INTENZITET PROLEĆNOG UMORA ZAVISI OD ZIMSKOG NAČINA ŽIVOTA
Na promene temperature reaguju i zdravi
Zdravu ishranu i fizičku aktivnost nam svi lekari preporučuju kao recept za dugovečnost. Isti je slučaj i sa pojavama simptoma hroničnog umora
Prolećni umor, kao posledica disbalansa hormona koji se pojačano stvaraju zbog promene godišnjeg doba, pojava je koja skoro svakog čoveka muči. Pogađa podjednako i stare i mlade, kao i zdrave i hronične bolesnike. Intenzitet zavisi od načina života koji smo vodili u toku zime.
Tokom zimskih meseci, telo se brani od niske temperature i nedostatka sunčeve svetlosti podešavajući nivo metabolizma i hormona. Kada je temperatura niska, dolazi do povećanja arterijskog pritiska. Pojačano se luči hormon sna – melatonin, a kada je vreme tolije dešava se obrnut proces – pritisak pada, a pojačano se luči hormon sreće – serotonin. Proces prelaženja iz jedne u drugu fazu svima teško pada. Zahvaljujući klimatskim promenama, gde iz umereno kontinentalne klime prelazimo u kontinentalnu, treba nam više vremena da se naviknemo na duga leta i zime, a kratke i promenljive jeseni i proleća.
Simptomi prolećnog umora su malaksalost, glavobolja, promene raspoloženja, pad imuniteta, gubitak apetita, nemiran san, anksioznost, gubitak životne energije, oscilacije arterijskog pritiska i izražen umor. U ovim situacijama ključno je smanjiti nivo stresa i povećati nivo unutrašnje energije. Koliko su naši sugrađani podložni reakcijama na ove promene reći će za “Glas Podrinja” PR Službe Hitne pomoći u Šapcu, doktorka Ivana Kosanić.
-Što se tiče službe Hitne pomoći, imamo povećan broj intervencija. Pre svega se javljaju hronični bolesnici na koje naročito negativno utiču ove promene. Naročito kardiološki pacijenti, osobe koje se leče od visokog krvnog pritiska, ljudi koji se leče od opservativnih bolesti pluća, kao i oni sa reumatoidnim bolestima koji svakako uvek odreaguju kada su u pitnju promene vremena. Ono što je interesantno je da nam se javlja i zdrava populacija koja se inače ne leči ni od kakvih hroničnih bolesti, sa najčešćim simptomima u vidu osećaja malaksalosti, vrtoglavice, glavobolje, umora i pospanosti - ističe Ivana.
Zdravu ishranu i fizičku aktivnost nam svi lekari preporučuju kao recept za dugovečnost. Isti je slučaj i sa pojavama simptoma hroničnog umora.
-Ono što bih svima preporučila je da pre svega vode računa o svojoj ishrani, dakle, da povećaju unos voća i povrća, kao i unos tečnosti naročito na višim temperaturama. Kada kažemo “tečnost” podrazumeva se da to treba da bude čista voda ili ceđeni multivitaminski sokovi. Poseban savet za hronične bolesnike je da se pridržavaju saveta svojih lekara i da redovno koriste terapiju. Potrebno je i izbegavati boravak na suncu kada su više temperature u pitanju, posebno u periodu između 11 časova pre podne do 17 časova po podne i biti posebno oprezan u saobraćaju jer kada su visoke temperature, koncentracija je manja - navodi Ivana.
Služba Hitne pomoći ima i povećan broj intervencija kada su u pitanju psihijatrijski bolesnici koji takođe jako loše reaguju na promene vremena. Kod njih se to manifestuje pogoršanjem osnovne bolesti, njihovog zdravstvenog stanja u zavisnosti od dijagnoze. Ovo će nam potvrditi i izjava naše sugrađanke koja se leči od depresije, anksioznosti i hipertenzije.
Bavim se poslom koji zahteva konstantnu komunikaciju sa ljudima i dobro raspoloženje. Vreme, mislim da nikada nije gore uticalo na moje psihičko i fizičko stanje, što me u poslu dosta remeti. Redovno odlazim na kontrole i primam terapiju ali malaksalost, nervoza, glavobolja, kao i drhtavica su neizostavne posledice vremenskih promena. U tim situacijama mi nekad ni medikamenti ne pomažu, te primenjujem šetnje u ranim jutarnjim časovima, a trudim se i da se hranim zdravo onoliko koliko mi to finansije dozvoljavaju. To preporučujem svima bez obzira na zdravstveno stanje - navodi Nevena Đukić.
Prolećni umor, kao posledica disbalansa hormona koji se pojačano stvaraju zbog promene godišnjeg doba, pojava je koja skoro svakog čoveka muči. Pogađa podjednako i stare i mlade, kao i zdrave i hronične bolesnike. Intenzitet zavisi od načina života koji smo vodili u toku zime.
Tokom zimskih meseci, telo se brani od niske temperature i nedostatka sunčeve svetlosti podešavajući nivo metabolizma i hormona. Kada je temperatura niska, dolazi do povećanja arterijskog pritiska. Pojačano se luči hormon sna – melatonin, a kada je vreme tolije dešava se obrnut proces – pritisak pada, a pojačano se luči hormon sreće – serotonin. Proces prelaženja iz jedne u drugu fazu svima teško pada. Zahvaljujući klimatskim promenama, gde iz umereno kontinentalne klime prelazimo u kontinentalnu, treba nam više vremena da se naviknemo na duga leta i zime, a kratke i promenljive jeseni i proleća.
Simptomi prolećnog umora su malaksalost, glavobolja, promene raspoloženja, pad imuniteta, gubitak apetita, nemiran san, anksioznost, gubitak životne energije, oscilacije arterijskog pritiska i izražen umor. U ovim situacijama ključno je smanjiti nivo stresa i povećati nivo unutrašnje energije. Koliko su naši sugrađani podložni reakcijama na ove promene reći će za “Glas Podrinja” PR Službe Hitne pomoći u Šapcu, doktorka Ivana Kosanić.
-Što se tiče službe Hitne pomoći, imamo povećan broj intervencija. Pre svega se javljaju hronični bolesnici na koje naročito negativno utiču ove promene. Naročito kardiološki pacijenti, osobe koje se leče od visokog krvnog pritiska, ljudi koji se leče od opservativnih bolesti pluća, kao i oni sa reumatoidnim bolestima koji svakako uvek odreaguju kada su u pitnju promene vremena. Ono što je interesantno je da nam se javlja i zdrava populacija koja se inače ne leči ni od kakvih hroničnih bolesti, sa najčešćim simptomima u vidu osećaja malaksalosti, vrtoglavice, glavobolje, umora i pospanosti - ističe Ivana.
Zdravu ishranu i fizičku aktivnost nam svi lekari preporučuju kao recept za dugovečnost. Isti je slučaj i sa pojavama simptoma hroničnog umora.
-Ono što bih svima preporučila je da pre svega vode računa o svojoj ishrani, dakle, da povećaju unos voća i povrća, kao i unos tečnosti naročito na višim temperaturama. Kada kažemo “tečnost” podrazumeva se da to treba da bude čista voda ili ceđeni multivitaminski sokovi. Poseban savet za hronične bolesnike je da se pridržavaju saveta svojih lekara i da redovno koriste terapiju. Potrebno je i izbegavati boravak na suncu kada su više temperature u pitanju, posebno u periodu između 11 časova pre podne do 17 časova po podne i biti posebno oprezan u saobraćaju jer kada su visoke temperature, koncentracija je manja - navodi Ivana.
Služba Hitne pomoći ima i povećan broj intervencija kada su u pitanju psihijatrijski bolesnici koji takođe jako loše reaguju na promene vremena. Kod njih se to manifestuje pogoršanjem osnovne bolesti, njihovog zdravstvenog stanja u zavisnosti od dijagnoze. Ovo će nam potvrditi i izjava naše sugrađanke koja se leči od depresije, anksioznosti i hipertenzije.
Bavim se poslom koji zahteva konstantnu komunikaciju sa ljudima i dobro raspoloženje. Vreme, mislim da nikada nije gore uticalo na moje psihičko i fizičko stanje, što me u poslu dosta remeti. Redovno odlazim na kontrole i primam terapiju ali malaksalost, nervoza, glavobolja, kao i drhtavica su neizostavne posledice vremenskih promena. U tim situacijama mi nekad ni medikamenti ne pomažu, te primenjujem šetnje u ranim jutarnjim časovima, a trudim se i da se hranim zdravo onoliko koliko mi to finansije dozvoljavaju. To preporučujem svima bez obzira na zdravstveno stanje - navodi Nevena Đukić.
K. Jekić
Najnoviji broj
18. april 2024.
