,51%
  • gmon 2.100 ▼ -2,33%
  • jesv 6.290 ▼ -0,16%
  • kmbn 3.222 ▲ 0,44%
  • kmbnpb 1.300 ▼ -2,99%
  • mtlc 1.908 ▼ -0,68%
  • niis 682 ⚫ 0,00%
  • rmks 3.400 ⚫ 0,00%
  • rso15122 113,80 ▲ 1,97%
  • rso16142 113,45 ▲ 3,27%
  • rso17166 103,36 ▲ 0,56%
  • rso19186 109,02 ▲ 4,04%
  • svrl 515 ▲ 0,98%
  • tgas 12.305 ▼ -0,04%
  • vbse 1.901 ▲ 2,09%
  • vtsr 1.000 ▼ -31,46%
(4. maj 2017.)
KRIVINA U OGLEDALU

Ne Vulinaj

Jocu iz Karađorđeve svi znaju kao velikog modernog revolucionara. Antikomunista od glave do pete, ali rekli bi i čovek za koga važi da je uvek antiprotivan. Nema demonstracija od 1991. godine na kojima nije učestvovao.
I to ne učestvovao, već bio u prvom redu. Podmetao je svoja leđa da bi spasio svoje kolege sa mnogih protesta i često dobijao pendrek koji je bio namenjen nekom drugom. Tako je bilo i 5. oktobra 2000. godine. Bio je ispred Skupštine i ovoga puta spreman da po svaku cenu osvoji to zdanje za razliku od 9. marta kada je poslušao Vuka Draškovića i nije ušao u parlament. Dan-danas se seća kako je pokojni Giška stajao na vratima i uspeo da izdrži pod naletima demonstranata. Čekao je od Vuka mig, ali njega nije bilo.
Joca je, tako, među prvima uspeo da uđe u Skupštinu devet godina kasnije. I samo je ušao. Bila je to nagrada za sve godine bezuspešne borbe protiv režima Slobodana Miloševića. Bogu hvala, u ovoj zemlji uvek ima protiv koga da se demonstrira, ali malo onih za koje da se glasa. I sada je neko kome je demokratija na srcu, ali nekako mu razum kaže da nije još vreme.
- Nema te nešto, Joco, na protestima u Beogradu – upita ga drugar iz generacije Stevan.
- Dobro je da tebe ima, vidim redovan si – spremno mu odgovori glavni lik naše priče.
Stevan odmah ukapira da ne treba da se zeza na ovaj način sa njim. Na istoj su strani sve ove godine i podjednako ih nervira sve ovo što se događa.
- Biće prilike, Joco, nismo mi za staro gvožđe – reče drug Joci, a ovaj prihvati i naruči turu pića u bašti ispred koje su se našli.
Zapričali se, a o čemu bi drugo nego o protestima, kako domaćim, tako i onim u Makedoniji.
- Nego, vide li ti onog Vulina? Hoće da hapsi sve one koji su petog oktobra ušli u Skupštinu, a i mi smo bili tamo – napomenu Steva.
Joca ne trepnu, popi gutljaj hladnog točenog piva.
- Ne Vulinaj, Stevane, leba ti. Taj nije sposoban pertle da veže sam, a kamoli da se bavi bilo kakvim javnim poslom. Pa, naravno da hoće da hapsi kada je tog dana izgubio vlast. Povampirile su se aveti prošlosti i sve nariču poslednjih meseci – spreman poput zapete puške sipa Joca.
- Imaš pravo, druže moj. Raduje me što će jednom u toj svojoj opijenosti tako da zglajznu, da će toliko da ih boli da im na pamet neće pasti da zezaju narod na način na koji to sada rade – produži Stevan.
Joca mu doda da ne može da prežali što dan posle petog oktobra Srbija ne vide i šesti, što ne bi lustracije, što se takvi poput Vulina ponovo nađoše na vlasti krijući se iza politike nekoga ko je hteo da strelja 100 Muslimana za jednog Srbina, a sada glumi evropejca, itd.
- Nadam se da više nikada slobodu nećemo morati da branimo na ulici, Ali, ako bude trebalo, svi Vulini ovoga sveta neće moći da spreče narodnu volju, a tada ćemo mi da aktiviramo naše pištaljke – nazdravi Joca svom drugu.

Najnoviji broj

19. septembar 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa